USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članovima 113.7 i 21.4 Ustava, članova 20, 22.7 i 22.8 Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo od 15. januara 2009.
Dana 25. februara 2011 podnosilac zahteva je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo
Istog dana predsednik Suda je imenovao sudiju Snezhanu Botusharovu za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje sastavljeno od sudija: Altay Suroy (predsedavajući), Kadri Kryeziu i Iliriana Islami.
Dana 20. jula 2005. god. u slučaju P. br. 02/05, Okružni sud u Prizrenu proglasio je podnosioca zahteva krivim zbog izvršenja sledećih krivičnih dela: obljuba ili protivprirodni blud zloupotrebom položaja iz člana 78. stava 1. KZK-a, izmenjen i dopunjen članom 1. stavom 4. Uredbe UNMIK-a br. 2003/1 kojom se menja i dopunjuje primenljivi zakon o krivičnim delima uključujući seksualno nasilje; omogućavanje prostitucije iz člana 201. stava 3. PKZK-a; trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 2. stava 2. Uredbe UNMIK-a br. 2001/04 o zabrani trgovine ljudima na Kosovu, u vezi sa članom 22. KZJ-a i trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 139. stava 2. PKZK-a u vezi sa članom 23. PKZK-a, i osudio ga na zatvorsku kaznu u trajanu od 12 godina
Dana 24. septembra 2007. god. podnosilac zahteva je podneo žalbu Vrhovnom sudu koja je 1. juna 2009. god. odbačena kao neprihvatljiva.
Podnosilac u zahtevu Ustavnom sudu tvrdi da je bilo kršenja člana 31. Ustava jer ga je Okružni sud u Prizrenu nepravedno proglasio krivim. On tvrdi da je presuda Okružnog suda u Prizrenu u potpunosti zasnovana na policijskom izveštaju koji on u potpunosti odbacuje. Podnosilac zahteva takođe tvrdi da mu je policija negirala pravo na branioca i da nije mu bilo dozvoljeno da kontaktira sa ambasadom kao strani državljanin, kao i da mu je povredjeno pravo na pravno sredstvo
Iz dokumenta u dosijeu predmeta Sud je zakljucio da je podnosiocu zahteva uručena presuda Okružnog suda u Prizrenu od 20. jula 2005. god i presuda Vrhovnog suda od 28. maja 2007. god. pre stupanja na snagu Ustava, tj. pre 15. juna 2008. god.
Zahtev nije podnet Sudu u roku propisanim članom 49. Zakona.
Sud je utvrdio da iznete činjenice slučaja koje je podnosilac zahteva izneo Ustavnom sudu, „ni na koji način ne opravdavaju tvrdnju o kršenju ustavnih prava“ u skladu sa pravilom 36. stavom 2. tačkama b i c Poslovnika o radu jednoglasno odlucio da zahtev podnosica odbaci kao neprihvatljiv.