USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev u kojem navodi da mu je, zbog ne sprovođenja odluke od 29, juna 2007, godine o dodeljivanju fonda od 30,000 eura za lečenje njegove kćeri van zemlje, donete od strane Centralnog borda Ministarstva za zdravstvo, povređeno pravo na medicinsko tretiranje, Tvrdnje podnosioca nisu propraćena identifikacijom posebne odredbe Ustava koja se pretenduje da je povređena,Ustavni sud je odlučio da odbija zahtev podnosioca kao neprihvatljiv, uz obrazloženje da se žalba podnosioca odnosi na period koji datira pre stupanja na snagu Ustava, stoga ističe da je zahtev zastareo, I pod pretpostavkom da je podnosilac blagovremeno predao zahtev, Sud konstatuje da podnosilac nije ni na koji način nije potkrepeo svoja tvrdnja da zakonska sredstva predviđena Zakonom o upravnom postupku i zakonom om izvršnom postupku ne bi bila na raspolaganju i da, i ukoliko bi bila na raspolaganju, ne bi bila efektivna, Na osnovu toga, Sud je našao da se ne može smatrati da je podnosilac zahteva ispunio zahteve prema članu 113,7 Ustava, gde se ističe da su „pojedinci ovlašćeni da iniciraju povrede od javnih autoriteta samo nakon što su iscrpeli sva pravna sredstva utvrđena zakonom“