USTAVNI SUD

KI 128/19, Podnosilac zahteva: Artan Mala, Ocena ustavnosti presude Pml. br. 44/2019 od 04.marta.2019. god

KI128/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine, objavljeno 1. marta 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, očigledno neosnovan.

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članovima 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac zahteva je tokom izdržavanja zatvorske kazne, dana 2. maja 2014. godine, fizički je napao lice K.I takođe štićenika gore pomenutog zatvora, pri čemu mu je naneo teške telesne povrede.

Dana 13. juna 2018. godine Osnovni sud u Peći je doneo presudu P. br. 285/14, kojom je podnosioca zahteva na osnovu sporazuma o priznanju krivice, proglasio krivim za izvršenje krivičnih dela za koja je optužen, i izrekao mu je jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci.Sud je ustanovio da okrivljeni priznaje krivicu na dobrovoljan način, bez ikakvog pritiska svestan za posledice i prednosti priznanja krivice.

Nakon toga podnosioca zahteva, je podneo žalbu Apelacionom sudu na presudu Osnovnog suda sa navodom da je njemu povređeno pravo na odbranu pošto mu nije određen branilac pored cinjenice da se nalazi na izdržavanju kazne, te m je na ovaj način ugroženo fundamentalno pravo, pravo na odbranu, odnosno pravo na efektivnu odbranu u krivičnoj stvari, pored toga podnosilac je naveo da je odmeravanje kazne u presudi osnovnog suda pogrešno.

Apelacioni sud je odlučujući po žalbi podnosioca istu je odbio kao neosnovanu jer krivično delo za koje je podnosilac proglašen krivično odgovornim i krivim ne predstavlja obaveznu odbranu onako kako se predviđa odredbom zakona, a i pored svega toga podnosilac je savetovan da u slučaju da nema ekonomske mogućnosti da angažuje branioca onda se istom može odrediti branilac po službenoj dužnosti, pravo koje je propisano zakonom. Nakon ovog obaveštenja optuženi je izjavio da će odbranu dati sam i da ne želi branioca, i tokom sudske rasprave. Takodje sud je dao obrazloženje vezano za navode podnosioca o zbirnom računanju kazne.

Ovaj postupak je takođe prošao kroz postupak zaštite zakonitosti gde je Vrhovni sud odbio ka neosnovan zahtev podnosioca zahteva i u potpunosti podvodio prvostepenu i drugostepenu presudu.

Sud primećuje da su redovni sudovi odgovorili na navod podnosioca zahteva u vezi njegove tvrdnje o pogrešnoj primeni zakona odnosno u vezi postupka za dodelu zastupnika po službenoj dužnosti i izračunavanju zbirne kazne. Redovni sudovi su ocenili ove navode neosnovanim i našli da je materijalno pravo pravilno primenjeno.

U tom smislu, Sud ocenjuje da ne postoji ništa što bi ukazivalo da su redovni sudovi “primenili zakon na očigledno pogrešan način”, a koja primena bi mogla rezultirati “proizvoljnim” ili “očigledno nerazumnim” zaključcima za podnosioca zahteva.

Stoga, u ovim okolnostima, a na osnovu napred navedenog i uzimajući u obzir navode koje je izneo podnosilac zahteva i činjenice koje je on predočio, Sud, oslanjajući se i na standarde koji su uspostavljeni u njegovoj sudskoj praksi u sličnim slučajevima i sudskoj praksi ESLJP-a, utvrđuje da podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoju tvrdnju o povredi osnovnih prava i sloboda u pogledu člana 30 i člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP.

Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da se proglašava neprihvatljivim