USTAVNI SUD

KI114/20, Podnosilac zahteva: Aziz Sefedini, Ocena ustavnosti ne-izvršenja: a) presude C1.br.190/07, Osnovnog suda u Prištini od 19.oktobra 2010. godine, i, b) presude  C1.br.686/2009, Osnovnog suda u Prištini 17. novembra 2011. godine

KI114/20, Rešenje o neprihvatljivosti od 20. oktobra  2021. godine, objavljena……

Ključne reči: individualni zahtev, neiscrpljenje pravnih sredstava i bespredmetan slučaj  

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština zahteva podnosioca zahteva odnosila  na dva sudska (parnička) postupka koje je podnosilac zahteva vodio povodom,

17. poništenja rešenja o prekidu radnog odnosa  i isplatu  neisplaćenih mesečnih ličnih dohodaka  za period 17.juli 1991. godine  pa do 16.juna 1999. godine, pri čemu se kao tužena stana takođe pojavljuje „DP Auto Priština“,

i

10. neisplaćenih ličnih dohodaka  za period  od 10. oktobra 1999. godine do 31.decembra 2003. godine, pri čemu se kao tužena stana pojavljuje  Društveno preduzeće „Auto Priština“ (u daljem tekstu: „DP Auto Priština“).

Oba ta postupka su se završila pravosnažnim presudama Osnovnih sudova. Međutim problem je nastao tokom postupka njihovog izvršenja. Podnosilac zahteva je prvo pokrenuo postupak izvršenja presude Osnovnog suda C1.br.190/07 pred Agencijom za privatizaciju, koji je ona odbila, smatrajući da je taj zahtev izvan vremenskog roka. Podnosilac je uložio žalbu Posebnoj komori Vrhovnog suda  protiv odluke Agencije za privatizaciju, tražeći preispitivanje odluke Agencije za privatizaciju. Specijalno veće PKVS  je žalbu podnosioca usvojilo kao osnovanu. Agencija za privatizaciju je uložila žalbu  Žalbenom veću PKVS protiv odluke specijalno veća. Žalbeno veće je žalbu Agencije odbilo kao  neosnovanu i naložilo je Agenciji za privatizaciju da izvrši presudu shodno ustanovljenom prioritetu.

Drugi izvršni postupak podnosilac zahteva je pokrenuo pred Agencijom za privatizaciju radi izvršenja pravosnažne presude Osnovnog suda C1.br.686/2009. Agencija za privatizaciju je odbila zahtev za izvršenjem podnosioca zahteva navodeći da je zahtev izvan vremenskog roka. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Posebnoj komori Vrhovnog suda na odluku Agencije za privatizaciju i tražio da se preispita odluka Agencije za privatizaciju. Dana 9. marta 2021.godine, Specijalno veće PKVS, donelo je presudu C-II-15-0310-C0001, kojom je, zahtev podnosioca za preispitivanje odluke Agencije za privatizaciju  PRN126-0242, od 18. maja 2015. godine, odbilo kao neosnovan.

Dana 12.aprila 2021.godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu Žalbenom veću PKVS na presudu  C-II-15-0310-C0001 Specijalnog veća PKVS, navodeći povrede odredaba postupka, pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešnu primenu materijalnog prava. Sud je našao , da se postupak povodom žalbe podnosioca zahteva i dalje nalazi pred Žalbenim većem PKVS na odlučivanje. Sud  je do takvog zaključka došao  na osnovu dopisa Posebne komore Vrhovnog suda od 15. jula 2021. godine, a koji je nastala kao rezultat odgovora na dopisa koji je Sud poslao Posebnoj komori  Vrhovnog suda 14. jula 2021. godine.

Podnosilac zahteva je pred sudom navo da su mu sudovi ne-izvršavanjem pravosnažnih presuda povredili prava garantovana  članom 31 [pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao i članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLjP. U prilog tim navodima, podnosilac zahteva je naveo, da i pored “postojanja res judicata presuda, samo izvršenje je  zaustavljeno nezakonitim radnjama,  što je  u suprotnosti sa Ustavom zemlje“. 

Sud je sagledavajući spise predmeta kao i navode podnosioca zahteva zaključio sledeće. Imajući u vidu da se  postupak povodom izvršenja presude Osnovnog suda C1.br.686/2009 trenutno nalazi pred Žalbenim većem PKVS, zaključio, da je ovaj deo zahteva preuranjen.

Što se tiče izvršenja pravosnažne presude Osnovog suda, C1.br.190/07, Sud je zaključio da su sve odluke u korist podnosioca zahteva, da su odlukama redovnih sudova već utvrđena njegova prava kao i nadležni organ koji je obavezan  da ih izvrši, te shodno tome ovaj deo zahteva Sud je proglasio bespredmetnim.