USTAVNI SUD

Podnosilac je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava Kosova, navodeći da su njegova ustavna prava prekršena presudom Vrhovnog suda Kosova, kojom je odobrio žalbu KEK-a i poništio presudu Okružnog suda, podržavajući tom prilikom udaljavanje podnosioca sa zaposlenja u KEK-u. Podnosilac zahteva je naveo da je Vrhovni sud prekršio njegovo pravo na rad, kao i ustavna prava garantovana članom 49 i 54. Ustava Kosova, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv na osnovu pravila 56.2 Poslovnika o radu, zato što podnosilac zahteva nije podneo prima facie dokaz koji ukazuje na kršenja ustavnih prava. Sud je svoju odluku obrazložio, ponavljajući da nije njegova dužnost, prema Ustavu, da deluje kao apelacioni sud ili četvorostepeni sud, u odnosu na odluke donete od strane redovnih sudova. Citirajući odluku ESLJP u slučaju Shub protiv Litvanije, Sud je u nastavku obrazložio da nakon razmatranja postupaka u redovnim sudovima u celini, nije primetio da su relevantni postupci na neki način bili nepravedni i dotaknuti proizvoljnošću i da je Vrhovni sud pružio dovoljno razloga o tome zašto su žalbe podnosioca zahteva bile neosnovane. Zbog gore navedenih razloga, Sud je odlučio da odbije zahtev podnosioca kao neprihvatljiv.