USTAVNI SUD

Podnosilac, g. Esat Kelmendi, podneo je zahtev shodno članu 113.7 Ustava Kosova, osporavajući odluku Okružnog suda u Prištini, Ac. br. 647/2011, zbog kršenja njegovih prava garantovanih članom 31 [Pravo na Pravično i Nepistrasno Suđenje] i članom 24 [Jednakost Pred Zakonom] Ustava kao i članom 6 [Pravo na pravično suđenje] i članom 14 [Zabrana diskriminacije] EKLJP, s obzirom na to da je sud odbio predlog podnosioca za izvršenje odluke Nezavisnog nadzornog odbora. Odluka NNO je bila odluka doneta od strane upravnog organa koji nema nikakve veze sa novčanim potraživanjem, kao što je predviđeno Zakonom o izvršnom postupku. Dakle, odluka NNO nije bila naziv za izvršenje koje je Okružni sud trebalo da izvrši, nego je bila u nadležnosti NNO, u skladu sa uredbom UNMIK-a 2008/12 i Zakona o NNO, za izvršenje sopstvenih odluka.

Po pitanju prihvatljivosti zahteva, sud je zključio, na osnovu jednostavnog jezika člana 113.7, da je zahtev prihvatljiv jer u ovom zahtevu, g. Esat Kelmendi osporava ustavnost odluke Ac. br. 647/2011 Okružnog suda u Prištini, od 30. novembra 2011. god. Stoga, podnosilac se mora smatrati ovlašćenom strankom, jer ima pravo da pokrene slučaj u sudu, kao i da iscrpi sve pravne lekove, kao što je predviđeno zakonom, shodno članu 113.7 Ustava. Što se tiče zahteva iz člana 49 ovog zakona, da podnosilac mora da podnosi zahtev u roku od četri (4) meseca, sud je utvrdio iz podneska podnosioca da je podnosiocu gore navedena odluka Okružnog suda uručena 16. decembra 2011. god., dok je podnosilac dostavio zahtev sudu 25. januara 2012. god., odnosno u roku od četri meseca, kao što je predviđeno članom 49 Zakona. Dalje, podnosilac je detaljno naveo koja prava iz Ustava i EKLJP su navodno povređena i kojim javnim organom. Stoga, sud takođe nalazi da je podnosilac ispunio uslov iz člana 48 Zakona.

Vezano za merutim zahteva, sud smatra da, nakon što je NNO utvrdio povredu prava podnosioca na rad, čija odluka je postala konačna i izvršna, podnosilac ima pravo na delotvoran pravni lek, pošto je Rektorat Univerziteta u Prištini odbio da izvrši odluku NNO. Međutim, kao što je već gore pomenuto, umesto izvršavanja odluke NNO, kao što je bila njihova pravna dužnost, i Rektorat Univerziteta i Okružni sud su odbili da to učine. Nesprovođenjem odluke NNO od 18. marta 2011. god., odgovarajući organi su uskratili sve korisne efekte odredbi članova 31, 32 i 54 Ustava i člana 6 i člana 13 EKLJP. U ovim okolnostima, sud smatra da je pravo na pravično i efikasno suđenje, kao što je granatovano članovima Ustava i EKLJP prekršeno i da konačna i izvršna odluka NNO od 18. marta 2011. god., mora biti izvršena. Takođe, sud smatra da Okružni sud nije uzeo u obzir svoje prethodne odluke kako bi kvalifikovao i odlučio o slučaju podnosioca u skladu sa svojim odlukama, zasnovanim na načelu prava na jednako postupanje, kao što je ranije odlučio u predmetima sa potpuno sličnim okolnostima, kao što je slučaj podnosioca zahteva. U ovim okolnostima, sud, shodno članu 24 [Jednakost Pred Zakonom] Ustava, smatra da ova diskriminišuća razlika u postupanju predstavlja kršenje prava na jednako postupanje. Prilikom donošenja odluke, sud se takođe oslanjao na odluke Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, koji se bave istim ili sličnim pitanjem. Sud je proglasio ništavnom i poništio je odluku Okružnog suda i vratio odluku Okružnog suda na ponovno razmatranje, u skladu sa presudom ovog suda.