USTAVNI SUD

KI98/21, Podnosilac: Nexhat Sadiku i Gursel Sadiku, Ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju  br. AC-I-18-0026 od 14. januara 2021. godine

KI98/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 3. marta 2022. godine, objavljeno dana 29. marta 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, imovinski spor, jednakost oružja, razmatranje dokaza, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv

Okolnosti konkretnog slučaja se tiču jednog imovinskog spora, gde su kao stranke uključene Kosovska Agencija za Privatizaciju, kao upravnika društvenog preduzeća PIK Export Imort u Kosovom Polju. Podnosioci zahteva su podneli tužbu protiv potonjeg pred Posebnog komorom Vrhovnog Suda (PKVS), tvrdeći vlasništvo u vezi sa nepokretnom imovinom, katastarskom parcelom sa brojem br. 1743, u površini od 2.88,09 hektara, koja se nalazi u zoni zvanoj „Veternik“ u Prištini. Specijalizovano veće PKVS je održalo tri ročišta po ovom pitanju i zaključilo da tužbu treba odbaciti kao neprihvatljivu jer podnosioci zahteva nisu legitimisani kao aktivne stranke u ovom parničnom postupku. Odluka Specijalizovanog veća osporena je pred Žalbenim većem PKVS-a, a ono je rešenjem AC-I-18-0026, od 14. januara 2021. godine, odbilo kao neosnovanu žalbu podnosilaca zahteva na osnovu toga što isti nije pružilo dokaze i uverenja da im je predmetna nepokretnost pripadala.

Podnosioci zahteva su pred Ustavnim Sudom naveli neke tvrdnje u vezi sa povredom prava koja su im zagarantovana Ustavom, pre svega u vezi sa pravičnim suđenjem, odnosno i. Povredom načela “jednakosti oružja” i ii. “zakonitosti dobijanja dokaza”, i, drugo, u vezi sa povredom “jednakosti pred zakonom”, treće u vezi sa “efektivnim pravnim sredstvima”, četvrto u vezi sa “sudskom zaštitom prava”, kao i povrede prava koja su zagarantovana Univerzalnom Deklaracijom o Ljudskim pravima.

Ustavni sud je, pozivajući se na svoju sudsku praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), povodom navoda o povredi principa jednakosti oružja, našao da su podnosioci zahteva uredno saslušani i da im je data mogućnost da se suoče sa dokazima tokom postupka pred žalbenim većem PKVS-a. Sud je dalje smatrao da je pored poštovanja načela jednakosti oružja i kontradiktornosti postupka od strane ovog suda, poštovan i princip stranke koja je saslušana, jer Žalbeno veće PKVS-a nije donelo odluku u vezi sa pitanjem, pre nego što je strankama dalo priliku da međusobno sučeljavaju svoje argumente, dokaze i svedočenja, jedna protiv druge, a za koje su smatrali relevantnim i povoljnim za njih. Sud je dalje analizirao navode podnosilaca zahteva u vezi sa zakonitošću izvođenja dokaza, i pre nego što donese zaključak, Sud podseća podnosioce zahteva da je van njegove nadležnosti kao Ustavnog suda da ocenjuje kvalitet nalaza redovnih sudova, u pogledu ocene dokaza, osim ako isti nisu dobijeni na očigledno proizvoljan način. Ustavni sud se, po pravilu, po svojoj nadležnosti ne meša ni u način na koji su redovni sudovi prihvatili dokaze kao materijalne dokaze, niti u svoje diskreciono pravo u pogledu ocene dokazne vrednosti. Ono što je važno u vezi sa pitanjem dokaza koje treba da oceni Ustavni sud jeste pitanje da li su podnosioci zahteva bili u mogućnosti da efikasno ospore dokaze protiv njih u ovom parničnom postupku.  Dakle, imajući u vidu gore navedeno razmatranje i obrazloženja, kao i uzevši u obzir opšta načela u pogledu zakonitosti izvođenja dokaza, u ovom parničnom postupku, Sud je našao da u konkretnom slučaju Žalbeno veće PKVS nije osporilo pravo podnosilaca na pravično suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6.1. EKLJP. Što se tiče navoda o povredi jednakosti pred zakonom, delotvornih pravnih lekova i sudske zaštite prava, kao i međunarodnih instrumenata, Sud je našao da se ovi navodi, na osnovu sudske prakse ESLjP-a kao i sudske prakse Suda, trebaju proglasiti očigledno neosnovanim, jer, po oceni Suda, nije dovoljno da se podnosioci zahteva samo pozivaju na relevantne članove bez daljeg razlaganja o tome kako i zašto su prekršeni ti konkretni članovi garantovani Ustavom i međunarodnim instrumentima.

Shodno tome i na osnovu obrazloženja datih u objavljenom rešenju, Sud, uzimajući u obzir navode podnosilaca zahteva i činjenice koje su oni izneli, kao i obrazloženja Žalbenog veća PKVS-a, smatrao da navodi podnosilaca zahteva o povredi prava na pravično suđenje u pogledu jednakosti oružja i zakonitosti izvođenja dokaza spadaju u treću kategoriju (iii), podkategoriju (b) „nepokrepljenih ili neobrazloženih” navoda, stoga, kao takvi, moraju biti proglašeni očigledno neosnovanim, na ustavnim osnovama, kao i navodi podnosilaca zahteva o povredi prava na jednakost pred zakonom, delotvorna pravna sredstva i sudsku zaštitu prava takođe spadaju u treću kategoriju (iii), podkategoriju (a) „nepokrepljenih ili neobrazloženih” navoda, stoga i ovi navodi moraju biti proglašeni očigledno neosnovanim, na ustavnim osnovama. Samim tim, zahtev se u celini proglasio neprihvatljivim, po ustavnim osnovama, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu.