USTAVNI SUD

KI77/18, podnosilac zahteva: Habib Osmani, presuda Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-15-0292-A0001 od 3. maja 2018. godine

KI77/18, rešenje od 12. decembra 2018. godine, objavljeno 17. decembra 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan 

Podnosilac zahteva je bio zaposlen u društvenom preduzeću “Klokot Banja” do 1991. godine, kada je privremeni organ navedenog preduzeća doneo odluku da ga udalji sa posla. U 1999. godini, podnosilac zahteva je vraćen na svoje prethodno radno mesto u društvenom preduzeću i nastavio je sa radom do privatizacije navedenog preduzeća.  Podnosilac zahteva je podneo tužbu u vezi sa ovim pitanjem i Organ za likvidaciju je, kao nadležni organ za ove predmete, odlukom GJI095-012, zahtev podnosioca za naknadu neisplaćenih ličnih dohodaka zbog prevremenog prekida ugovora o radu, odbio, kao ništav, i obrazložio da je trebalo da se podnese sudu ili nekom nadležnom organu u roku od tri godine od momenta kada se navodi da DP nije ispunilo obaveze prema podnosiocu zahteva koji proizilaze iz radnog odnosa. Podnosilac zahteva je nastavio sudske postupke i, na kraju, Žalbeno veće se u celosti složilo sa ocenom Specijalizovanog veća da podnosilac zahteva nije dokazao da je podneo tužbu nadležnom sudu u roku od 3 (tri) godine od datuma kada mu je Društveno preduzeće prekinulo isplatu ličnih dohodaka 1991. godine.

Navodi podnosioca zahteva pred Ustavnim sudom su bili da je Žalbeno veće povredilo odredbe Ustava, odnosno član 46, stavove 1 i 2.

Ustavni sud je, što se tiče ovog slučaja, odlučio da proglasi zahtev podnosioca neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, inter alia, naglašavajući da su zaključci Specijalizovanog veća i Žalbenog veća postignuti nakon detaljnog razmatranja navoda koje je podneo podnosilac zahteva i podnosiocu je pružena prilika da u svim fazama postupka predoči argumente i dokaze koje potkrepljuju njegovu tvrdnju.