USTAVNI SUD

KI32/19 Podnosilac: Sylejman Januzi Ocena ustavnosti Rešenja Vrhovnog Suda, Rev. 397/2018, od 11. decembra 2018. godine

KI32/19 Rešenje o neprihvatljivosti od 22. jula 2019. godine, objavljeno 8 avgusta 2019. godine.

Ključne reči: Individualni zahtev, nedozvoljena revizija, jubilarna plata, neprihvatljiv zahtev

Podnosilac zahteva je g. Sylejman Januzi, sa mestom stanovanja u selu Barilevo, opština Priština kojeg zastupa advokat Ali Latifi iz Prištine.

Podnosilac zahteva je radio kao nastavnik od 1. septembra 1974. godine pa sve do 19. novembra 1984. godine, a od 20. novembra 1984. godine do dana 17. januara 2014. godine kao bibliotekar u školi “Ali Kelmendi” u selu Barilevo, gde se i penzionisao.

Nakon završetka radnog odnosa sa Direkcijom za Obrazovanje zbog dostizanja dobi penzionisanja, podnosilac zahteva je inicirao administrativni postupak a nakon toga i sudski postupak u vezi sa kompenzacijom jubilarnih plata za odlazak u penziju. Osnovni i Apelacioni Sud su odbili zahtev podnosioca kao neosnovan, uglavnom sa obrazloženjem da nije bilo pravnog osnova za dobijanje jednog takvog prava kao i da Kolektivni Ugovor, na koji se poziva podnosilac zahteva, nije bio na snazi u vreme penzionisanja podnosioca zahteva. Sa druge strane, Vrhovni Sud je odbio zahtev za reviziju podnosioca zahteva, pozivajući se na član 211 ZPP-a, na osnovu kojeg, revizija nije dozvoljena za imovinsko pravne sporove u kojima tužbeni zahtev ne prelazi iznos  novčane vrednosti od 3,000 evra.

Podnosilac zahteva tvrdi da je Vrhovni Sud, samim tim što je odbio njegov zahtev za reviziju kao nedozvoljen, povredio njegova prava koja su zaštićena članovima 3, 4, 21, 22, 23, 24, 31, i 57 Ustava, kao i pravo koje je zagarantovano članom 6 EKLjP-a.

Pozivajući se na svoju sudsku praksu, kao i na praksu ESLjP-a, Sud je ponovio i naglasio da nije dužnost Suda da se bavi faktičnim ili zakonskim greškama za koje se tvrdi da su počinjene od strane redovnih sudova tokom procene dokaza ili tokom primene zakona (zakonitost), izuzev i ukoliko iste direktno povređuju prava i slobode koje su zagarantovane Ustavom (Ustavnost). Uloga je redovnih sudova da tumače i primenjuju odgovarajuća pravila kako proceduralnog tako i materijalnog prava.

Sud je primetio da je Vrhovni Sud odbio zahtev za reviziju podnosioca zahteva “kao nedozvoljen” u proceduralnom aspektu i bez razmatranja merituma zahteva, zasnivajući odluku na odredbama ZPP-a a po kojima se zahtev za reviziju treba proglasiti nedozvoljen u slučajevima kada je vrednost spora ispod 3,000 evra. Sud je u tom pravcu primetio da je obrazloženje koje je dato u Rešenju Vrhovnog suda bilo jasno i nakon razmatranja svih procedura, Sud je takođe našao da i postupci pred Apelacionim i Osnovnim Sudom nisu bili nepravilni, odnosno arbitrarni.

Kao zaključak, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu, zahtev podnosioca je proglašen neprihvatljivim kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama.