USTAVNI SUD

Podnosilac je podneo zahtev shodno članu 113.7 Ustava Kosova tvrdeći da su njegova prava prema članovima 3 [Jednakost Pred Zakonom], 21 [Opšta načela], 22 [Direktna Primena Međunarodnih Sporazuma i Instrumenata], 24 [Jednakost pred Zakonom], 30 [Prava Optuženog], 31 [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje], i 54 [Sudska Zaštita Prava] Ustava kao i član 6 [Pravo na pravično suđenje] EKLJP povređena presudom Vrhovnog suda, koji je odbio zahtev podnosioca za zaštitu zakonitosti kao neosnovan, i shodno tome, odluku Okružnog suda, kojom je podnosilac proglašen krivim za počinjeno krivično delo.

Sud je zaključio da je zahtev neprihvatljiv, jer podnosilac nije dostavio dokaze da su relevantni postupci na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni. Stoga, sud je zaključio da je zahtev očigledno neosnovan, u skladu sa Pravilom 36 (1.c) Poslovnika o radu. Dalje, sud smatra da je zahtev podnosioca zakasneo, shodno članu 49 Zakona, jer je presuda Vrhovnog suda, Pkl. br. 1/2010, doneta 3. decembra 2010. god. i uručena je podnosiocu 29. decembra 2010.god., a podnosilac je podneo zahtev sudu 7. marta 2012. god., odnosno više od četiri meseca od dana kad je podnosiocu bila uručena odluka Vrhovnog suda