USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je zahtev podneo shodno članu 113. stavu 7. Ustava, tvrdeći da mu je prekršeno ustavno pravo na imovinu u odluci Vrhovnog suda, kojom su potvrđene odluke sudova koje nisu bile u njegovu korist u vezi sa njegovim pravom na imovinu nad određenom nekretninom, argumentujući da su sudovi prekršili Zakon o upravnim sporovima i Zakon o građanskom postupku kada su doneli ove odluke, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv prema pravilu 36. stavu 1. tački c) jer podnosilac zahteva nije bio u stanju da iznese prima facie dokaze da je postojalo kršenje Ustava, citirajući slučaj Vanek protiv Slovačke, Sud je naglasio da je njegova nadležnost ograničena samo na rešavanje ustavnih sporova, kao što je da li je podnosilac zahteva imao pravično suđenje, a ne rešavanje sporova o činjenicama ili materijalnom pravu, citirajući slučajeve Garcia Ruiz protiv Španije i Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Sud je konstatovao da nije bilo dokaza da su postupci u nižim sudovima bili na bilo koji način nepravični ili arbitrarni, citirajući slučaj Vanek