USTAVNI SUD

KI122/20 Podnosilac: Rijad Jusufi, zahtev za ocenu ustavnosti Administrativnog uputstva br. 01/2016 o sprovođenju Zakona br. 05/L-028 o porezu na lični dohodak

KI122/20, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine, objavljeno 5. februara 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neprihvatljiv zahtev, neovlašćena strana, actio popularis

Podnosilac zahteva je Rijad Jusufi iz sela Dubnica, opština Podujevo, koji je tražio tumačenje Administrativnog uputstva br. 01/2016 od 15. marta 2016. godine o sprovođenju Zakona br. 05/L-028 o porezu na lični dohodak.

Podnosilac zahteva je tražio od Suda objašnjenje o tome (i) da li Administrativno uputstvo obavezuje strane, zajmodavca i zajmoprimca da zaključe ugovor protiv svoje volje i da odrede kamatu kada nisu dali niti primili kamatu; i (ii) od kog datuma Poreska administracija Kosova (u daljem tekstu: PAK) ima pravo da sprovodi ovo Administrativno uputstvo. On se obraća Sudu sledećim zahtevom: “Mi želimo da član 19. stav 1.1.3. i 1.2. Administrativnog uputstva br. 01/2016, da li je u skladu sa jurisdikcijom Kosova i od kojeg datuma Administrativno uputstvo br. 01/2016 ima pravo da se sprovodi retroaktivno”.

Što se tiče zahteva podnosioca za ocenu ustavnosti člana 19. Administrativnog uputstva, Sud naglašava svoj dosledan stav da fizička ili pravna lica nisu ovlašćene strane da traže apstraktnu ocenu saglasnosti zakona sa Ustavom ili zahteve prirode actio popularis. Stoga, Sud je u svojoj sudskoj praksi stalno naglašavao da pojedinci ne mogu da osporavaju in abstracto normativne akte opšte prirode.

Sud ponavlja činjenicu da Ustav ne predviđa pravo pojedinaca da podnesu zahtev za apstraktnu ustavnu kontrolu, odnosno da direktno pred Ustavnim sudom osporavaju opšte normativne akte javnih organa. Ustav pruža zaštitu pojedincima u pogledu radnji ili propusta javnih organa samo u okviru delokruga propisanog članovima 113.1 i 113.7 Ustava. Ove ustavne odredbe zahtevaju od podnosilaca ustavnih zahteva da dokažu: (1) da su ovlašćene strane; (2) da su direktno pogođeni konkretnim aktom ili propustom javnih organa, i (3) da su iscrpeli sva pravna sredstva propisana zakonom (vidi, slučajeve Suda: KI21/19, podnosilac Pjetër Boçi, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine – u kojem je traženo tumačenje relevantnog zakonodavstva u pogledu definisanja „službenog položaja“, stavovi 21-28 i tu navedene reference; KI92/12, podnosilac Sali Hajdari, rešenje o neprihvatljivosti od 6. decembra 2012. godine – u kojem je tražena ocena ustavnosti Zakona o penzijama; KI62/12, podnosilac Liridon Aliu, rešenje o neprihvatljivosti od 20. septembra 2012. godine – u kojem je traženo tumačenje Ustava; KI40/11, podnosilac zahteva: Zef Prenaj, rešenje 0 neprihvatljivosti od 23. septembra 2011. godine – u kojem je tražena ocena ustavnosti Administrativnog uputstva br. 11/2010 o isplatama osnovne penzije, izdatog od MRSZ-a u oktobru 2010. godine).

Shodno tome, Sud ističe da on ne može da odgovori na pitanja i sumnje u pogledu primenljivosti Administrativnog uputstva koje je podnosilac zahteva apstraktno izneo u svom zahtevu. U smislu svega napred navedenog, zahtev podnosioca treba da se proglasi neprihvatljivim, zato što ga nije podnela ovlašćena strana, kao što je propisano stavovima 1 i 7, člana 113. Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 39 (1) (a) Poslovnika.