Obaveštenje o odluci u slučaju KO 55/23

Ustavni sud Republike Kosovo je odlučio u slučaju KO 55/23 u vezi sa zahtevom za ocenu ustavnosti predloženih ustavnih amandmana od strane četrdeset (40) poslanika Skupštine Republike Kosovo, upućenih od strane predsednika Skupštine Republike Kosovo dana 2. marta 2023. godine, putem pisma br. 08/3509/Do/1493/1. Zahtev je podnet Sudu na osnovu stava 9. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] i stava 3. člana 144. [Amandmani] Ustava, prema kojima je predsednik Skupštine Republike Kosovo, pre usvajanja u Skupštini, mora da uputi predlog ustavnih amandmana Ustavnom sudu, kako bi se utvrdilo da li predloženi amandmani umanjuju prava i slobode zagarantovane Poglavljem II [Prava i osnovne slobode] Ustava.

Sud je, jednoglasno, odlučio da proglasi zahtev prihvatljivim, i utvrdio (i) sa šest (6) glasova „za“ i dva (2) glasa „protiv“, da predlog ustavnog amandmana br. 29, kojim se predlaže prelazna/privremena provera integriteta „[…] članova Sudskog saveta Kosova, članova Tužilačkog saveta Kosova, predsednika svih sudova i svih glavnih tužilaca, kao i kandidata za ove funkcije […]“ od strane Autoriteta za kontrolu integriteta (Autoritet), ne umanjuje osnovna prava i slobode garantovane poglavljem II Ustava; (ii) jednoglasno, da predloženi ustavni amandmani br. 27 i br. 28, kojima se predlaže dopuna ustavnog kriterijuma za razrešenje sudija i tužilaca zbog „ozbiljnog nepoštovanja dužnosti“, predviđenog u stavu 4 člana 104 [Imenovanje i Razrešenje Sudija] i u stavu 6 člana 109 [Državno Tužilaštvo] Ustava, sa formulacijama „kontinuirano ocenjivan sa nedovoljnim učinkom“ ili „je počinio teške disciplinske prekršaje“, ne umanjuju osnovna prava i slobode garantovane poglavljem II Ustava; (iii) jednoglasno, predloženi ustavni amandmani br. 27 i br. 28, kojima se predlaže dopuna ustavnog kriterijuma za razrešenje sudija i tužilaca zbog „ozbiljnog nepoštovanja dužnosti“, predviđenog u stavu 4 člana 104 [Imenovanje i Razrešenje Sudija] i u stavu 6 člana 109 [Državno Tužilaštvo] Ustava, sa formulacijom „je dokazano da ima neopravdanu imovinu“, konačnom sudskom odlukom, ne umanjuju osnovna prava i slobode garantovane poglavljem II Ustava; dok (iv) jednoglasno, predloženi ustavni amandmani br. 27 i br. 28, kojima se predlaže dopuna ustavnog kriterijuma za razrešenje sudija i tužilaca zbog „ozbiljnog nepoštovanja dužnosti“, predviđenog u stavu 4 člana 104 [Imenovanje i Razrešenje Sudija] i u stavu 6 člana 109 [Državno Tužilaštvo] Ustava, sa formulacijom „ima ugrožen integritet“ kao stalnim osnovom za razrešenje sudija i tužilaca, umanjuju osnovna prava i slobode garantovane poglavljem II Ustava.

Presuda najpre pojašnjava da se predloženi ustavni amandmani koje je Sudu uputio predsednik Skupštine Republike Kosovo i koje je usvojila ad hoc Komisija za veting u pravosudnom sistemu osnivana od strane Skupštine Republike Kosovo, odnose na (i) prelazni/privremeni proces provere integriteta članova Sudskog saveta Kosova, Tužilačkog saveta Kosova, predsednika svih sudova, glavnog državnog tužioca i svih glavnih tužilaca kao i kandidata za ove funkcije, odnosno proces vetinga u pravosudnom sistemu; i (ii) proširenje/dopunu trajnih ustavnih osnova za razrešenje sudija i tužilaca u Republici Kosovo. U presudi se takođe pojašnjava da je proces pripreme ustavnih amandmana počeo (i) usvajanjem „Koncept-dokumenta za sprovođenje procesa vetinga u pravosudnom sistemu“ od strane Vlade dana 13. oktobra 2021. godine; i (ii) podnošenjem Koncept-dokumenta i predloženih ustavnih amandmana od strane Ministarstva pravde na mišljenje Venecijanskoj komisiji dana 10. februara 2022. godine i 18. maja 2022. godine. Dana 17-18. juna 2022. godine Venecijanska komisija je na 131. plenarnom sastanku usvojila Mišljenje [br. CDL-AD(2022) 011] o Koncept dokumentu o vetingu sudija i tužilaca i o nacrtu ustavnih amandmana, koje je objavio dana 20. juna 2022. godine. U ovom Mišljenju se, između ostalog, ističe da (i) provera integriteta, odnosno veting u pravosudnom sistemu, može se uraditi samo kroz ustavne amandmane; (ii) da bi se obezbedila proporcionalna reforma, prelazni/privremeni proces provere integriteta treba da bude ograničen samo na članove Sudskog saveta Kosova, Tužilačkog saveta Kosova, predsednike sudova i glavne tužioce; (iii) druga pitanja u vezi sa integritetom sudskog i tužilačkog sistema, odnosno sudija i tužilaca u Republici Kosovo, moraju ostati u nadležnosti odgovarajućih Saveta i biti realizovana kroz zakonske reforme i kroz jačanju postojećih mehanizama u primenljivim zakonima Republike Kosovo; (iv) mešanje u ustavna prava mora biti strogo proporcionalno i da svaka ustavna promena mora imati za cilj minimalno uplitanje u nadležnosti Sudskog saveta Kosova i Tužilačkog saveta Kosova; i (v) relevantni ustavni i zakonodavni amandmani moraju biti pripremljeni na osnovu iskrenog dijaloga i u bliskoj saradnji sa svim zainteresovanim stranama, uključujući Ministarstvo pravde, Sudski savet i Tužilački savet, kao i civilno društvo i zainteresovane akademike.

U pogledu delokruga ocene ustavnosti predloženih ustavnih amandmana, u presudi se dalje pojašnjava da je ocena ustavnosti predloženih amandmana, prema stavu 3. člana 144. [Amandmani] Ustava, ograničena na ocenu da li se predloženim ustavnim amandmanom umanjuje neko od prava i sloboda utvrđenih Poglavljem II Ustava. Prema pojašnjenjima datim u presudi, takva ocena takođe podleže i usklađenosti predloženih amandmana sa vrednostima ustavnog poretka Republike Kosovo, preciziranim u članu 7 [Vrednosti] Ustava i obavezama koje proizilaze iz člana 53. [Tumačenje Odredbi Ljudskih Prava] Ustava, kojim se precizira da se ljudska prava moraju tumačiti u saglasnosti sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Prilikom ocene predloženih ustavnih amandmana, Sud je, između ostalog, uzeo za osnov dokumentaciju koju je Sudu dostavio predsednik Skupštine i komentare i odgovore na komentare koje su dostavile (i) Kancelarija Predsednice Republike Kosovo; (ii) Ministarstvo pravde; (iii) Sudski savet Kosova; (iv) Tužilački savet Kosova; kao i (v) jedan poslanik Skupštine Republike Kosovo. Štaviše, i u oceni da li predloženi ustavni amandmani umanjuju osnovna prava i slobode utvrđeno Poglavljem II Ustava, presuda prvo elaborira (i) osnovna načela Ustava u vezi sa podelom i ravnotežom vlasti i nezavisnosti sudske vlasti i tužilačkog sistema u pravnom poretku Republike Kosovo; (ii) principe i standarde u pogledu nezavisnosti pravosuđa i tužilaštva koji potiču iz međunarodnih instrumenata i dokumenata, uključujući Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Saveta Evrope, uključujući preporuke Komiteta ministara i Mišljenja Konsultativnog veća evropskih sudija i Konsultativnog veća evropskih tužilaca, relevantna mišljenja Venecijanske komisije, sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije; (iii) opšta načela koja proizilaze iz Ustava i međunarodnih standarda i instrumenata u vezi sa kriterijumima za razrešenje sudija i tužilaca; (iv) Mišljenja i odgovori amicus curiae Venecijanske komisije u vezi sa prelaznim ocenjivanjem (vetingom) sudija i tužilaca, uključujući u slučaju Republike Albanije, Moldavije i Ukrajine; (v) komparativnu analizu ustava država članica Saveta Evrope; i (vi) Mišljenje br. CDL-AD(2022)011 Venecijanske komisije za Kosovo u vezi sa koncept dokumentom za veting sudija i tužilaca.

U presudi se dalje pojašnjava da su predloženi ustavni amandmani dve kategorije. Prva kategorija, odnosno predlog ustavnog amandmana br. 29, je prolaznog/privremenog karaktera i obuhvata predlog koji je povezan sa procesom vetinga u pravosudnom sistemu, odnosno osnivanjem Autoriteta, kao privremenog organa, osnivanog van sudskog i tužilačkog sistema, kome je poverena nadležnost za proveru integriteta članova Sudskog saveta Kosova, Tužilačkog saveta Kosova, predsednika sudova, glavnog državnog tužioca, glavnih tužilaca tužilaštava i kandidata za ove pozicije. Dok je druga kategorija, odnosno predloženi amandmani br. 27. i br. 28., trajnog karaktera i predlažu proširenje/dopunu postojećeg ustavnog osnova za razrešenje sudija i tužilaca zbog „ozbiljnog nepoštovanja dužnosti“ predviđenog stavom 4. člana 104. [Imenovanje i Razrešenje Sudija] i stavom 6 člana 109 [Državno Tužilaštvo] Ustava. U primeni ustavnih principa i relevantnih međunarodnih standarda, uključujući i onih koji proizilaze iz Mišljenja Venecijanske komisije o Kosovu, Sud je utvrdio da (i) predloženi amandman broj 29, koji se odnosi na prelazni/privremeni proces vetinga u pravosudnom sistemu, ne umanjuje osnovna prava i slobode zagarantovane Poglavljem II Ustava; dok (ii) predloženi amandmani br. 27 i br. 28, koji se odnose na dopunu trajnih ustavnih osnova za razrešenje sudija i tužilaca, ne umanjuju osnovna prava i slobode zagarantovane Poglavljem II Ustava u kontekstu tri (3) od predloženih formulacija, a umanjuju ova prava i slobode u kontekstu jedne (1) predložene formulacije, prema sledećim pojašnjenjima.

(i) prelazni/privremeni proces provere u pravosudnom sistemu – veting

U presudi se prvo pojašnjava da predloženi ustavni amandman br. 29, utvrđuje (i) formiranje mehanizma provere integriteta rukovodećih pozicija u pravosudnom sistemu, kroz Autoritet za kontrolu integriteta; (ii) privremeni mandat Autoriteta na period od dve (2) godine, sa mogućnošću produženja za još jednu (1) godinu, ako se za to odlučuje zakonom koji usvajaju dve trećine (2/3) svih poslanika Skupštine i utvrđivanje da se provera integriteta, uključujući proveru imovine i figure subjekta kontrole, vrši samo jednom; (iii) da će sastav, selekcija, organizacija, funkcionisanje, nadležnosti i imunitet Autoriteta biti definisani zakonom; (iv) sastav i nadležnosti veća za proveru integriteta i odgovarajućeg žalbenog veća, uključujući u skladu sa daljim utvrđivanjima zakonom; (v) nadležnost Predsednice Republike da organizuje proces izbora članova Autoriteta koji se glasaju u bloku i biraju glasovima dve trećine (2/3) svih poslanika Skupštine i razrešavaju se istom većinom nakon predloga žalbenog veća Autoriteta; (vi) nadležnosti Autoriteta da potvrdi prolazak provere integriteta za relevantni subjekt ili da predloži predsedniku razrešenje istog; (vi) obavezu saradnje od strane subjekta provere; i (vii) pravo na žalbu pred Žalbenim većem Autoriteta pred Ustavnim sudom.

U oceni ovog ustavnog amandmana, u presudi se najpre ističe da se osnivanje Autoriteta, kome je poverena nadležnost da proveri integritet „članova Sudskog saveta Kosova, članova Tužilačkog saveta Kosova, predsednika sudova, glavnog državnog tužioca i glavni tužilaca tužilaštava i kandidata za ove funkcije“, može utvrditi samo kroz ustavne amandmane, uzimajući u obzir da nadležnosti pomenutog Autoriteta utiču na (i) ustavne nadležnosti, uključujući i na punu ustavnu nezavisnost Sudskog saveta Kosova i Tužilačkog saveta Kosova, prema odredbama članova 108 [Sudski savet Kosova] i 110 [Tužilački savet Kosova] Ustava; (ii) na ustavne nadležnosti predsednika Republike uspostavljene stavovima 15 i 17 člana 84 [Nadležnosti Predsednika] Ustava; i (iii) na ustavnu nadležnost Skupštine utvrđenu stavom 10. člana 65. [Nadležnosti Skupštine] Ustava.

Dalje, presuda pojašnjava da osim privremenog efekta na ustavne nadležnosti gore navedenih institucija, osnivanje Autoriteta takođe utiče na (i) prava subjekata provere integriteta, odnosno članova Sudskog saveta Kosova, Tužilačkog saveta Kosova, predsednika svih sudova i svih glavnih tužilaca, kao i kandidata za ove funkcije; ali i (ii) osnovna prava i slobode svih građana, jer takav proces koji uključuje proveru integriteta rukovodećih pozicija koje su odgovorne za celokupno funkcionisanje i administriranje pravosudnim sistemom, može uticati na upravljanje predmetima pojedinaca pred sudovima i tužilaštvima, i sledstveno i na njihovo pravo na pravično suđenje. Imajući u vidu efekat osnivanja Autoriteta na ustavni poredak Republike Kosovo, presuda elaborira i ocenjuje sve predložene ustavne amandmane pojedinačno, sa naglaskom na analizu (i) da li Autoritet, odnosno veća za proveru i žalbeno veće, ispunjavaju kriterijume nezavisnog „suda/tribunala“ ustanovljenog zakonom u skladu sa garancijama sadržanim u članu 31. [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; (ii) da li subjekti koji podležu proveri integriteta od strane Autoriteta imaju zagarantovano pravo na pristup pravdi, pravno sredstvo i na sudsku zaštitu prava u skladu sa odredbama članova 31 [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje], 32 [Pravo na Pravno Sredstvo ] i 54 [Sudska Zaštita Prava] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) i članom 13 (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (iii) da li provera integriteta kroz mehanizme Autoriteta povređuje prava na privatnost odgovarajućih subjekata u suprotnosti sa garancijama člana 36. [Pravo na privatnost] Ustava u vezi sa članom 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U kontekstu prvog pitanja, a primenjujući relevantnu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, Sud je ocenio kriterijume koji se odnose na (i) sudsku funkciju veća za proveru i žalbenog veća Autoriteta; (ii) način izbora i razrešenja članova Autoriteta; i (iii) koncept nezavisnosti i nepristrasnosti veća za proveru i žalbenog veća i trajanje mandata članova Autoriteta, i utvrdio da, u principu, veća za proveru i žalbeno veće Autoriteta imaju status „suda/tribunala“ u smislu člana 31 [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. U kontekstu drugog pitanja, odnosno prava subjekata provere na pristup sudu i delotvorni pravni lek, u presudi se, između ostalog, pojašnjava da iako se predloženim ustavnim amandmanima isključuje pravo na pravni lek pred redovnim sudovima protiv odluka Autoriteta, isti garantuju princip dvostepenosti, odnosno pravo žalbe na odluke veća za proveru pred Žalbenim većem Autoriteta i pravo na podnošenje zahteva za ocenu ustavnosti odluke navedenog Žalbenog veća pred Ustavnim sudom, u skladu sa utvrđivanjima stava 7. člana 113. [Jurisdikcija i Ovlašćene Strane] Ustava. Dok, u kontekstu trećeg pitanja, odnosno prava na privatnost, presuda, u elaborisanju principa utvrđenih članom 36 [Pravo na Privatnost] Ustava u vezi sa članom 8 (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima, pojašnjava da pitanje podataka, ali i pitanje razrešenja subjekata provere spadaju u delokrug prava na privatni i porodični život, te da bilo kakvo mešanje/ograničavanje ovog prava mora biti „propisano zakonom“, da „sledi legitimni cilj“ i da bude „proporcionalno“ i neophodno u demokratskom društvu. U principu, Presuda pojašnjava da svrha prolazne/privremene kontrole integriteta subjekata provere sledi legitimni cilj, odnosno pravilno administriranje pravde i da su uspostavljeni mehanizmi, u principu, proporcionalni cilju kome se teži.

S tim u vezi, u presudi se, između ostalog, ističe da (i) glasanje članova Autoriteta u bloku sa dve trećine (2/3) glasova svih poslanika, uključuje obavezu Skupštine da ocenjuje i da osigurava da svaki kandidat za člana Autoriteta, na individualnoj osnovi, ispunjava najviše profesionalne kriterijume i kriterijume integriteta; (ii) sastav Autoriteta i nova imenovanja u pozicije koje se podvrgavaju kontroli integriteta, moraju biti u skladu sa ustavnim obavezama za rodnu ravnopravnost i zastupljenost pripadnika nevećinske zajednice; i (iii) na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, svako „mešanje/ograničenje“ prava na privatni život kroz procedure provere integriteta sprovedenih od strane Autoriteta mora biti striktno proporcionalno cilju kome se teži. Štaviše, u presudi se navodi da je, na osnovu predloženih ustavnih amandmana, mandat Autoriteta dve (2) godine od izbora svih članova, sa mogućnošću produženja za najviše još jednu (1) godinu, ako se za to odlučuje zakonom usvojenim sa dve trećine (2/3) glasova svih poslanika Skupštine. U presudi se pojašnjava da neusvajanje ovog zakona znači trenutni prestanak mandata Autoriteta. Konačno, u presudi se takođe ističe da je ocena Suda da predloženi ustavni amandman br. 29. ne rezultira smanjenjem osnovnih prava i sloboda predviđenih Poglavljem II Ustava, ne prejudicira ocenu ustavnosti zakona Skupštine koji se usvaja u sprovođenju pomenutog amandmana, u meri u kojoj se osporava se pred Sudom preko ovlašćenih strana u skladu sa odredbama Ustava.

(ii) dopuna/proširenje trajnih ustavnih osnova za razrešenje sudija i tužilaca

U presudi se prvo pojašnjava da na osnovu stava 4. člana 104. [Imenovanje i Razrešenje Sudija] i stava 6. člana 109. [Državno Tužilaštvo] Ustava, sudije i tužioci mogu biti razrešeni sa funkcije na osnovu (i) „kazne zbog počinjenog krivičnog dela“; ili za (ii) „neispunjavanja svojih dužnosti“ dok, na osnovu stava 2 člana 107 [Imunitet] Ustava, sudije ne uživaju imunitet i mogu biti razrešene sa funkcije kada su namerno prekršile zakon. Štaviše, prema elaborisanjima u presudi, Zakon br.06/L-57 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca i akti Sudskog saveta Kosova i Tužilačkog saveta Kosova dalje definišu vrste disciplinskih prekršaja sudija i tužilaca, uključujući one koje se odnose na „kršenje zakona” ili „kršenje službene dužnosti”, odgovarajuće sankcije i predlog za razrešenje dotičnog sudije ili tužioca. Predlog ustavnih amandmana br. 27 i br. 28, predlaže proširenje/dopunu ustavnog osnova „ozbiljno nepoštovanje dužnosti“, uključujući na nivou ustavne norme, i na (i) „kontinuirano ocenjivan sa nedovoljnim učinkom“; (ii) „neopravdanu imovinu „; (iii) “ teške disciplinske prekršaje „; i (iv) „ugrožen integritet“.

Ocenjujući da li se gore navedenim amandmanima umanjuju osnovna prava i slobode zagarantovana Poglavljem II Ustava, presuda, između ostalog, pojašnjava da (i) za razliku od privremene kontrole integriteta sudija i tužilaca kao privremene i vanredne mere, suštinski element nezavisnosti sudske vlasti i tužilačkog sistema, jeste i princip sigurnosti koji se odnosi na mandat i nesmenjivost sa funkcije; i (ii) stalni osnovi za razrešenje sudija i tužilaca treba da omoguće preduzimanje delotvornih mera protiv onih koji narušavaju integritet pravosudnog sistema, ali da istovremeno obezbede garancije da isti obavljaju relevantne funkcije nezavisno i nepristrasno i bez uplitanja. Shodno tome, međunarodni instrumenti, uključujući Mišljenja Venecijanske komisije i Mišljenja Konsultativnog veća evropskih sudija, utvrđuju obavezu da osnovi za disciplinovanje i/ili razrešenje sudija i tužilaca moraju biti jasno definisani, uključujući i u pogledu procesnih garancija koje treba da se sprovode. Takav princip proizilazi i iz principa pravne sigurnosti kao suštinskog dela vladavine prava, prema kojem norma mora biti u skladu sa kriterijumom „jasnoće“ i „predvidljivosti“.

U gore pomenutom kontekstu, u presuda se naglašava da Ustav Republike Kosovo i relevantni važeći zakoni utvrđuju dovoljan osnov za razrešenje sudija i tužilaca. Štaviše, pitanja koja se odnose na vrednovanje radnog učinka i teške disciplinske prekršaje, na osnovu Ustava i Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, već predstavljaju osnov za predlaganje razrešenja sudija i tužilaca. U Mišljenju o Kosovu, Venecijanska komisija je takođe preporučila da se, osim prolazne/privremene kontrole integriteta fokusirane na visoke pozicije sudskog i tužilačkog sistema, pitanjima u vezi sa integritetom drugih sudija i tužilaca Republike Kosovo, upravljaju odgovarajući saveti, kroz jačanje sprovođenja postojećih zakonskih mehanizama, ali i kroz usvajanje/izmene na relevantne zakone. Međutim, prema elaborisanjima koji su izneti u presudi, Sud smatra da ukoliko predlagač ustavnih amandmana oceni da se takvi kriterijumi koji se odnose na „profesionalni radni učinak“, „teške disciplinske prekršaje“ i „neopravdanu imovinu“ sudije i/ili tužioca i potvrđeno konačnom sudskom odlukom, treba utvrditi i na nivou ustavne norme, takvo utvrđivanje je moguće jer su navedene formulacije dovoljno „jasne” i „predvidive”, te kao takve, ne rezultiraju smanjenjem osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Poglavljem II Ustava.

U kontekstu formulacije „je dokazano da ima neopravdanu imovinu“, presuda, između ostalog, pojašnjava da (i) mehanizam prijavljivanja imovinskog stanja predstavlja jedan od mehanizama borbe protiv korupcije u javnom sektoru, uključujući za sudije i tužioce, i kao takav, isti može rezultirati razrešenjem sudija i tužilaca; (ii) na mehanizam za prijavljivanje imovine, utvrđen kroz Zakon br. 08/L-108 o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine i poklona, poziva se i Venecijanska komisija u svom Mišljenju o Kosovu, a na slične mehanizme se pozivaju i druga relevantna mišljenja, uključujući ona iz Konsultativnog veća evropskih sudija i tužilaca i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava; i (iii) Krivični zakonik Republike Kosovo, predviđa krivično delo „neprijavljivanje ili lažno prijavljivanje imovine, prihoda, poklona, druge materijalne dobiti ili finansijskih obaveza“, i kazna za isto, na osnovu Ustava, rezultira predlogom za razrešenje dotičnog sudije i/ili tužioca. Ipak, u presudi se pojašnjava da nijedan od ustava država članica Evropske Unije i Saveta Evrope nema utvrđeno „neopravdanu imovinu“ na nivou ustavne norme kao osnov za razrešenje sudija i/ili tužilaca.

S tim u vezi, prema pojašnjenjima iz presude, (i) iako nije sporno da neprijavljivanje i/ili lažno prijavljivanje imovinskog stanja trenutno predstavlja osnov za razrešenje sudije i/ili tužioca, i (ii) da se pojam „neopravdana imovina“ razlikuje od gore navedenog krivičnog dela, u presudi se pojašnjava da, i „neopravdana imovina“ koja je potvrđena konačnom sudskom odlukom, može predstavljati osnov za razrešenje sudije ili tužioca, tako što će biti podvrgnuto ustavnim garancijama koje se odnose (i) pristup pravdi, u smislu članova 32 [Pravo na Pravno Sredstvo] i 54 [Sudska Zaštita Prava] Ustava; kao i (ii) pravo na pravično i nepristrasno suđenje u smislu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Prema razjašnjenima datim u presudi, Sud je ocenio i predloženi osnov za razrešenje sudije i/ili tužioca, koji se odnosi na formulaciju „ugrožen integritet“. U presudi se pojašnjava da su pitanja u vezi sa integritetom sudija i tužilaca pokrivena na sveobuhvatan način postojećim ustavnim i zakonskim osnovama koje mogu rezultirati njihovim razrešenjem. Međutim, u primeni standarda koji potiču iz ustavnih principa i međunarodnih instrumenata, formulaciju „ima ugrožen integritet“ kao trajni osnov za razrešenje sudije i/ili tužioca karakteriše nedostatak „jasnog“ i „predvidljivog“ definisanja. . Štaviše, u balansiranju (i) principa sigurnosti mandata sudije i/ili tužioca i značaja ovog principa za nezavisnost sudskog i tužilačkog sistema, uključujući i nezavisni sud ustanovljen zakonom u skladu sa odredbama člana 31. [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (ii) „nejasnoće“ i „nepredvidljivosti“ predložene formulacije, uključujući u kontekstu nedostatka neophodnih procesnih garancija u vezi sa ocenjivanjem „ugroženog integriteta“, kao trajnog osnova za razrešenje sudija i tužilaca koje se predlaže na nivou ustavne norme, Sud je utvrdio da takva formulacija rezultira smanjenjem osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Poglavljem II Ustava.

U presudi se na kraju ističe da nije sporno da su nezavisnost sudske vlasti i tužilačkog sistema suštinski principi ustavnog poretka Republike Kosovo, koji se zasniva na vrednostima vladavine prava i demokratije. Ustav Republike Kosovo utvrđuje Sudski savet Kosova i Tužilački savet Kosova kao dve nezavisne ustavne institucije, dodeljujući im nadležnost da upravljaju sudskim, odnosno tužilačkim sistemom, uključujući i pitanjima koja se odnose na disciplinske postupke za sudije i tužioce i nadležnost za predlaganje njihovog razrešenja. Ove nadležnosti Saveta obuhvataju i obavezu da postupaju sa dužnom efikasnošću u primeni važećih zakona, uključujući i Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, i da preduzmu neophodne mere protiv svakog sudije i tužioca koji bi mogao da naruši integritet sudskog i tužilačkog sistema u Republici Kosovo. U presudi se naglašava da pravilno funkcionisanje i administriranje pravde, uključujući poverenje javnosti u ovaj sistem, odražava jedan od najbitnih principa demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava, princip koji je osnovna vrednost ustavnog poretka Republike Kosovo.

Presuda će biti dopunjena takođe suprotnim i podudarnim mišljenjem.

Napomena:

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke biće dostavljen stranama uključenim u slučaj, biće objavljen na sajtu Suda i u Službenom listu, nakon okončanja odgovarajućih postupaka utvrđenih u Zakonu o Ustavnom sudu i Poslovniku o radu Suda. Sažetak koji je objavljen ovim obaveštenjem može biti predmet jezičkih i tehničkih ispravki u konačnom nacrtu odluke. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/