USTAVNI SUD

KI31/18, Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo E. Rev. br. 20/2017 od 20. novembra 2017. godine

KI 31/18, podnositeljka: Opština Peć

Presuda od 12. aprila 2019. godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, obrazloženost sudske odluke, odluka o privremenoj meri  

Zahtev KI31/18 je podnela opština Peć. Ova poslednje spomenuta je tražila ocenu ustavnosti gore navedene presude Vrhovnog suda, koji je potvrdio odluke redovnih sudova na osnovu kojih je podnositeljka zahteva obavezana da privatnoj kompaniji SZR Gashi Towing Service isplati novčani iznos u vrednosti od 392.515,00 evra, na ime ugovorne štete, kao i troškove postupka.

Zajedno sa svojim glavnim zahtevom, podnositeljka je podnela i zahtev za uvođenje privremene mere, kako bi se sprečilo izvršenje odluka redovnih sudova, kojima je obavezana da isplati gore navedeni novčani iznos. Ustavni sud je 27. februara 2019. godine, zasebno razmotrio zahtev podnositeljke za uvođenje privremene mere i odlukom o privremenoj meri, objavljenom 4. marta 2018. godine, usvojio istu na osnovu uslova utvrđenih u Zakonu i Poslovniku. Ustavni sud je odobrio privremenu meru od 30. aprila 2019. godine “ne prejudicirajući dalju odluku koju će Sud doneti o meritumu zahteva”.

Pre isteka privremene mere, odnosno 12. aprila 2019. godine, Ustavni sud je razmotrio zahtev podnositeljke u celosti i utvrdio da isti pokreće pitanja ustavne prirode, čije rešavanje zahteva razmatranje merituma zahteva. Nakon razmatranja merituma zahteva, Sud je našao da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede Ustava ili EKLJP i da je podnositeljka zahteva imala koristi od ustavnih garancija u pogledu pravičnog i nepristrasnog suđenja, u skladu sa sudskom praksom ESLJP-a i Ustavnog suda.

Ustavni sud se opsežno bavio glavnim navodima podnositeljke zahteva o tome da redovni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenično stanje i da je Vrhovni sud propustio da pruži obrazloženu odluku, zbog toga što nije odgovorio na neke od njenih argumenata predočenih u zahtevu za reviziju.

Što se tiče konkretnih navoda podnositeljke zahteva o utvrđivanju činjeničnog stanja i primeni materijalnog i procesnog prava, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud (kao i nižestepeni sudovi) posvetio potrebnu pažnju odgovarajućim standardima i potrebnim aspektima pravilnog i tačnog utvrđivanja činjeničnog stanja. Takođe, Ustavni sud nije našao da je postojala arbitrarnost u načinu na koji je Vrhovni sud tumačio materijalno i procesno pravo koje je primenljivo u okolnostima konkretnog slučaja.

U tom smislu, Sud se pozvao na svoje opšte stanovište da pravilno i tačno utvrđivanje činjeničnog stanja, kao i relevantna pravna tumačenja, u principu, spadaju u nadležnost redovnih sudova. Argumenti o ustavnim povredama su održivi samo ako se utvrdi da su redovni sudovi povredili prava i slobode zagarantovane Ustavom i EKLJP – što u konkretnom slučaju nije utvrđeno.

Što se tiče navoda podnositeljke zahteva o tome da sudska odluka nije obrazložena, Ustavni sud je utvrdio da Vrhovni sud nije povredio pravo podnositeljke zahteva na obrazloženu odluku, kao osnovnu komponentu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP. Pozivajući se na konsolidovanu sudsku praksu ESLJP-a i Ustavnog suda, ovaj poslednje spomenuti je naglasio da se Vrhovni sud, uprkos tome što možda nije odgovorio na svaku tačku koju je izložila podnositeljka zahteva, svojom odlukom bavio suštinskim argumentima i navodima podnositeljke zahteva i samim tim ispunio obavezu pružanja obrazložene sudske odluke.

S obzirom na to da je presudom Ustavnog suda utvrđena ustavnost osporene presude Vrhovnog suda, a samim tim i svih odluka koje su povezane sa njom, Ustavni sud je u skladu sa svojom opštom praksom stavio van snage ranije uvedenu privremenu meru.