USTAVNI SUD

KI140/17, Podnositeljka zahteva: Merita Dervishi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova ARJ. UZVP. br. 55/2017 od 30. oktobra 2017. godine

KI140/17, rešenje o neprihvatljivosti doneto 29. maja 2019. godine i objavljeno 21.03.2019

Ključne reči: individualni zahtev, upravni postupak, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev, član 24. [Jednakost pred zakonom], član 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP, član 32. [Pravo na pravno sredstvo], član 54. [Sudska zaštita prava] i član 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava

Podnositeljka zahteva je u suštini tvrdila da joj je u suprotnosti sa članovima 32. i 54. Ustava onemogućeno ulaganje pravnog sredstva protiv odluke Komisije za rešavanje sporova i žalbi opštine Srbica iz razloga što joj ista nikada nije dostavljena.

Prilikom ocene navoda podnositeljke zahteva, Sud je istakao da su Nezavisni nadzorni odbor Civilne službe Kosova i redovni sudovi, trima presudama, zapravo utvrdili da je ona primila odluku Komisije za žalbe i da protiv iste nije izjavila žalbu u rokovima propisanim važećim zakonom. Pored toga, isti su utvrdili da su procesne radnje podnositeljke zahteva protiv te odluke Nezavisnog nadzornog odbora Civilne službe Kosova preduzete i nakon roka koji je propisan u vezi sa ćutanjem uprave, a što bi bio slučaj čak i kada bi stajali navodi podnositeljke zahteva da ona nikada nije primila predmetnu odluku Komisije. U tom kontekstu, Sud je utvrdio da je podnositeljka zahteva zapravo imala delotvorno pravno sredstvo na raspolaganju i da propuštanje rokova za podnošenje žalbi ni na koji način ne može imati za rezultat argumentovane tvrdnje o povredi prava zagarantovanih članovima 32. i 54. Ustava, respektivno.

Sud je naglasio da je dužnost podnosilaca zahteva ili njihovih zastupnika da postupaju sa ‘dužnom pažnjom’ kako bi se osiguralo da se njihovi zahtevi za zaštitu osnovnih prava i sloboda podnose u zakonskom roku. Sud je shodno tome utvrdio da podnositeljka zahteva ni na koji način nije dokazala da su osporenim aktom, odnosno presudom [ARJ. UZVP. br. 55/2017] Vrhovnog suda od 30. oktobra 2017. godine povređena njena osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom. Shodno tome, zahtev je proglašen neprihvatljivim i očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama, kao što je utvrđeno članom 113.7 Ustava i dalje precizirano pravilom 39 (2) Poslovnika jer podnositeljka zahteva nije u dovoljnoj meri potkrepila svoje tvrdnje da su postupci pred redovnim sudovima na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da su osporenom presudom povređena prava i slobode zagarantovane Ustavom i EKLJP.