USTAVNI SUD

KI224/19, Podnosilac zahteva: Islam Krasniqi, Ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda AC-I-19-0114 od 19. septembra 2019. godine za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju

KI224/18, Presuda, usvojena dana 10. decembra 2020. godine objavljena dana 29.decembra 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski postupak, pravo na pravično suđenje, pravo na imovinu, zahtev prihvatljiv, povreda člana 31 Ustava

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim Sudom osporio ustavnost rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda AC.-I-19-0114 od 19. septembra 2019. godine, tvrdeći da je došlo do povrede njegovih prava koja su zagarantovana članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46. [Zaštita imovine] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo  (u daljem tekstu: Ustav). Podnosilac zahteva je tvrdio da su mu njihovim odlukama, stepeni PKVS-a, povredili prava zagarantovana gore navedenim članovima Ustava, zato što: i) prvo rešenje (nalog) PKVS-a, kako ga on naziva, od 18. jula 2017. godine nikad nije stiglo na njegovu adresu zbog neodgovornosti Pošte Kosova; i ii) Žalbeno veće PKVS-a nije razmotrilo i izvelo podneske koje je on podneo, koji su bili priloženi žalbi uloženoj ovom veću 26. jula 2019. godine, i to: 1) odluku Agencije za besplatnu pravnu pomoć, i 2) zahtev za oslobađanje od plaćanja sudske takse. Shodno tome, on navodi da mu je uskraćeno pravo na pravično suđenje.

Pozivajući se na konkretan slučaj, Sud je smatrao da teret odgovornosti za neizvođenje podnesaka podnosioca zahteva snosi Žalbeno veće PKVS-a, jer je podnosilac zahteva preduzeo svaki korak propisan važećim zakonskim odredbama da bi osigurao da će njegova žalba uložena protiv rešenja [C-III-14-0151] Specijalizovanog veća biti meritorno razmotrena. Međutim, to se nije dogodilo, zbog neodgovornosti Žalbenog veća PKVS-a u izvođenju dva podneska podnosioca zahteva, koji su bili relevantni za utvrđivanje merituma žalbe od 26. jula 2019. godine. Sud je dodao da tek nakon odgovarajućeg razmatranja podnesaka podnosioca zahteva, Sud bi mogao utvrditi da je Žalbeno veće PKVS-a poštovalo njegovo pravo na pristup pravdi, koje je zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6.1 EKLJP-a.

Kao zaključak, Sud je utvrdio da se osporenim rešenjem Žalbenog veća [AC-I-19-0114] od 19. septembra 2019. godine, kojim se smatrala povučena žalba podnosioca zahteva, nije poštovalo pravo podnosioca zahteva na pristup sudu. Shodno tome, Sud je utvrdio da je u ovom slučaju došlo do povrede 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i člana 6.1 [Pravo na pravično suđenje] EKLJP-a.