USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članom 113.7 Ustava Kosova, osporavajući rešenje Okružnog suda u Gnjilanu GŽ br. 78/2010 od 7. juna 2010 godine. Podnosilac zahteva je tvrdio da presudama; P. posl. br. 36/2000 Opštinskog suda u Kamenici od 26. septembra 2000, GŽ br. 10/2001 Okružnog suda u Gnjilanu od 23. aprila 2001, rev. br. 141/2003 Vrhovnog suda Kosova u Prištini od 30. decembra 2004. i odlukama; P. posl. br. 36/2000 Opštinskog suda u Kamenici od 11. januara 2010. i GŽ br. 10/2001 Okružnog suda u Gnjilanu od 07. juna 2010. god. došlo je do povrede njegovih prava na uživanje lične imovine i prava na pravnu sigurnost jer postoji dualitet sudskih i administrativnih odluka.
Podnosilac zahteva je zahtevao od Ustavnog suda da potvrdi odluke br. HPCC/D/194/2005/C od 18. juna 2005. godine i br. HPCC/REC/66/2006 od 15. jula 2006. godine koje je doneo HABITAT i kojima se nalaže da se posed nad predmetnom imovinom vrati njemu. Podnosilac zahteva je smatrao da su odluke HABITATA konačne i obavezujuće, i stoga, bi ih trebalo priznati. On tvrdi da gorenavedene presude povređuju njegova prava na uživanje lične imovine i prava na pravnu sigurnost.
Podnosilac zahteva je smatrao da su povređeni član 46. (Zaštita imovine) Ustava Kosova i 1. (Pravo na posed) Protokola 1 EKLJP.
Odlučujući o zahtevu podnosioca Arsić Draže, Ustavni sud je nakon razmatranja postupka u celini, utvrdio da je zahtev podnosioca prihvatljiv. Po mišljenju Suda, odluka HPCC/REC/66/2006 od 15. jula 2006. god. je konačna, shodno članu 2, stavu 7. UNMIK/UREDBE/1999/23, pa samim tim nije predmet preispitivanja bilo kojih drugih pravosudnih ili administrativnih organa na Kosovu. Pošto je odluka KSIP-a od 15. jula 2006. god. postala res judicata dana 4. septembra 2006. god., podnosilac zahteva je uživao je pravo na posed imovine, zagarantovano članom 46. Ustava i članom 1. Protokola 1 EKLJP, i sud je zaključio da bi se svako mešanje u njegova prava od strane sudova ili administrativnih vlasti moglo smatrati kršenjem njegovih prava.

Na osnovu svega gore navedenog, Sud je zaključio da je došlo do kršenja prava podnosioca zahteva da je odluka HPCC/REC/66/2006 od 15. jula 2006. god. postala res judicata dana 4. septembra 2006. god. Te da je došlo do povrede prava prava na posed, predviđeno članom 1. Protokola 1 EKLJP. Sud na kraju zaključuje da su sudovi, kao i dotične administrativne vlasti, bili odgovorni da uzmu u obzir postupke prema UNMIK/Uredbi/1999/23 pred USI i KSIP, u kojima je učestovao i podnosilac zahteva, kao i za sprovođenje njihovih odluka.