USTAVNI SUD

Podnosioci su odvojeno podneli njihove zahteve, zasnovano na članu 113,7 Ustava Kosova, navodeći da su presudom Vrhovnog suda Pkl,br, 45/12 povređena njihova prava garantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32 [Pravo na pravno sredstvo], članom 53 [Tumačenje odredbi ljudskih prava], članom 54 [Sudska zaštita prava] Ustava, obzirom da su, prema navodima podnosilaca, žalbeni sudovi u ovom slučaju, prema načelu beneficium cohaesionis (beneficija pridruživanja), trebalo da žalbe g, Burim Miftari i g, Adriatik Gashi razmotre kao podnete u propisanom roku, pošto su oni osuđeni istom presudom, kao saučesnici krivičnih dela sa osuđenim g, H,G,, njegov branilac je prema službenoj dužnosti uložio žalbu u roku, i ona je razmotrena u meritornom pogledu, Podnosioci zahteva su takođe tražili da Ustavni sud uvede privremenu meru, naređujući oslobađanje podnosioca od daljeg izdržavanja kazne, jer bi se prema njemu time izbegla nepopravljiva šteta, Ustavni sud je ponovio da nije sud činjenica, i ovom prilikom želi da naglasi da je pravilna i potpuna konstatacija činjeničnog stanja potpuna nadležnost redovnih sudova, kao sto je to u ovom slučaju Vrhovni sud, koji odbija zahtev za zaštitu zakonitosti osuđenih g, Adriatik Gashija i g, Burim Miftarija, i da je njegova uloga (Ustavnog suda) samo da obezbedi usaglašenost sa pravima koja se garantuju Ustavom i ostalim pravnim instrumentima i stoga ne može da deluje kao „sud četvrtog stepena“, Dalje, Sud je zaključio da podnosioci zahteva, osim što su naglasili da će se privremenom merom izbeći nepopravljiva šteta podnosiocima, oni nisu potkrepili nijednom činjenicom ovaj zahtev, opravdavajući potrebu uvođenja ove mere, Oni nisu objasnili zašto bi šteta bila nepopravljiva i zašto bi se neuvođenjem privremene mere kršio javni interes, Stoga, Sud je zaključio da podnosilac zahteva nije argumentovao na dovoljan način svoje navode, i ne može da se zaključi da je zahtev bio osnovan, i kao takvog ga je proglasio u potpunosti neprihvatljivim