USTAVNI SUD

KI 58/20, Podnosilac zahteva: Alush Kastrati, Ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-15-0052  od 5. decembra 2019. godine

KI 58/20, Rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine, objavljeno dana 15. februara 2021. godine.

Ključne reči: Individualni zahtev, princip supsidijarnosti, građanski postupak, iscrpljenje pravnih sredstava, zahtev neprihvatljiv 

U okolnostima ovog konkretnog slučaja, Žalbeno veće PKVS-a je odlučilo da se žalba poddnosioca zahteva odbaci kao neprihvatljiva. Žalbeno veće PKVS-a je utvrdilo da je podnosilac zahteva uložio žalbu šest (6) dana nakon predviđenog zakonskog roka. Žalbeno veće je žalbu koju je uložio žalilac odbacilokao neblagovremenu, a u skladu sa članom 10.6 (a) Uredbe UNMIK-a 2003/13.

Pred Ustavnim Sudom je podnosilac zahteva tvrdio da je došlo do povreda članova 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosova. Podnosilac zahteva je tvrdio da je kasnio da podnošenjem žalbe pred Žalbenim većem PKVS-a zato što je osporena odluka Specijalizovanog veća PKVS-a bila uručena jednoj drugoj osobi sa istim imenom. Podnosialc zahteva je pred Ustavnim Sudom po prvi put naveo pitanje gubitka roka na žalbu, dakle, to pitanje nije naveo niti jedan put ranije pred Žalbenim većem u skladu sa principom supsidijarnosti.

Sud je ocenio da nema dokaza da je podnosilac zahteva tražio produženje roka za podnošenje žalbe, u skladu sa članovima 13 i 21. Zakona o Specijalnoj komori Vrhovnog suda. Ustavni sud je dodao da – u skladu sa principom supsidijarnosti – ne može oceniti ovo pitanje bez prethodnog pokretanja i ocenjivanja u postupku pred redovnim sudovima.

Sud je takođe primetio da se u objedinjenoj sudskoj praksi ESLJP-a, podnosioci zahteva ne oslobađaju obaveze od pokretanja slučaja pred domaćim sudovima, čak ni u slučajevima kada domaći sudovi imaju mogućnost ili su dužni da razmatraju slučaj na sopstvenu inicijativu  u vezi sa pravima zaštićenim EKLJP-om.

Sud je zaključio da se zahtev treba proglasiti neprihvatljivim, zato što podnosilac zahteva nije iscrpeo sva pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o Radu.