USTAVNI SUD

KI126/18, Zahtev za ocenu ustavnosti Presude Vrhovnog suda Republike Kosova, Rev. br. 197/2018, od 13. juna 2018. godine

KI126/18, Savet Islamske zajednice u Đakovici

Rešenje o neprihvatljivosti od 5. februara 2020. godine, objavljeno 18. marta 2020. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, očigledno neosnovan, Savet Islamske zajednice u Đakovici

Podnosilac zahteva je Savet Islamske zajednice u Đakovici. Spor koji je povezan sa navedenim slučajem se tiče dve nepokretne imovine koje su tokom 50-tih godina bile radnje u glavnoj ulici u gradu Đakovica. Iste te imovine su bile u vlasništvu Islamske zajednice Đakovice; ali, jednog neodređenog dana, one su bile konfiskovane od tadašnjih javnih organa i bile su pretvorene u javni trotoar. U takvom stanju se nalaze i dan danas. Tokom 2003. godine, Islamska zajednica Đakovice je ponovo aktivirala svoju početnu tužbu iz 1997. godine, kojom prilikom je, putem preciziranja tužbe, tražila od redovnih sudova da usvoje njen tužbeni zahtev za nadoknadu štete za dve navedene imovine [bivše radnje] i to u ukupnoj vrednosti od 17,750.00 evra. Opština Đakovica, kao strana koja je tužena od podnosioca zahteva, je osporila tužbu navodeći tvrdnju da se u ovom slučaju mi bavimo “apsolutnom zastarelošću” zahteva jer je podnosilac zahteva javio posle  41 (četrdeset i jedne) godine da bi zatražio svoja navodna prava.

Redovni sudovi, kao Osnovni tako i Apelacioni i Vrhovni Sud, u suštini i u istoj liniji obrazloženja, su se složili sa ovim osporavanjem Opštine Đakovica i odlučili su da, naime, u ovom konkretnom slučaju mi imamo apsolutnu zastarelost zahteva. Samim tim, tužbeni zahtev podnosioca zahteva je bio odbijen upravo po osnovu apsolutne zastarelosti. Podnosilac zahteva se nije složio i nije smatrao da zahtevi u vezi sa imovinskim pravima mogu da zastare i, zbog toga, isti je osporio pred ovim Sudom donošenje odluka od strane redovnih sudova.

Nakon razmatranja svih navoda podnosioca zahteva, Sud je jednoglasno odlučio da: (i) tvrdnje podnosioca zahteva koje se tiču povreda člana 31 Ustava a u vezi sa članom 6 EKLjP-a, o obrazloženju sudskih odluka su očigledno neosnovane po ustavnim osnovama i kao takve se odbijaju kao neprihvatljive u skladu sa članom 113.7 ustava i pravila 39 (2) Poslovnika o Radu; (ii) tvrdnje podnosioca zahteva koje se tiču povreda člana 46 Ustava a u vezi sa pravom imovine su očigledno neosnovane po ustavnim osnovama i kao takve se trebaju odbiti kao neprihvatljive u skladu sa članom 113.7 Ustava i pravila 39 (2) Poslovnika o Radu; (iii) tvrdnje podnosioca zahteva koje se tiču povreda člana 54 Ustava a u vezi sa pitanjem zaštite sudskih prava nisu pojašnjene na adekvatan način i kao takve se trebaju odbiti u skladu sa članom 48 Zakona a u vezi sa pravilom 39 (1) (d) Poslovnika o Radu.