USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, navodeći da su mu presudom Vrhovnog suda A. br 15/ 2003 povređena njegova ustavna prava garantovana članom 24 [Jednakost pred Zakonom], članom 31 [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje], članom 46 [Zaštita Imovine], kao i članom 6. Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima i člana 1 protokola 1 Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima, Sud je primetio da se zahtev odnosi na događaje od pre 15. juna 2008. god., odnosno pre datuma stupanja na snagu Ustava Republike Kosovo. To znači da je zahtev podnet van određenog roka i na osnovu toga, Sud je zaključio da je zahtev podnet van vremenskog roka “ratione temporis” u skladu sa odredbama Ustava. Sud je u ovom slučaju citirao slučaj Jasiunienė protiv Litvanije, Zahtev br. 41510/98, presuda ESLJP od 6. marta i 6. juna 2003). Konačno, Sud je konstatovao da zahtev nije ispunio proceduralne kriterijume prihvatljivosti, kao što se zahteva pravilom 36.3 (h) Poslovnika o radu Suda.