Ocena ustavnosti člana 5. Zakona br. 08/L-224 o izmenama i dopunama Zakona br. 06/L-005 o porezu na nepokretnu imovinu

Odluka

br. predmeta KO177/23

podnosiocu: Opština Prizren

Preuzimanje:

Përmbledhje Vendimi tekst

Priština, 13. septembra 2023. godine

Br. ref.: VPM 2265/23

ODLUKA O PRIVREMENOJ MERI

slučaju br. KO177/23

Podnosilac

Opština Prizren

Ocena ustavnosti člana 5. Zakona br. 08/L-224 o izmeni i dopuni Zakona br. 06/L-005 o porezu na nepokretnu imovinu

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija, i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

Zahtev je podnela Opština Prizren (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koju pred Sudom zastupa Faton Fetahu, advokat, po punomoćju datom od strane predsednika Opštine Prizren, Shaqira Totaja.

Osporeni akt

Podnosilac zahteva osporava ustavnost člana 5. Zakona br. 08/L-224 o izmeni i dopuni Zakona br. 06/L-005 o porezu na nepokretnu imovinu (u daljem tekstu: osporeni zakon).

Predmetna stvar

Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti člana 5 osporenog zakona, u vezi sa kojim podnosilac zahteva, na osnovu ovlašćenja koja su propisana u stavu 4, člana 113 [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, tvrdi da povređuje opštinske odgovornosti ili umanjuje prihode opštine, u suprotnosti sa ustavnim garancijama koje su propisane u stavu 2. člana 12. [Lokalna vlast], stavova 1. i 3. člana 123. [Osnovna načela] i stavova 2, 3. i 5. člana 124. [Organizovanje i funkcionisanje lokalne samouprave] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).

Pored toga, podnosilac zahteva traži od Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) da uvede privremenu meru, na taj način što će u potpunosti suspendovati primenu „člana 5. Zakona br. 08/L-224 o izmeni i dopuni Zakona br. 06/L-005 o porezu na nepokretnu imovinu do meritornog odlučivanja o podnetom zahtevu“.

Podnosilac zahteva takođe traži da se održi rasprava kako bi se razjasnila pitanja koja se tiču člana 5 osporenog zakona.

Pravni osnov

Zahtev je podnet na osnovu stava 4. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] i stava 2. člana 116. [Pravni efekat odluka] Ustava, članova 22. (Procesuiranje podnesaka), 27. (Privremene mere), 40. (Tačnost podneska) i 41. (Rokovi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravila 25. (Podnošenje zahteva i odgovora), 39. (Rasprava), 44. (Zahtev za uvođenje privremene mere) i 71. (Zahtev u skladu sa stavom 4. člana 113. Ustava i članovima 40. i 41. Zakona) Poslovnika o radu Suda br. 01/2023 (u daljem tekstu: Poslovnik o radu).

Postupak pred Sudom

Dana 25. avgusta 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo svoj zahtev Sudu.

Dana 31. avgusta 2023. godine, odlukom Br.GJRK-KO177/23, predsednica Suda je imenovala sudiju Bajrama Ljatifija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci (članovi).

Dana 31. avgusta 2023. godine, podnosilac zahteva je obavešten o registraciji zahteva. Istog dana, Sud je o registraciji zahteva obavestio i: (i) predsednicu Republike Kosovo (u daljem tekstu: predsednica); (ii) premijera Republike Kosovo (u daljem tekstu: premijer); (iii) predsednika Skupštine Republike Kosovo (u daljem tekstu: predsednik Skupštine) od koga je traženo da se po jedna kopija zahteva dostavi svim poslanicima Skupštine; (iv) Ministarstvo finansija, rada i transfera; (v) Ministarstvo administracije lokalne samouprave od koga je tražio da po jednu kopiju zahteva raspodeli svim predsednicima opština Republike Kosovo; i (vi) Ombudsmana. Sud je gore navedene zainteresovane strane obavestio o tome da svoje komentare u vezi sa zahtevom, ukoliko ih imaju, dostave Sudu do 26. septembra 2023. godine.

Istog dana, Sud je obavestio zamenika generalnog sekretara Skupštine o registraciji zahteva i tražio od njega da, najkasnije do 26. septembra 2023. godine, dostavi Sudu sve relevantne dokumente u vezi sa osporenim zakonom.

Dana 1. septembra 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo predlog sudije izvestioca u vezi sa odlukom o privremenoj meri. Istog dana, Sud je, jednoglasno odlučio o (i) usvajanju zahteva za privremenom merom, u trajanju do 30. novembra 2023. godine; i (ii) obustavi primene člana 5 Zakona br. 08/L-224 o Izmenama i promenama Zakona br. 06/L-005 o Porezu na nepokretnu imovinu i primeni odluka koje su donete na osnovu ovog člana u gore navedenom vremenskom roku.

Pregled činjenica

Dana 27. jula 2023. godine, Skupština je sa šezdeset jednim (61) glasom “za” i jednim (1) “uzdržanim” glasom, usvojila osporeni zakon.

Dana 16. avgusta 2023. godine, osporeni zakon je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i istog dana stupio na snagu na osnovu člana 10. (Stupanje na snagu), kojim je utvrđeno da isti “stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo”.

Članom 5. osporenog zakona je utvrđeno sledeće:

“Član 5.

Posle Glave II. osnovnog zakona dodaje se nova Glava II/A koja glasi:

GLAVA II/A

OPROŠTAJ POREZA NA IMOVINU ZA PORESKU 2023. GODINU

Član 11/A

Podobnost

Poreski obveznik koji je u obavezi da plati porez na nepokretnu imovinu za poresku 2023. godinu ispunjava uslove za oproštaj poreza predviđen odredbama ove Glave.

Član 11/B

Iznos oproštaja poreza na nepokretnu imovinu

Iznos oproštaja poreza na imovinu za sve poreske obveznike je dozvoljen do iznosa računa poreza na imovinu za 2023. godinu, ali ne više od sto (100) evra u skladu sa odredbama ove Glave.

Odluku o oproštaju poreza na imovinu donosi Skupština opštine svake opštine najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa ograničenjem iz stava 1. ovog člana.

U slučaju da je poreski obveznik platio račun za porez na imovinu za 2023. godinu, oprošteni iznos se obračunava kao predujam za naredne godine.

Član 11/C

Ograničenje

Oproštaj poreza predviđen ovom Glavom primenjuje se samo na poresku 2023. godinu i ne primenjuje se ni na jednu drugu poresku godinu.

Član 11/Ç

Upravljanje

Sprovođenje ove Glave ostaje odgovornost svake opštine odgovorne za upravljanje procesa poreza na nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji opštine.

Resorno Ministarstvo finansija donosi odluke koje mogu biti neophodne za sprovođenje ove Glave”.

Navodi podnosioca zahteva

15. Podnosilac zahteva, na osnovu ovlašćenja koja su propisana u stavu 4, člana 113 [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, na osnovu kojih može da osporava pred Sudom ustavnost zakona Skupštine, odnosno akata Vlade, koji, po navodima, povređuju opštinske odgovornosti ili umanjuju prihode opštine, osporava ustavnost člana 5 osporenog zakona tvrdeći da isti (i) povređuje odgovornosti opština; i (ii) umanjuje prihode opštine, između ostalog argumentujući da su pitanja koja se tiču poreza na nepokretnu imovinu u izvršnoj i potpunoj nadležnosti opštine i kao takva uživaju zaštitu kroz ustavne garancije koje su propisane u članovima 12, 123 i 124 Ustava. S tim u vezi, pred sudom je podnosilac zahteva podneo argumente u vezi sa (i) neskladnosti člana 5 osporenog Zakona sa članovima 12, 123 i 124 Ustava; (ii) zahtev za privremenu meru, i (iii) održavanje sednice saslušanja, a koje su navedene u nastavku.

U vezi sa neskladnošću osporenog zakona sa Ustavom

16. Podnosilac zahteva pred Sudom tvrdi da član 5 osporenog zakona povređuje opštinske odgovornosti ili umanjuje prihode opštine, u suprotnosti sa garancijama propisanim u vezi sa lokalnom samoupravom na osnovu stava 2. člana 12., stavova 1. i 3. člana 123. i stavova 2, 3. i 5. člana 124. Ustava.

17. Podnosilac zahteva osporava ustavnost osporenog zakona samo u pogledu njegove sadržine, odnosno njegovog člana 5, kojim su utvrđeni uslovi i postupak za oproštaj iznosa do sto (100) evra poreza na nepokretnu imovinu za 2023. godinu. Prema navodima podnosioca zahteva, članom 5. osporenog zakona utvrđena je obaveza za opštine, odnosno za Skupštine opština, da donesu odluku o oproštaju poreza na nepokretnu imovinu za 2023. godine, uprkos tome što pitanje poreza na nepokretnu imovinu predstavlja isključivu nadležnost opštine i što prihodi od poreza na imovinu predstavljaju sopstvene prihode opštine, čime se povređuju nadležnosti i umanjuju opštinski prihodi, u suprotnosti sa ustavnim garancijama i zakonodavstvom na snazi. Pored toga, podnosilac zahteva naglašava da je član 5. osporenog zakona, “otežao, blokirao i onemogućio izvršenje planiranog budžeta koji je prethodno odobren važećim zakonom o budžetskim izdvajanjima za 2023. godinu [...] iz razloga što su finansijski gubici od pravnog dejstva osporenog člana izuzetno visoki”. S tim u vezi, podnosilac zahteva se poziva na dopis od 24. avgusta 2023. godine, Asocijacije Opština Kosova, na osnovu kojeg finansijski uticaj na lokalnom nivou kao rezultat primene člana 5 osporenog zakona može da rezultira u sumi od 27,377,896 miliona evra, dok za podnosioca zahteva može da rezultira u sumi od 3,000.00 miliona evra.

18. Podnosilac zahteva pred Sudom naglašava da na osnovu (i) članova 12, 123 i 124 Ustava; (ii) Evropske povelje o Lokalnoj samoupravi; (iii) Zakona br. 03/L-040o Lokalnoj samoupravi i drugim primenjivim zakonima, opštinama se garantuje autonomija i nezavisno, između ostalog, u sporovima o finansijskom upravljanju, u vezi sa (i) sopstvenim prihodima opština; (ii) grantovima Vlade; i (iii) drugim prihodima, kao i da je kategorija poreza na nepokretnu imovinu sopstvena odgovornost opština kao i da se prihodi prikupljeni od poreza na nepokretnu imovinu koriste od strane opština. Podnosilac zahteva dalje, između ostalog, navodi da, imajući u obzir da je glavni sopstveni prihod opštine porez na nepokretnu imovinu, ovaj prihod se naplaćuje, prikuplja, upravlja se njime i troši samo za planiranu svrhu i to određenu od strane opštine, a ne primenjujući neki zakon Skupštine Kosova, kao u okolnostima ovog konkretnog slučaja, koji u suštini, ne samo da povređuje odgovornosti opštine i trošenje ovih prihoda, već i umanjuje iste i samim tim povređuje i finansijsku autonomiju opštine.

U prilog svojim navodima, podnosilac zahteva, pored relevantnih članova Ustava kojima se uređuje pitanje lokalne samouprave, kao što su članovi 12, 123. i 124. Ustava, poziva se i na član 2 (Ustavni i pravni okvir lokalne samouprave) i član 9 (Finansijska sredstva lokalnih organa vlasti) Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, kao i na relevantne odredbe zakona na snazi, uključujući (i) član 15 (Načelo supsidijarnosti), član 16 (Opštinske odgovornosti) i član 17 (Sopstvene odgovornosti) Zakona br. 03/L-40 o lokalnoj samoupravi; (ii) član 2 (Finansijska samostalnost opština), član 3 (Ograničenja opštinske finansijske samostalnosti), član 4 (Sopstvena nadležnost), član 7 (Opštinski finansijski izvori), član 8 (Kategorije Sopstvenih izvora Prihoda) i član 9 (Opštinske takse i tarife), Zakona br. 03/L-49 o finansijama lokalne samouprave i (ii) član 1 (Svrha), 3 (Definicije) i 4 (Prihodi od poreza na nepokretnu imovinu) Zakona br. 06/L-005 o porezu na nepokretnu imovinu.

Samim tim, podnosilac zahteva pred Sudom traži da potonji, član 5 osporenog Zakona (i) proglasi u suprotnosti sa članovima 12, 123 i 124 Ustava i, posledično, (ii) da isti proglasi nevažećim i stavi van snage.

U vezi sa zahtevom za privremenu meru

Kada je u pitanju zahtev za uvođenje privremene mere, podnosilac zahteva traži od Suda da suspenduje u potpunosti primenu “člana 5. Zakona br. 08/L-224 o izmeni i dopuni Zakona br. 06/L-005 o porezu na nepokretnu imovinu do meritornog odlučivanja o podnetom zahtevu”.

Zahtev za uvođenje privremene mere podnosilac zahteva obrazlaže činjenicom (i) da je osporeni zakon stupio na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, odnosno 16. avgusta 2023. godine, (ii) da je članom 5. osporenog zakona, dodavanjem poglavlja 11/A u Zakonu o porezu na imovinu, utvrđena obaveza svake opštine da najkasnije u roku od trideset (30) dana od dana stupanja na snagu osporenog zakona donese odluku o oproštaju poreza na nepokretnu imovinu; i da, po istome (iii) njegova primena prouzrokuje velike finansijske posledice po podnosioca zahteva i druge opštine, odnosno nivou lokalne samouprava u Republici Kosovo.

S tim u vezi, prema navodima podnosioca zahteva, član 5. osporenog zakona, “u pogledu pravnih posledica koje je prouzrokovao i koje će prouzrokovati ubuduće, predstavlja najsmisleniji slučaj kada je odluka o privremenoj meri u javnom interesu i izbegava nepovratnu i nenadoknadivu štetu u smislu kršenja ustavnih garancija načela demokratske uprave na lokalnom nivou i izvornih nadležnosti u upravljanju prihodima od poreza na imovinu”. Podnosilac zahteva takođe pojašnjava da primena člana 5. osporenog zakona na opštinskom nivou, između ostalog, (i) rezultira konkretnim posledicama na efikasno izvršenje nadležnosti lokalne samouprave u celoj Republici Kosovo; i (ii) teško povređuje ustavni red i vrednosti na kojima stoji Republika Kosovo u smislu nezavisnosti, organizaciji i funkcionisanju lokalne vlasti u odnosu na centralni nivo.

Takođe, podnosilac zahteva navodi sledeće, “nalazimo se u veoma teškoj pravnoj situaciji. S jedne strane, da primenimo član 5. ovog zakona (pod pritiskom roka od 30 dana, koji je počeo da teče 16. avgusta 2023. godine) i da na ovaj način stavimo opštinske odbornike pred situaciju u kojoj oni ne mogu da deluju i odlučuju slobodno, kao izabrani zvaničnici – da glasaju svojom slobodnom voljom, već da glasaju “za” zbog politizacije ovog zakonskog uređenja i finansijskog i političkog dejstva koji on implikuje; ili da, s druge strane, izaberu “kršenje” ovog zakona, a zajedno sa njim i preuzimanje pravnih posledica, da ne usvoje takvu odluku u skupštini opštine i da snose sve pravne, krivične, finansijske i političke posledice zbog “neprimene zakona” u jednoj suštinskoj stvari izvornih nadležnosti opštine za koju nismo ni konsultovani niti smo planirali budžet niti smo subvencionisani od strane centralne vlade koja je “delegirala” ovu obavezu, već smo oslabljeni u upravljanju sopstvenim prihodima jer su oni umanjeni za više od 3 miliona evra”.

Shodno tome, podnosilac zahteva traži od Suda da bez prejudiciranja prihvatljivosti ili osnovanosti zahteva, usvoji zahtev za privremenu meru u odnosu na član 5 osporenog zakona do konačnog donošenja odluke Suda.

Ocena u vezi sa privremenom merom

Radi procene zahteva podnosioca zahteva u vezi sa privremenom merom, Sud prvenstveno podseća na ustavni osnov po kojem je odgovarajući zahtev podnet pred sudom.

S tim u vezi, sud se poziva na stav 1, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuje da „Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način”.

Pored toga, Sud se takođe poziva i na stav 4, člana 113 Ustava, koji propisuje:

“Opština može da ospori ustavnost zakona ili akata Vlade koji povređuju njihove opštinske odgovornosti ili umanjuju njihove prihode, ako taj zakon ili akt utiče na tu Opštinu”.

Sud se takođe poziva na stav 2, člana 116 [Pravi Efekat Odluka] Ustava, koji propisuje:

„[...]

2. Dok god je procedura u postupku pred Ustavnim sudom, sud može privremeno prekinuti primenu spornog postupka ili zakona, dok god se ne donese sudska odluka, ukoliko smatra da je primena takvih spornih zakona može uzrokovati nepopravljivu štetu.

[…]“

Pored toga, Sud se poziva na član 27 (Privremene mere) Zakona, koji propisuje:

„1. Ustavni sud po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke može doneti odluku o primeni privremenim merama u odnosu na neko pitanje koje je predmet postupka, ukoliko su te mere neophodne za otklanjanje rizika ili nepopravljive štete, ili je preuzimanje ovakvih privremenih mera u javnom interesu“.

Sud takođe podseća na pravilo 44 (Zahtev za uvođenje privremene mere) stav 1 Poslovnika o Radu, koji propisuje:

„(1)U svakom trenutku, sve dok Sud ne odluci 0 zahtevu, svaka stranka može tražiti da se uvede privremena mera u odnosu na pitanje koje je predmet postupka pred njim, kako je utvrđeno članom 27. (Privremene mere) Zakona

[…]

(3)Zahtev za uvođenje privremene mere se mora podneti u pisanoj formi, mora da opisuje činjenice koje se tiču zahteva, argumente u prilog zahteva, tražene mere i razumno predvidive posledice u slučaju da zahtev bude odobren. Strana koja zahteva uvođenje privremenih mera može da prilozi uz zahtev i druge dokumente i dokaze koji su relevantni i koji potkrepljuju zahtev.

[…]“

Na kraju, Sud podseća na pravilo 45 (Odlučivanje po zahtevu za uvođenje privremene mere), Poslovnika o radu, koje navodi:

Ako sudija/tkinja izvestilac/teljka koji/a je imenovan/a za osnovni zahtev oceni potrebnim da razmatra zahtev za uvođenje privremene mere odvojeno od osnovnog zahteva, onda on/ona priprema u razumnom roku poseban izveštaj o zahtevu za uvođenje privremene mere.
[...]
[...]
Veće za razmatranje preporučuje potpuno ili delimično usvajanje zahteva za uvođenje privremene mere ako utvrdi:

da se otklanjaju rizici ili nepopravljiva šteta ako se dozvoli privremena mera; ili
da je uvođenje privremene mere u javnom interesu.

[…]”

U kontekstu gore navedenih odredbi, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava član 5. osporenog Zakona tvrdeći da isti povređuje odgovornosti i umanjuje prihode, u suprotnosti sa stavom 2 člana 12, stavovima 1 i 3 člana 123 i stavovima 2, 3 i 5 člana 124 Ustava, koji, između ostalog, propisuju da (i) delovanje organa lokalne samouprave se zasniva na ovom Ustavu i na zakonima Republike Kosovo i poštuje Evropsku Povelju o lokalnoj samoupravi; (ii) osnivanje opština, granice, nadležnosti i način organizacije i funkcionisanja istih se propisuje zakonom; (iii) opštine imaju sopstvene nadležnosti, proširene i delegirane u skladu sa zakonom i državni organ koji delegira nadležnosti, trpi troškove za vršenje delegiranja; i (iv) opštine imaju pravo da odluče, odrede, prikupljaju i da troše svoje prihode kao i da uzimaju fondove od centralne vlade, u skladu sa zakonom. Sud, takođe, podseća da je Opština Prizren podnela zahtev na osnovu stava 4. člana 113. Ustava, u roku od jedne (1) godine nakon stupanja na snagu zakonske odredbe, kako je predviđeno u članu 41. Zakona.

Što se pak tiče zahteva za uvođenje privremene mere, Sud primećuje da svoj zahtev za suspenziju primene člana 5. osporenog zakona, podnosilac zahteva, između ostalog, zasniva na činjenici (i) da je isti stupio na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, odnosno 16. avgusta 2023. godine i da predviđa obavezu da svaka opština najkasnije u roku od trideset (30) dana od dana stupanja na snagu osporenog zakona donese odluku o oproštaju poreza na nepokretnu imovinu, povređujući odgovornosti opštine u smislu sopstvenih nadležnosti i umanjujući prihode iste; (ii) da njegova primena proizvodi velike finansijske posledice za podnosioca zahteva i ostale opštine, u suprotnosti sa ustavnim i zakonskim garancijama o nezavisnom upravljanju sopstvenim prihodima na opštinskom nivou; te da isti (iii) stavlja odbornike skupštine opštine, kao izabrane predstavnike od strane građana Republike Kosova, pred dužnošću da glasaju o oproštaju poreza na nepokretnu imovinu; kao i (iv) da može proizvesti pravne posledice po opštinu u slučaju nepreduzimanja radnji utvrđenih članom 5. osporenog zakona u propisanom roku od trideset (30) dana, odnosno donošenja odluke o oproštaju poreza na nepokretnu imovinu.

S tim u vezi, a na osnovu gore navedenih odredbi Ustava, Zakona i Poslovnika, stranke mogu tražiti privremenu meru (i) “u odnosu na pitanje koje je predmet postupka [Suda]”, pod uslovom da stranka koja traži privremenu meru uspe da dokaže (ii) da je privremena mera neophodna “za otklanjanje rizika ili nepopravljive štete”; ili da je privremena mera “u javnom interesu”.

U tom pravcu, i u oceni ispunjenosti gore navedenih kriterijuma, Sud podseca da zahtev podnosioca zahteva ima za predmet razmatranja član 5. osporenog zakona, prema kojem, (i) svaki poreski obveznik koji je dužan da plati porez na nepokretnu imovinu za poresku 2023. godinu, kvalifikuje se za poreski oprost; (ii) dozvoljen je iznos oprosta poreza na imovinu za sve poreske obveznike do iznosa fakture poreza na imovinu za 2023. godinu, ali ne više od sto (100) evra; (iii) odluku o oprostu poreza na imovinu donosi skupština opštine svake opštine najkasnije u roku od 30 dana nakon stupanja na snagu ovog zakona; (iv) u slučaju da je poreski obveznik platio fakturu poreza na imovinu za 2023. godinu, oprošteni iznos se obračunava kao avans za naredne godine; (v) poreski oprost se primenjuje samo na poresku 2023. godinu; i (vi) sprovođenje ove odredbe ostaje odgovornost svake opštine odgovorne za administraciju procesa poreza na imovinu za nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji te opštine, a Ministarstvo nadležno za finansije donosi odluke koje mogu biti neophodne za sprovođenje ove odredbe.

S tim u vezi, Sud ocenjuje da tvrdnje i činjenice koje je izneo podnosilac zahteva pokreću ustavna pitanja koja se, između ostalog, odnose na vršenje sopstvenih ovlašćenja opština, kao i njihovo pravo da odlučuju, prikupljaju i troše sopstvene prihode u skladu sa odredbama Ustava i zakona na snazi u Republici Kosovo. Pored toga, primena člana 5 osporenog zakona u rokovima koji su u njemu utvrđeni, odnosno trideset (30) dana od stupanja na snagu osporenog zakona (i) s jedne strane može da povredi vršenje opštinskih ovlašćenja u vezi sa prihodima od poreza na nepokretnu imovinu za 2023. godinu; dok (ii) sa druge strane, može uticati i na prava i obaveze svih građana Republike Kosovo u vezi sa porezom na nekretnine za 2023. godinu.

U gore navedenom kontekstu, Sud ocenjuje da se, u okolnostima konkretnog slučaja, obustavom dejstva člana 5. osporenog zakona mogu „izbeći rizici ili nepopravljive štete“ koje su u vezi sa ustavnim garancijama u pogledu organizovanja i funkcionisanja lokalne samouprave kao rezultat preduzimanja radnji od strane lokalne samouprave prema definicijama i rokovima iz člana 5. osporenog zakona. Štaviše, ocena ustavnosti člana 5. osporenog zakona, pre njegove primene, je u „javnom interesu“, jer služi pravnoj sigurnosti u vezi sa pravnim posledicama osporenog zakona u pogledu (i) vršenja opštinskih odgovornosti i upravljanje prihodima opštine od poreza na nepokretnu imovinu; i (ii) prava i obaveze u vezi sa porezom na nepokretnu imovinu za 2023. godinu za poreske obveznike, odnosno za građane Republike Kosovo.

Štaviše, izricanje privremene mere u vezi sa članom 5. osporenog zakona, odnosno obustava njegovog dejstva do konačne odluke suda, omogućava izbegavanje povrede opštinskih obaveza i smanjenje relevantnih opštinskih prihoda, u slučaju da Sud nakon konačnog donošenja odluke utvrdi da navedeni član nije u saglasnosti sa Ustavom. U suprotnom, ako Sud nakon svoje ocene i konačne odluke utvrdi da je navedeni član u saglasnosti sa Ustavom, opštine će moći da sprovode član 5 osporenog zakona, a građani će i dalje moći da imaju koristi od oprosta poreza na nepokretnu imovinu prema procenama i relevantnim odlukama skupština opština, dok će se iznos koji je oprošten za poresku 2023. godinu obračunavati kao predujam za naredne godine prema odredbama gore navedenog člana.

Shodno tome, Sud, u svetlu gore navedenih pojašnjenja, ocenjuje da zahtev podnosioca za privremenu meru protiv dejstva člana 5. osporenog zakona treba usvojiti, jer služi mogućnosti da se „izbegne rizik ili nepopravljiva šteta ” i isti je u „javnom interesu”. S tim u vezi, Sud takođe pojašnjava da suspenzivnim dejstvom do konačne odluke suda podležu i odluke nadležnih skupština opština u primeni člana 5. osporenog zakona. Ovo, između ostalog, imajući u obzir to da odluke koje su donete na osnovu člana koji je Sud suspendovao, ne mogu stvoriti pravne posledice ako se suspenduje zakonska odredba na osnovu koje su donete.

Sud, na kraju, naglašava da usvajanje privremene mere ni na koji način ne prejudicira prihvatljivost i/ili osnovanost zahteva.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Republike Kosovo, na osnovu člana 116. Ustava, člana 27. Zakona i pravila 45. Poslovnika, dana 1. septembra 2023. godine, jednoglasno:

ODLUČUJE

DA USVOJI, zahtev za privremenu meru u trajanju do 30. novembra 2023. godine;

DA MOMENTALNO SUSPENDUJE primenu članu 5. Zakona br. 08/L-224 o izmeni i dopuni Zakona br. 06/L-005 o porezu na nepokretnu imovinu i primenu odluka koje su donete na osnovu ovog člana, u vremenskom roku navedenom u tački I;

DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

DA UTVRDI da ova odluka stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda

Bajram Ljatifi Gresa Caka-Nimani

podnosiocu:

Opština Prizren

Vrsta zahteva:

KO - Zahtev državnih organa

Vrsta akta:

Odluka

Odluka o privremenoj meri

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Drugi