USTAVNI SUD

KI101/20, podnosilac zahteva: Shqipërim Ademaj, ocena ustavnosti odluke Ministarstva pravde br. 15/2020 od 21. februara 2020. godine

KI101/20 rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2021. godine, objavljeno 30. aprila 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, vrednosti, pravo na pravično suđenje, jednakost pred zakonom, pravo na rad i obavljanje profesije, preuranjen zahtev, neprihvatljiv zahtev

Podnosilac zahteva pred Ustavnim sudom osporava odluku Ministarstva pravde Republike Kosovo (u daljem tekstu: MP), br. 15/2020 od 21. februara 2020. godine u vezi sa poništavanjem javnobeležničkog ispita, navodeći povredu prava zagarantovana članovima: 7. [Vrednosti], 10. [Ekonomija], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 99. [Procedure], 119. [Osnovna načela] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), i članom 14. [Zabrana diskriminacije] i članom 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

U ovom slučaju, Sud ponavlja da pre nego što se podnosioci zahteva obrate Sudu zahtevom, oni treba da iscrpe sve proceduralne mogućnosti u upravnim, sudskim i redovnim postupcima da bi se sprečila povreda ljudskih prava i sloboda zagarantovana Ustavom ili, ako je došlo do takve povrede, da se ispravi takva povreda prava zagarantovana Ustavom. Prema tome, sprečavanje povrede Ustava i EKLJP-a i ispravljanje mogućih povreda u skladu sa članovima 101.3 i 53. Ustava trebalo bi unapred da vrše redovni sudovi, a ne direktno Ustavni sud. Sud dalje ocenjuje da podnosilac zahteva nije pružio nijedan argument i dokaz da je pravno sredstvo koje mu je na raspolaganju neprikladno i neefikasno u smislu gore navedenih odredbi Ustava, Zakona i Poslovnika o radu (vidi, između ostalog, slučaj Ustavnog suda broj: KI116/14, sa podnosiocem zahteva: Fadil Selmanaj, rešenje o neprihvatljivosti od 26. januara 2015. godine, stavovi 45-46 i reference citirane u toj odluci).

Stoga, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca preuranjen i ne ispunjava uslove za prihvatljivost, pošto podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva prema članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona i pravilu 36 (1) (b) Poslovnika o radu i, kao takav, zahtev treba da se proglasi neprihvatljivim (vidi, između ostalog, slučaj Ustavnog suda broj: KI07/15, sa podnosiocem zahteva: Shefki Zogiani, rešenje o neprihvatljivosti od 8. decembra 2016. godine, stav 62, i slučaj br. KI30/17, sa podnosiocem zahteva: Muharrem Nuredini, rešenje o neprihvatljivosti od 7. avgusta 2017. godine, stav 38).