USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. Ustava tvrdeći da je Skupština imenovanjem dve osobe u odbor Regulativnog autoriteta za telekomunikacije prekršila uslove kvoruma iz člana 80. stava 1. Ustava. Takođe je naveo da albanska, engleska i srpska verzija člana 80. nisu u saglasnosti i sledstveno neustavno dvosmislene, kao što je i pravilo 31. Poslovnika o radu Skupštine Kosova, i time smatrajući imenovanja u odbor nevažećim, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv prema članu 49. Zakona o Ustavnom sudu jer je zahtev podnet više od četiri meseca nakon navodnog kršenja i zato što podnosilac zahteva nije potkrepio tvrdnju da su mu prekršena ustavom zagarantovana prava i slobode, citirajući slučaj Sadik i Sheme Bislimi, Sud je takođe odlučio da je tvrdnja podnosioca zahteva o dvosmislenosti člana 31. neprihvatljiva jer Sud nema ovlašćenja da se bavi apstraktnim tvrdnjama o ustavnim kršenjima iznetim putem actio popularis od strane pojedinaca kojih se navedeno ne dotiče, citirajući Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva