USTAVNI SUD

KI 193/18, Podnosilac zahteva: Agron Vula,  Ocena ustavnosti Rešenja Apelacionog suda, Ac. br. 227/18, od 18. septembra 2018. godine, u vezi sa neizvršenjem Odluke Nezavisnog Nadzornog Odbora Kosova, A 02 158/07, od 25. februara 2008. godine 

KI 193/18, Presuda usvojena 22. aprila 2020. godine, objavljena dana 12 maja 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravona pravično i nepristrasno suđenje, pravo na efektivno pravno sredstvo, sudska zaštita prava, efektivno rešenje, neizvršenje konačne odluke, kompenzacija štete

Podnosilac zahteva je tražio ocenu ustavnosti Rešenja Apelacionog suda, Ac. br. 227/18, od 18. septembra 2018. godine, u vezi sa neizvršenjem Odluke Nezavisnog Nadzornog Odbora Kosova A 02 158/07,  od 25. februara 2008. godine, tvrdeći da je došlo do povreda njegovih prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članovima 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32 [Pravo na pravno sredstvo], 49 [Pravo na rad i Obavljanje profesije] i 54 [Sudska zaštita Prava], Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), u vezi sa članom 6 [Pravo na pravično suđenje] i  13 [Pravo na delotvorni pravni lek], Evropske Konvencije o Ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLjP).

Sud je utvrdio da se suštinski aspekti ovog zahteva tiču pravana pravično i nepristrasno suđenje (član 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP-a), prava na efektivno pravno sredstvo kao i prava na sudske zaštitu prava (član 32 i 54 Ustava, a u vezi sa članom13 EKLjP-a).

Činjenično stanje u ovom konkretnom slučaju je predstavljeno na sledeći način: tokom 2003. godine Glavni Izvršni Šef Skupštine opštine Đakovica je doneo Rešenje 12 br. 01-139, o “privremenoj suspenziji” podnosioca zahteva sa radnog mesta – počev od 20. avgusta 2003. godine,  pa sve do završetka postupka o utvrđivanju njegove disciplinske odgovornosti. U međuvremenu, podnosialc zahteva se žalio pred Nezavisnim Nadzornim Odborom Kosova (u daljem tekstu: NNOK). Dana 25. februara 2008. godine, NNOK je Odlukom A 02 158/2005, delimično usvojio žalbu podnosioca zahteva i naložio je opštini Đakovica da sprovede jedan novi disciplinski postupak protiv podnosioca zahteva, u skladu sa zakonskim odredbama koje su na snazi. NNOK je utvrdio da:  “Ovaj organ, razmatrajući dokaze iz spisa koji su predstavljeni nalazi da; Suspenzija navedenog lica je urađena u suprotnosti sa postupkom predviđenim u Administrativnom naređenju br. 2003/2 u vezi sa primenom UNMIK Uredbe br. 2001/36 o Civilnoj službi Kosova […]”.

U međuvremenu, pitanje podnosioca zahteva je sprovedeno u upravnim, građanskim i izvršnim postupcima, gde je doneto puno odluka  u korist ali i na štetupodnosioca zahteva. Poslednja odluka u predmetu podnosioca zahteva je bilo Rešenje Apelacionog Suda , Ac. br. 227/18, od 18. septembra 2018. godine, kojim je tužbeni zahtev podnosioca zahteva odbijen kao neprihvatljiv zbog postojanja sudske zavisnosti.

Tokom svog razmatranja, Sud je posebno naglasio činjenicu da je Odluka NNOK-a bila potvrđena u izvršnom postupku od strane Apelacionog suda, kao poslednje instance, i to odlukama Ac. br. 1459/15 i Ac. br. 516/16, od 26. oktobra 2015. godine, odnosno od 4. decembra  2017. godine. Ova rešenja Apelacionog suda su takođe potvrdile i Rešenja Osnovnog suda u Đakovici, sa istim tim brojem, E. br.1100/12, od 31. oktobra 2014. godine, odnosno 27. debruara 2015. godine, kojima je dozvoljeno izvršenje Odluke NNOK-a od 25. februara 2008. godine.

Što se tiče izvršivosti odluke NNOK-a i povezanosti sa članom 31 Ustava, Sud je naglasio da bi bilo nerazumno ukoliko bi pravni sistem Republike Kosova dozvolio da jedna konačna i izvršna odluka u upravnom postupku, ostane bez ikakvog efekta a na štetu jedne strane. Dakle, neefikasnost postupaka kao i neizvršenje odluka proizvode efekte koji nas stavljaju u situacije koje nisu u skladu sa principom vladavine zakona (član 7 Ustava) –  a ovaj princip su svi javni organi na Kosovu obavezni da poštuju.

Što se tiče efektivnog rešavanja pitanja podnosioca zahteva, Sud je naveo da nedostatak pravnih lekova ili drugih efektivnih mehanizama, za izvršenje Rešenja NNOK-a, (bez obzira koji bi bio epilog za podnosioca zahteva od izvršenja tog Rešenja), povređuje pravo na efektivna pravna sredstva, koja su zagarantovana članom 32 i pravo na sudsku zaštitu prava, koje je zagarantovano članom 54 Ustava, a u vezi sa pravom na delotvoran pravni lek, zagarantovanog članom 13 EKLjP-a.

Na kraju, Sud je utvrdio da je neizvršenje Rešenja NNOK-a od strane Opštine Đakovica, pogotovo nakon nekih odluka  redovnih sudova koji su dozvolili izvršenje istog  rezultiralo povredama članova 31, 32 i 54 Ustava, kao i članova 6 i 13 EKLjP-a. 

Sud je naglasio da odluka NNOK-a nije odredila da Opština Đakovica, treba da vrati podnosioca zahteva na njegovo radno mesto. Već je naložio Opštini Đakovica da disciplinski postupak protiv podnosioca zahteva sprovede u skladu sa zakonskim odredbama koje su na snazi za civilne službenike. Dakle, Sud nije tretirao pitanje da li se podnosilac zahteva treba vratiti, ili ne, na njegovo radno mesto, odnosno da li je došlo do povrede člana 49 Ustava.

Što se tiče ispravke povreda ustavnih garancija podnosiocu zahteva, Sud je,  imajući u obzir posebne okolnosti slučaja koji se razmatra, ocenio da je dužan da se zadovolji utvrđivanjem povrede članova 31 i 32 i 54 Ustava, a u vezi sa članom 6.1 EKLjP-a i članom 13 EKLjP-a, upućujući podnosioca zahteva na građanski postupak, pred redovnim sudovima, za eventualnu kompenzaciju štete.