USTAVNI SUD

KI119/17 – Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo PML. br. 41/2017 od 3. jula 2017. godine

 KI119/17, podnosilac zahteva: Gentian Rexhepi

Rešenje o neprihvatljivosti od 3. aprila 2019. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, očigledno neosnovan, neiscrpljivanje pravnih sredstava u suštinskom smislu

 Zahtev je podneo Gentian Rexhepi koji je oglašen krivim za krivično delo obično ubistvo i krivično delo neovlašćeno vlasništvo, kontrola, posedovanje ili upotreba oružja. Redovni sudovi su osudili podnosioca na kaznu zatvora u trajanju od 16 (šesnaest) godina, a na kraju, Vrhovni sud je potvrdio njihove odluke na taj način što je odbio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti koje su podneli podnosilac i njegov branilac.

Podnosilac je pred Ustavnim sudom tražio da se oceni ustavnost osporene presude Vrhovnog suda, navodeći da je ista doneta uz povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP. U tom pogledu, podnosilac zahteva je izneo tvrdnje o neobrazloženosti sudske odluke i nepoštovanju načela jednakosti oružja. Svaka od ovih tvrdnji je opsežno ocenjena od strane Suda (vidi stavove 46-78 rešenja o neprihvatljivosti koji se odnose na tvrdnju o neobrazloženosti sudske odluke i stavove 79-88 istog rešenja koji se odnose na tvrdnje o jednakosti oružja).

Pitanje veštačenja koje je razmotreno na svim sudskim instancama i odraženo u njihovim relevantnim odlukama – a koje se odražava i u odluci Ustavnog suda, predstavlja jednu od glavnih tvrdnji koje su iznete u vezi sa zahtevom za postojanje obrazložene sudske odluke. Pored toga, podnosilac zahteva je takođe naveo nedostatak obrazloženja po pitanju nepristrasnosti svedoka N.U.; nesaslušanja svedoka/glavnog lekara koji je obavio obdukciju i neizvršenja rekonstrukcije uz učešće lekara koji je obavio obdukciju; nepristrasnosti predsednika sudskog veća i prihvatanja izveštaja policije od 3. januara 2010. godine kao dokaza pred sudom.

Pozivajući se na pružene garancije člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, sudsku praksu ESLJP-a i svoju sudsku praksu, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca očigledno neosnovan na ustavnim osnovama jer on nije dokazao i nije dovoljno potkrepio svoje tvrdnje o povredama Ustava.

Izuzetno od odbijanja zahteva u celosti kao očigledno neosnovanog na ustavnim osnovama, Sud je smatrao da se u pogledu dve konkretne tvrdnje koje je podnosilac zahteva naveo u kontekstu tvrdnji o nepostojanju obrazložene sudske odluke, odnosno tvrdnji po pitanju (i) nepristrasnosti svedoka N.U. i (ii) nepristrasnosti predsednika sudskog veća, zahtev podnosioca mora odbiti kao neprihvatljiv zbog neiscrpljivanja svih pravnih sredstava u suštinskom smislu – što podrazumeva činjenicu da podnosilac zahteva nije nikada izneo takve tvrdnje pred redovnim sudovima, kako se zahteva doktrinom načela supsidijarnosti.