USTAVNI SUD

Sudije Almiro Rodrigues i Gjyljeta Mushkolaj se nisu složile sa odlukom Suda u ovom pitanju u vezi sa porezom, kojom se potvrdila odluka Vrhovnog suda o odbijanju navoda podnosioca zahteva da mu nije obezbeđeno pravično suđenje. Prvo, u suprotnom mišljenju se konstatuje da je odluka Vrhovnog suda bila nepravična jer sud nije uspeo da donese dobro obrazloženu pismenu odluku. U suprotnom mišljenju je naglašeno da se podnosilac zahteva žalio Vrhovnom sudu da u drugoj odluci NOR-a nisu poštovana uputstva Vrhovnog suda. U suprotnom mišljenju je navedeno da je odluka NOR-a bila u obliku zaključka i formule, i da joj je nedostajala faktička i zakonska analiza i da nije izrazila dobro obrazložen stav u vezi sa navodima podnosioca zahteva. Drugo, u suprotnom mišljenju je naglašeno da NOR, kao i sudovi, treba da obezbedi pravično suđenje. U suprotnom mišljenju je konstatovano da pravo na pravično i nepristrasno suđenje uključuje osnovno pravo na sudsku zaštitu, uključujući i prava na iznošenje argumenata i dokaza, obrazloženu sudsku odluku i poštovanje načela jednakosti strana. U suprotnom mišljenju je priznato da obrazložena odluka ne zahteva detaljan odgovor za svaku osporenu stvar, iako je odgovor na temeljne argumente neophodan, citirajući slučaj Hiro Balani protiv Španije. U suprotnom mišljenju je argumentovano da ni NOR a ni Vrhovni sud nisu obrazloženom odlukom rešili osnovne argumente podnosioca zahteva, ostavljajući podnosiocu zahteva da pretpostavlja da li je određeno pitanje namerno odstranjeno ili nije. Ukratko, u suprotnom mišljenju je argumentovano da su odluke NOR-a i Vrhovnog suda bile manjkave iz tri razloga: nisu harmonizovani argumenti i dokazi koje je podneo podnosilac zahteva; kršile su načelo jednakosti stranaka i proceduru akuzatorne vrste; i da nisu bile dobro obrazložene. Sledstveno, u suprotnom mišljenju je konstatovano da je postojalo kršenje člana 31. i člana 6. EKLJP-e i da je Sud trebalo da oglasi ništavnom odluku Vrhovnog suda i vrati slučaj Vrhovnom sudu na razmatranje