USTAVNI SUD

KI83/19, Podnosilac: Nikolaj Škljarenko, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova GSK-KPA-A-222/2015 od 20. septembra 2018. godine

KI83/19, rešenje o neprihvatljivosti od 11. marta 2020. godine, objavljeno 6 aprila 2020. godine. 

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja uključuju imovinski spor u vezi sa imovinom koju je podnosilac zahteva prodao 1999. godine. Podnosilac zahteva tvrdi da je on, zbog političkih okolnosti koje su vladale na Kosovu 1998-1999 godine, prodao imovinu pod prisilom i ispod tržišne vrednosti predmetne imovine.

Isti je 2006. godine pokrenuo sudske postupke i tražio da se ugovor iz 1999. godine proglasi nevažećim, pri čemu se prvo žalio Komisiji za imovinske zahteve Kosova, a zatim Vrhovnom sudu. Oni su odlučili protiv podnosioca zahteva, navodeći da podnosilac zahteva (i) nije uspeo da dokaže da je nosilac vlasništva nad spornom imovinom; (ii) da okolnosti otuđenja njegove imovine nisu povezane sa okolnostima koje su stvorene na Kosovu 1998-1999 godine i samim tim ne spadaju u period za koji je utvrđeno da je pod nadležnošću Komisije za imovinske zahteve Kosova na osnovu važećeg zakona i, pored toga (iii) da dokazi u predmetu ne podržavaju mogućnost da je ugovor zaključen pod prisilom. Podnosilac zahteva osporava ova utvrđenja pred Sudom, navodeći, u suštini, povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog neobrazloženosti odluke Komisije za imovinske zahteve Kosova i one Vrhovnog suda, kao i povredu člana 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa njegovim imovinskim pravima.

Sud je ispitao navode podnosioca zahteva uz primenu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu koje je Sud, u skladu sa članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.

Navode podnosioca zahteva koji su se odnosili na povrede člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima u pogledu nepostojanja obrazložene sudske odluke, Sud je proglasio neprihvatljivim kao očigledno neosnovane na ustavnim osnovama iz razloga što je Vrhovni sud (i) detaljno objasnio u prilog odluci Komisije za imovinske zahteve Kosova, da okolnosti podnosioca zahteva ne spadaju u njenu nadležnost jer nisu povezane sa vremenskim periodom koji je određen važećim zakonom, odnosno od 27. februara 1998. do 20. juna 1999. godine; i (ii) ispitao i obrazložio navode podnosioca zahteva koji se odnose na mogućnost zaključivanja predmetnog ugovora pod prisilom, odbacujući iste na osnovu relevantnih dokaza. Sud je isto postupio i u odnosu na navode podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima u pogledu nerazmatranja njegovih dokaza.

Zaključno, i u kontekstu navoda o povredi člana 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i članova 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima, Sud je naglasio da se navodi ili žalbe koje su neobrazložene i nepotkrepljene argumentima i dokazima, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, proglašavaju neprihvatljivim kao očigledno neosnovane.

Shodno tome, Sud je proglasio zahtev neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.