USTAVNI SUD

KI209/19, Podnosilac zahteva: Memli Krasniqi, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Kosova Ka. br. 664/2019 od 5. avgusta 2019. godine

KI209/19, Presuda usvojena 5. novembra 2020. godine, objavljena dana 26 novembar 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, jednakost oružja, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, sukob interesa.

U okolnostima ovog konkretnog slučaja,  Agencija za borbu protiv korupcije (ABPK) je podnela zahtev za početak prekršajnog postupka pred Osnovnim Sudom u Prištini, zbog osnovane sumnje da je podnosilac zahteva u suprotnosti sa članom 14, stav 1 Zakona br. 06/L-011 o sprečavanju  sukoba interesa, istovremeno vršio funkcije poslanika u Skupštini Kosova i prvog potpredsednika  Olimpijskog Komiteta Kosova (OKK).

Osnovni sud je odlučio da zbog nedostataka dokaza okonča prekršajni postupak obustavljanjem protiv podnosioca zahteva.  U međuvremenu, ABPK je uložio žalbu protiv gore navedene odluke Osnovnog suda pred Apelacionim sudom ponavljajući da postoji sumnja da je podnosilac zahteva, kao visoki službenik, upao u sukob interesa, jer kao poslanik u Skupštini Kosova u isto vreme vrši i dužnost prvog potpredsednika OKK-a.

Apelacioni sud je usvojio, kao osnovanu, žalbu ABPK-a i preinačio je rešenje Osnovnog suda, tako da se podnosiocu zahteva za prekršaj iz člana 14, stav 1 sankcionisan prema članu 23, stav 1 tačka 1.1 Zakona br. 06/L-011 o sprečavanju sukoba interesa, izriče novčana kazna od 1.500 (hiljadu petsto) evra, koju će platiti u roku od 15 dana od dana prijema ove presude. Apelacioni sud nije obavestio podnosioca zahteva u vezi sa žalbom ABPK-a protiv Rešenja Osnovnog suda u Prištini, i, samim tim, Apelacioni sud je samo razmotrilo žalbene navode ABPK-a ali ne i argumente podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Sudom tvrdeći da: (i) nije bio obavešten da je protiv odluke Osnovnog suda, koja je bila za njega povoljna, protivnička strana (ABPK) uložila žalbu Apelacionom sudu; (ii) Apelacioni sud je saslušao samo navode jedne strane (ABPK), dok podnosilac zahteva nije dobio priliku da iznese svoje dokaze i argumente u vezi sa predmetom zahteva i navodima druge strane u postupku (ABPK). Podnosilac zahteva je tvrdio da je načelo jednakosti oružja bilo povređeno u suprotnosti sa proceduralnim garancijama iz člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o Ljudskim pravima (EKLJP). Podnosilac zahteva je takođe tražio uvođenje privremene mere protiv Presude Apelacionog Suda Kosova.

U ovom slučaju, Sud je primetio da je Apelacioni sud (i) pročitao žalbu podnosioca zahteva uloženu Osnovnom sudu protiv odluke ABPK-a; (ii) izjavu datu od strane podnosioca zahteva na sednici glavnog razmatranja u Osnovnom sudu; (iii) iskaz svedoka BH, predsednik OKK-a; (iv) iskaz svedoka DA, službenik u OKK-u.  Apelacioni sud je preinačio rešenje Osnovnog suda K. br. 2609/2018 od 5. juna 2019. godine, utvrđujući da je na osnovu spisa predmeta bez sumnje podnosilac zahteva poslanik Skupštine Kosova, koji ujedno vrši i funkciju prvog potpredsednika Nevladine organizacije OKK-a, i na taj način je postupio u suprotnosti sa članom 14.1 Zakona o suzbijanju sukoba interesa u vršenju javne funkcije . Sud je takođe primetio da u kompletnom dosijeu zahteva, a ni u sadržaju osporene presude Apelacionog suda, ne postoji neki dokument koji pokazuje da je podnosilac zahteva obavešten o sudskoj sednici održanoj u Apelacionom sudu na osnovu žalbe ABPK-a.

Sud je ocenio da pošto je Apelacioni sud preinačio odluku Osnovnog suda koja je išla u korist  podnosioca zahteva, Sud smatra da je Apelacioni sud bio zakonski i ustavno obavezan da obavesti podnosioca zahteva o suđenju njegovog slučaja, kako bi se poslednje navedenom dala prilika da odgovori na žalbu ABPK-a. Sud je smatrao da je nedopustivo da jedna strana, ABPK, uloži žalbu Apelacionom sudu bez znanja druge strane, podnosioca zahteva, koju poslednje navedeni nije imao priliku da komentariše. Sud je takođe smatrao da je podnosioca zahteva trebao da pozove Apelacioni sud na sudsku sednicu ne samo da bi znao datum i mesto sudske sednice, već i da bi imao dovoljno vremena da pripremi svoj slučaj i bude prisutan na sudskoj sednici.

Na kraju, Sud je utvrdio da je u ovom konkretnom slučaju došlo do povrede člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLjP-a.

Sud je takođe odbio zahtev za uvođenje privremene mere jer je ocenio da na osnovu sadržaja zahteva proizilazi da nisu ispunjeni uslovi za rizik ili nepopravljivu štetu ili da se radi o javnom interesu.