USTAVNI SUD

Podnosilac je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, navodeći da je postojalo ozbiljno kršenja osnovnih prava garantovanih članom: 7 [Vrednosti], 31 [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje], 53 [Tumačenje Odredbi Ljudskih Prava] i 102 [Opšta Načela Sudskog Sistema] Ustava, kao i članom 41 EKLJP, Sud je našao da podnosilac zahteva nije ukazao, niti je pružio dokaze da je preduzeo korake kako bi tražio od redovnih sudova ubrzanje njegove tužbe (osim žalbe u Sudskom Savetu Kosova). Prva tužba je bila na čekanju odluke u redovnim sudovima. Stranka ni na jedan način nije ukazala da je u prvoj tužbi pokrenula gore navedena pitanja koja se tiču kršenja njegovih prava garantovanim Ustavom Republike Kosovo, kao i EKLJP. Stoga, u skladu sa članom 113.7 Ustava, u skladu sa članom 47.2, 46 i 48. Zakona, i u skladu sa pravilom 36.2 (a, b, c i d) Poslovnika o radu, zahtev je smatran kao očigledno neosnovan i isti je odbijen kao neprihvatljiv, zato što nije prima facie opravdan, ili potkrepljen sa dovoljno dokaza