USTAVNI SUD

KI69/17, podnosilac zahteva: Xhavit Arifi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda E. Rev. 340/2016 od 15. februara 2017. godine

KI69/17, rešenje o neprihvatljivosti od 30. januara 2019. godine, objavljeno 27.02.2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski postupak, zahtev očigledno neosnovan

Podnosilac je podneo zahtev Sudu, kojim je tražio ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda. On je tvrdio povredu člana 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava Republike Kosovo. Podnosilac zahteva je, između ostalog, tvrdio da je Vrhovni sud povredio pravo na rad, jer presuda za reviziju preinačila sudske odluke nižestepenih sudova, koje su bile u njegovu korist, jer “su utvrdile drugačije od stvarnog činjeničnog stanja“. Podnosilac zahteva je takođe istakao da mu je prekinut radni odnos, iako je u krivičnom postupku oslobođen za delo koje se odnosi na pravnu osnov zbog koje mu je prekinut radni odnos.

Sud je utvrdio da je Vrhovni sud jasno odgovorio i istakao: “Činjenica da je tužilac oslobođen od odgovornosti ne predstavlja pravnu osnov za usvajanje tužbenog zahteva tužioca, pošto su disciplinski i krivični postupak dva postupka koja se sprovode nezavisno. Stoga, osnovani su podnesci u reviziji koji se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je ovaj Sud odlučio kao u izreci presude“.

Sud primećuje da osporena presuda Vrhovnog suda ni na jedan način ne zabranjuje podnosiocu zahteva da radi ili obavlja profesiju i da mu takva mera zabrane nije izrečena ni u jednoj odluci redovnih sudova. Shodno tome, ne postoji ništa u navodima  podnosioca zahteva što će obrazložiti zaključak da je povređeno njegovo ustavno pravo na rad i obavljanje profesije. (Vidi: slučaj Ustavnog suda KI136/14).

Kao rezime, Sud zaključuje da zahtev na ustavnim osnovama nije obrazložen i da podnosilac zahteva ni na jedan način nije dokazao, a ni potkrepio dokazima, navod o povredi ustavnog prava; stoga, u skladu sa pravilom 39 (2), zahtev treba da se proglasi neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan.