USTAVNI SUD

KI26/19, podnosilac zahteva: Xhavit Thaqi vlasnik kompanije „PTP INTERBAJ“ Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja  Apelacionog suda Kosova Ac. br. 3480, od 24. septembra 2018. godine, kao i dva  obaveštenja Kancelarija Državnog tužioca KMLC. br. 162/2018, od 14. novembra 2018. godine, i 3. decembra 2018. godine.

KI26/19, rešenje o neprihvatljivosti od 7.oktobra  2020 godine, objavljeno 10.novembra 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično suđenje, rešenje o neprihvatljivosti, preuranjen zahtev 

Na osnovu spisa predmeta proizilazi, da je podnosilac zahteva bio vlasnik kompanije PTP INTERBAJ, koja se bavila uvozom automobila. Tokom revizije poslovanja kompanije, Carina kosova je utvrdila da je tokom poslovanja kompanije došlo do povrede carinskih propisa, te je shodno tome donela rešenje o kojim se kompanija obavezuje da Carini uplati određenu sumu novca.

Podnosilac nezadovoljan rešenjem Carine podnosi žalbu drgostepenom organu Carine, koju on odbija. U međuvremenu Carina podnosi Osnovnom sudu predlog za izvršenje prtiv podnosoca zahteva koji Osnovi  sud odobrava.

Krivični postupak pokrenut od stane Carine protiv podnosioca zahteva Osnovi sud odbacuje kao zastareo, a Carinu  šalje na parnični postupak vezano za imovinski zahtev.

Podnosilac zahteva je podneo prigovor Osnovnom sudu na rešenje o odobrenju izvršenja Osnovnog suda. Ovaj postupak se završio rešenjem Apelacionog suda kojim je žalbu na izvršenje Osnovnog suda odbio kao nasnovanu. U međuvremenu podnosilac je dva puta podneo zahtev za zaštitu zakonitosti državnom tužiocu koje je on odbio, navodeći da ne postoji pravni osnov za njegovo podnošenje.

Podnosilac zahteva tvrdi da se osporenim rešenjima Osnovog suda, E. br. 1330/10 od 20. novembra 2012. godine  i E. br. 1330/10, od 27. juna 2018. godine, rešenjem , Apelacioni Sud, Ac. br. 3480/18, kao i dvema odlukama Državnog tužilaštva, povređuju njegovih prava i slobode  garantovane članom 3 [Jednakost pred Zakonom], članom 24 [Jednakost pred Zakonom], članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje],  članom 32 [Pravo na pravno sredstvo], i članom 54 [Sudska zaštita Prava] Ustava, kao  i  članom 6 (Pravo na pravično suđenje), članom 13 (Pravo na delotvoran pravni lek) i članom 14 (Zabrana diskriminacije) EKLjP.

Sud, je posle uvida u zahtev i analize žalbenih navoda   zaključio  da su redovni sudovi poštovali svoju obavezu iz člana 31. Ustava kao i člana 6. EKLjP, vezano proceduralne garancije. Takođe sud je zaključio da podnosilac zahteva nije žrtva diskriminacije u vezi sa nejednakim tretmanom. Shodno tome Sud je ovaj deo zahteva podnosioca odbacio kao nasnovan u skladu sa stavom 2. pravila 39. Poslovnika o radu.

Što se tiče parničnog  postupka koji je pokrenula carina kosova posle zastarevanja krivičnog dela, Sud je njega odbacio kao preuranjen shodno  članu 113.7 Ustava, članu 47 (2) Zakona i pravilima 39 (1) (b) jer se postupak nalazi pred Apelacionim sudom.