USTAVNI SUD

KI163/18, Podnosilac zahteva: Kujtim Lleshi, Ocena ustavnosti Obaveštenja, KMLC br. 134/2018, Državnog tužioca,  od 15. oktobra 2018. godine, Rešenja Apelacionog Suda Republike Kosova AC. br. 4737/2017, od 3. avgusta 2018. godine i Naloga, P. br. 224/15, Privatnog izvršitelja od 11. oktobra 2017. godine 

KI163/18, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 24. juna 2020. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, suštinsko neiscpljenje, zahtev očigledno neosnovan,  zahtev neprihvatljiv.

Okolnosti ovog konkretnog slučaja su povezane sa jednim Sporazumom o hipoteci, gde je nepoštovanje uslova te hipoteke rezultiralo iniciranjem izvršnih postupaka od strane Raiffeisen Banke. Dana 4. aprila 2012. godine, Osnovni sud je u Rešenju [E. br. 305/2012] odobrio predlog Raiffeisen Banke o izvršenju za sumu duga u vrednosti od 803,360.62 evra, a u vezi sa izvršnim naslovima, kao što su navedeni u njenom predlogu o izvršenju, u vezi sa kojim su odbijeni i prigovor i žalba, kako od strane Osnovnog Suda tako i od strane Apelacionog suda, i predmet je prosleđen Privatnom Izvršitelju. Potonji je doneo Zaključak u vezi sa prodajom odgovarajuće nepokretne imovne, a ovaj Zaključak je ukinut od strane Osnovnog Suda u oktobru 2015. godine, a nakon zahteva dužnika za eliminaciju neregularnosti u izvršnom postpku, nalažući da se imenuje jedan veštak radi određivanja vrednosti nepokretne imovine koja je pod hipotekom. Isti je bio imenovan od strane Privatnog izvršitelja, i nakon završtka procene od strane veštaka, nastavljen je postupak donošenja narednog Zaključka u vezi sa prodajom nepokretne imovine, gde su kao rezultat toga, dužnici ponovo podneli zahtev za eliminisanje neregularnosti u izvršnom postupku, a ovaj zahtev je odbijen i od strane Osnovnog i od strane Apelacionog Suda. Javna prodaja nepokrenih imovina dužnika je bila realizovana na trećoj javnoj sednici, dana 6. januara i 11. oktobra 2017. godine, putem Naloga [P. br. 224/15] od 6. januara 2017. godine i [P. br. 224/15] od 11. oktobra 2017. godine, a u korist Raiffeisen Banke. Žalba pred Apelacionim sudom protiv ovih Naloga kao i predlog za iniciranje zahteva za zaštitu zakonitosti Državnog tužioca, su bili odbijeni.

Podnosilac zaheva osporava ove zaključke pred Sudom, tvrdeći da su mu povređena prava i osnovne slobode koje su zagarantovane stavom 2 člana 3 [Jednakost pred zakonom] i članovima 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 33 [Načelo Legaliteta i Proporcionalnosti u Krivičnim Postupcima], 46 [Zaštita imovine] i 54 [Sudska zaštita prava] Ustava. Podnosilac zahteva takođe tvrdi i povredu Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i Univerzalne deklaracije o Ljudskim Pravima.

U vezi sa navodima o povredi člana 31 Ustava, podnosilac zahteva tvrdi da (i) Ugovor o Kreditu, čiji je deo i Ugovor o zalogu “nije bio legalizovan ili notarizovan”, i, samim tim, po njegovim navodima Ugovor o Kreditu je ništavan, kao i da njegova supruga nije dala “saglasnost za hipoteku” i, stoga, prodaja hipoteke je u suprotnosti sa Zakonom o Vlasništvu i drugim stvarnim pravima; kao i (ii) da je Privatni izvršitelj, tokom izvršnog postupka “u suprotnosti sa zakonskim odredbama” imenovao veštaka za procenu nepokretnih imovina, a koji nije bio licenciran na teritoriji na kojoj se sprovodio izvršni postupak i nije uopšte bio ni na listi veštaka za odgovarajuću oblast.

Sud je, nakon procene tvrdnji podnosioca zahteva, pri tom primenjujući i standarde sudske prakse Evropskog Suda za Ljudska Prava, utvrdio da je zahtev neprihvatljiv zato što, (i) navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31, koji se tiču ništavnosti Ugovora o Kreditu i Hipoteke kao rezultat nedostatka “legalizacije ili notarizacije istih” i nedostatka “saglasnosti za hipoteku” od strane supruge podnosioca zahteva, nisu prihvatljivi kao rezultat neiscrpljenja pravnih sredstava u suštinskom smislu u skladu sa stavom 1 i stavom 7 člana 113 Ustava, stavom 2 člana 47 Zakona, kao i tačkom (b) stava (1) pravila 39 Poslovnika o Radu; (ii) navodi podnosioca u vezi sa povredom člana 31 Ustava a koji su povezani sa imenovanjem veštaka radi određivanja vrednosti nepokretne imovine od strane Privatnog Izvršitelja, su neprihvatljivi jer su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama, kao što je to određeno u članovima 47 i 48 Zakona i paragrafu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu; i (iii) navodi u vezi sa povredom članova  3, 33, 46 i 54 Ustava kao i povredi međunarodnih instrumenata, Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i Univerzalne deklaracije o Ljudskim Pravima, su neprihvatljivi jer su isti “nisu podržani ili nisu obrazložen”, i, samim tim, neprihvatljivi kao očigledno neosnovani, kako je to dređeno u članovima 47 i