USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članom 113.7 Ustava Kosova, osporavajući rešenje Vrhovnog suda Kosova P. z. D. 96/2011 od 23. decembra 2011. godine kojim je sud odbio kao neosnovan vanredni pravni lek-zahtev za vanredno ublažavanje kazne.

Podnosilac zahteva je isticao da su mu osporenom odlukom i presudom povređena prava garantovana Ustavom Republike Kosovo, predviđena članom 31. (Pravo na pravno i nepristrasno suđenje), zbog toga što se tokom suđenja nije dokazalo nijednim dokazom da je podnosilac zahteva počinio delo kojim se tereti, iznuda, za koje je proglašen krivim i za koje mu je izrečena kazna zatvora od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci za krivično delo iznude iz člana 267, stava 2. PZKPK-a.

Podnosilac zahteva je smatrao da su povređeni član 31. (Pravo na pravično i nepristrasno suđenje) Ustava, kao i član 6. EKLJP (Pravo na pravično i nepristrasno suđenje).

Odlučujući o zahtevu podnosioca Bali Dellova, Ustavni sud je nakon razmatranja postupka u celini, nije utvrdio da su odgovarajući postupci pred redovnim sudovima na bilo koji način bili nepravedni ili arbitrarni. Stoga Sud je zaključio da zahtev očigledno neosnovan jer iznete činjenice ni na koji način ne opravdavaju tvrdnju i kršenju ustavnih prava.