USTAVNI SUD

KI63/18 – Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 7/2018 od 6. februara 2018. godine

KI63/18, podnosilac Agim Grushti

Rešenje o neprihvatljivosti od 6. juna 2019. godine objavljena 10. jula 2019.godine

Ključne reči: individualni zahtev, nedozvoljena revizija, jubilarne plate

Podnosilac zahteva je radio u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova kao “odgovorno lice za trafo-stanice i odgovorno lice za nadzor i održavanje generatora” do septembra 2014. godine, kada je i penzionisan.

Nakon prestanka radnog odnosa kod UKCK-a zbog dostizanja starosne granice za penzionisanje, podnosilac zahteva je pokrenuo upravne postupke, a kasnije i sudske postupke u vezi sa naknadom dve jubilarne plate i dve plate na ime otpremnine za odlazak u penziju. Osnovni i Apelacioni sud su odbili njegov zahtev kao neosnovan, prevashodno sa obrazloženjem da nije postojao pravni osnov za ostvarivanje takvog prava i da Kolektivni ugovor na koji se poziva podnosilac zahteva nije bio na snazi u vreme njegovog penzionisanja. S druge strane, Vrhovni sud je odbio zahtev podnosioca za reviziju na osnovu člana 211. ZPP-a, prema kojem revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima tužbeni zahtev ne prelazi novčanu vrednost od 3.000 evra.

Podnosilac zahteva pred Sudom osporava upravo poslednju odluku Vrhovnog suda, navodeći da su odbijanjem njegovog zahteva za reviziju kao nedozvoljenog, povređena njegova prava zaštićena članovima 3, 4, 21, 22, 23, 24, 31. i 57. Ustava i članom 6. EKLJP.

Sud je primetio da je Vrhovni sud odbacio zahtev podnosioca za reviziju kao  “nedozvoljen” u procesnom aspektu i bez razmatranja merituma zahteva, na osnovu odredaba ZPP-a prema kojima se zahtev za reviziju mora proglasiti nedozvoljenim u slučajevima kada je vrednost spora ispod 3.000 evra. Sud je u tom smislu primetio da je obrazloženje koje je dato u rešenju Vrhovnog suda jasno, a nakon razmatranja svih postupaka, Sud je takođe našao da ni postupci pred Apelacionim i Osnovnim sudom nisu bili nepravični ili arbitrarni.

Pozivajući se na svoju sudsku praksu i sudsku praksu ESLJP-a, Sud je ponovio i još jednom naglasio da nije zadatak Ustavnog suda da se bavi greškama u činjenicama ili zakonu koje su navodno počinili redovni sudovi prilikom ocene dokaza ili primene zakona (zakonitost), osim i u meri u kojoj su mogle povrediti prava zaštićena Ustavom (ustavnost). Uloga je redovnih sudova da tumače i primenjuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava.

U zaključku, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika, zahtev podnosioca je proglašen neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama.