USTAVNI SUD

KI09/18 Podnosilac zahteva: „FINCA“ Kosovo, ocena ustavnosti rešenja CML. br. 3/2017 Vrhovnog suda od 21. septembra 2017. godine

KI09/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. januara 2019. godine, objavljeno 14. marta 2019. godine

Ključne reči: pravna lica, individualni zahtev, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda, očigledno neosnovan

Zahtev je zasnovan na članovima 21.4 i 113.7 Ustava, članu 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 29 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac zahteva je 2010. godine, nakon disciplinskog postupka, prekinuo radni odnos svom radniku M.B.

Nakon toga radnik je protiv podnosioca tužbom pokrenuo upravni postupak koji je prošao kroz sve faze pred redovnim sudovima. U izvršnom postupku radnik je ostvario potraživanja iz tužbenog zahteva.

Povodom revizije podnosioca zahteva, Vrhovni Sud je ukinuo prvostepenu presudu i vratio istu na ponovno odlučivanje u delu koji se tiče financijskih potraživanja iz tužbenog zahteva.

U ponovljenom postupku radnik je povukao svoj zahtev vezano za imovinska potraživanja iz tužbenog zahteva. Nakon toga podnosilac je pokrenuo postupak protivizvršenja u cilju ostvarivanja svog imovinskog zahteva. Postupak povodom zahteva za protivizvršenje je prvostepeni sud odobrio, a isto je potvrdio i Apelacioni sud, međutim Vrhovni sud je povodom zahteva za ocenu zakonitosti državnog tužioca ukinuo kako prvostepenu tako u drugostepenu odluku povodom zahteva za protivizvršenje, a u vezi  sa ostvarivanjem imovinskog zahteva podnosioca.

Podnosilac zahteva tvrdi da su mu redovni sudovi povredili prava i slobode garantovane članom 102. Ustav i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP. Podnosilac takođe u suštini pokreće i tvrdnju o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, ali se ne poziva ni na jednu ustavnu odredbu posebno, međutim, Sud zaključuje da se podnosilac takođe poziva i na povredu prava i sloboda garantovanih članom 31. Ustava.

Sud primećuje da podnosilac zahteva nije potkrepio dokazima da su osporenim odlukama povređena njegova prava i slobode garantovane Ustavom i EKLJP.

Sud smatra da podnosilac zahteva nije izneo činjenice koje pokazuju da su odluke redovnih sudova na bilo koji način prouzrokovale povredu njegovih prava garantovanih Ustavom.

Shodno tome, Sud smatra, na ustavnoj osnovi, da je zahtev očigledno neosnovan i mora se proglasiti neprihvatljivim.