USTAVNI SUD

KI90/17, podnosilac zahteva: “Elektromotori Sh. A., zahtev za ocenu ustavnosti rešenja AC-I-17-0204 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova od 6. jula 2017. godine

KI90/17, rešenje o neprihvatljivosti od 12. marta 2018. godine, objavljeno 7. juna 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, civilni postupak, pravo na imovinu, očigledno neosnovan

Podnosilac zahteva je tražio od Suda ocenu ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, kojim je potvrđeno rešenje Specijalizovanog veća tog suda, kojim je odbijen zahtev za izdavanje preliminarnog sudskog naloga (UPGJ – privremena mera), kojim bi se Kosovskoj agenciji za privatizaciju (KAP) zabranilo prodavanje sporne imovine do pravosnažne odluke, a za koju podnosilac zahteva u tužbi traži priznavanje prava na imovinu.

Podnosilac zahteva je tvrdio povredu člana 46. Ustava, odnosno prava na zaštitu imovine, tvrdeći da je vlasnik sporne imovine, a kao dokaz, zajedno sa tužbom, priložio je nekoliko administrativnih odluka opštine Đakovica iz 1985, 1986 i 1989. godine, kojima je opština Đakovice dozvolila da se na spornoj imovini izgradi obdanište za decu svojih radnika. Podnosilac zahteva tvrdi da je tu imovinu koristio u dobroj veri više od 20 (dvadeset) godina, stoga je i stekao pravo vlasništva na osnovu zastarelosti.

Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv na ustavnim osnovama, tvrdeći da nije sud četvrtog stepena i da se ne bavi ocenom činjenica ili eventualnih pravnih grešaka, sve dok one ne ukazuju na ustavne povrede. U okolnostima slučaja, kada podnosilac zahteva nije dovoljno potkrepio tvrdnje o ustavnom povredama, Sud je proglasio zahtev neprihvatljiv, kao očigledno neosnovan.

Sud je razmatrao navode podnosioca zahteva i naširoko razradio opšte principe imovinskog prava u skladu s sudskom praksom ESLjP-a i, između ostalog, utvrdio da se ne mogu pojaviti ‛legitimna očekivanja’ kada postoji spor u vezi sa pravičnim tumačenjem i primenom domaćeg zakona i kada su podnesci podnosioca zahteva naknadno odbijeni od strane nacionalnih sudova (vidi: Kopecký protiv Slovačke, stav 50, presude ESLjP-a od 28. septembra 2004. godine).

Sud je, isto tako, utvrdio da u okolnostima ovog slučaja, kada podnosilac zahteva osporava rešenje zbog neprimenjivanja privremene mere UPGJ-a i kada pitanje vlasnika sporne imovine još uvek nije rešeno konačnom odlukom,  jednoglasno utvrđuje da nije povređen član 46. Ustava i član 1. Protokola br. 1 EKLjP-a i zahtev je očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama.