USTAVNI SUD

KI18/17, podnosilac zahteva: Isuf Bajrami, ocena ustavnosti rešenja AC-II-14-0135 od 20. oktobra 2016. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju

 KI18/17, rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno 19. aprila 2018. godine, objavljeno 30. maja 2018. goine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski postupak, imovinski spor, jednakost pred zakonom, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zaštita imovine, sudska zaštita prava,  zahtev van roka

Podnosilac zahteva je tvrdio da su mu rešenjem [AC-I-14-0135] od 25. oktobra 2016. godine Žalbenog veća PKVS-a povređena prava garantovana članom 24. [Jednakost pred zakonom], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 46. [Zaštita imovine], članom 54. [Sudska zaštita prava] i članom 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Podnosilac zahteva je pred redovnim sudovima tražio utvrđivanje imovinskih prava nad nekoliko spornih nepokretnosti, za koje je tvrdio da su uzete njegovim precima tokom 1948-1995 u agrarnom procesu reforme. Podnosilac zahteva je prvobitno podneo tužbu Posebnoj komori Vrhovnog suda protiv opštine Gnjilane, KIB „Agrokultura“ u Gnjilanu i Zemljoradničke zadruge u Žegri. Poslednje navedena se oglasila nenadležnom i predmet poslala Opštinskom sudu u Gnjilanu na razmatranje, koji je odbio tužbu podnosioca zahteva. Presuda Opštinskog suda u Gnjilanu je konačno potvrđena os strane Žalbenog veća PKVS-a rešenjem [AC I-14-0135] od 25. oktobra 2016. godine. Protiv ovog rešenja, podnosilac zahteva je podneo „zahtev za reviziju“ pred Žalbenim većem PKVS-a, koje je odbilo, kao nedozvoljen, zahtev podnosioca za reviziju. Sud je, nakon ocene slučaja u celini, utvrdio da je podnosilac zahteva u stvari koristio pravno sredstvo koji nije bilo zakonski dozvoljeno. Iz tog razloga, Sud je kao konačnu odluku i zbog pitanja obračuna roka uzeo presudu [AC-II-12-0070] Žalbenog veća od 27. marta 2014. godine i zaključilo da je od podnošenja presude prošlo više od 2 godine. U zaključku, Sud je utvrdio da zahtev nije podnet u zakonskom roku navedenom u članu 49. Zakona i pravilu 36 (1) (c) Poslovnika o radu.