USTAVNI SUD

KI148/18, Podnosioci zahteva: ESBI Consultants Limited, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-18-0090 od 31. maja 2018. godine 

KI148/18, rešenje o neprihvatljivosti od 11. marta 2020. godine, objavljeno 16. aprila 2020. godine

Ključne reči: pravna lica, individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Posebne komore Vrhovnog suda, očigledno neosnovan

Podnosilac zahteva je 2004. godine zaključio ugovor sa Kosovskom Povereničkom Agencijom (u daljem tekstu: KPA), na osnovu kojeg je podnosilac zahteva od strane KPA angažovan u svrhu menađiranja i upravljanja Energetskom Korporacijom Kosova (u daljem tekstu: EKK) koja je u to vreme bila pod upravom KPA. Ovim ugovorom je predviđeno da za tu uslugu EKK-a i KPA isplate podnosiocu zahteva novčanu dadoknadu predviđenu ugovorom.

Na osnovu pomenutog ugovora KPA je isplatila podnosiocu zahteva novčani iznos koji je bio obarčunat za prvu godinu upravljanja EKK-om. Međutim novčani nadoknada za drugu i treću godinu KPA nije isplatila podnosiocu zahteva.

Podnosilac zahteva se obratio KPA sa zahtevaom da mu se isplate novčana potraživanja za usluge pružene  za drugu i treću godinu upravljanja EKK-mo i sve to na osnovu gore pomenutog ugovora.

Sobzirom da podnosiolac zahteva nije uspeo da realizuje svoja potrazivanja na osnovu zahteva podetog pred KPA, podnosilac zahteva je 2008 godine podneo tužbu Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju protiv KPA za utvrđivanje duga odnosno isplatu novčanih potraživanja za usluge pružene i predviđene ugovorom za drugu i treću godinu upravljanja EKK-mo.

Ovaj žalba je razmatrana od strane  Specijalizovanog i Žalbeno Veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju i obe instance su zaključile da podnosilac zahteva nije pratio pravila koja su navedena u posebnim uslovima ugovora, a koja za cilj imaju rešavanje nesporazuma o tarifi o nagradama i da na zbog toga se ne može sa sigurnošću tvrditi visina potraživanja.

Podnosioci zahteva tvrde da su redovni sudovi prekršili njegova ustavom zagaratnovana prava na, (a)  jednakom zaštitom prava pred sudom, (b) pravom na obrazloženu odluku i (c) pravom na suđenje u razumnom roku odnosno član 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP.

Sud je utvrdio da da argumenti pokrenuti u zahtevu od strane podnosioca zahteva ni na jedan način ne opravdavaju navodne povrede ustavnih prava na koje se poziva podnosilac zahteva i on nije potkrepio tvrdnje o povredi prava zaštićenih Ustavom i Konvencijom prema tome sud je zaključio da su navodi podnosilaca zahteva, (a) u pogledu jednakom zaštitom prava pred sudom očigledno neosnovan na ustavnim osnovama (b) u pogledu neobrazloživosti sudske odluke, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama i (c) u pogledu pravom na suđenje u razumnom, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama i samim tim neprihvatljivi a sve to u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava i stavom (2) pravila 39. Poslovnika o radu.