USTAVNI SUD

KI115/19, Podnositeljka zahteva: Sadete Jusufi, Zahtev za ocenu ustavnosti Rešenja Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 53/2019, od 20. marta 2019. godine

 KI115/19, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 11. marta 2020. godine, objavljeno 22 aprila 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, upravni postupak, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv.

Okolnosti slučaja obuhvataju jedan radni spor, koji je povezan sa tumačenjem Administrativnog uputstva 17/2000 o Utemeljivanju Centralnog Odbora za unapređenje zdravstvenih specijalista, na osnovu kojeg je, podnositeljka zahteva tokom 2001. Godine potpisala jedan Ugovor o početku specijalizacije, na osnovu kojeg su se, podnositeljka zahteva i sada, Glavni Centar Porodične medicine u Prištini, složili da u razmenu za završetak specijalizacija unutar jednog vremenskog perioda od 3 (tri) godine koji je podržan isplatom, podnositeljka zahteva će biti obavezna da radi 5 (pet) godina u javnim zdravstvenim uslugama u Republici Kosovo. Nakon završetka specijalizacije tokom 2005. godine, podnositeljki zahteva je ova mogućnost osporena. Ona je počela sa sudskim postupcima tokom 2014. godine. Sve tri instance redovnih sudova su odbile tužbu, žalbu i reviziju podnositeljke zahteva, gde su obrazložili da je početna tužba iz 2014. Godine bila neblagovremena. Podnositeljka zahteva pred Sudom osporava ovakav zaključak redovnih sudova, tvrdeći da je došlo do povrede članova 24 [Jednakost pred zakonom] i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava a u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o Ljudskim pravima kao i članovima 32 [Pravo na pravno sredstvo] i 49 [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava.

U proceni navoda podnositlejke zahteva koji se tiču člana 31 Ustava a u vezi sa članom 6 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, Sud je objasnio da su redovni sudovi razmotrili i objasnili njene navode u vezi sa (i) pogrešnim tumačenjem Zakona o Udruženom radu iz 1976. godine izmenjenog i dopunjenog 1987. godine, koji je bio primenljiv u okolnostima ovog konkretnog slučaja, i na osnovu člana 224 istog, njena tužba je proglašena neblagovremenom; i (ii) činjenice da odluka o prekidu njenog radnog odnosa, izuzev što joj nije uručena, ista je i u suprotnosti sa zakonskim odredbama koje se primenjuju. Sud je takođe objasnio i razlike njenog slučaja sa Presudom Suda KI69/16 od 6. juna 2018. godine, sa podnositeljkom zahteva Nora Dukagjini-Salihu, a na koji se podnositeljka zahteva pozvala gde je tvrdila nedostatak doslednosti u sudskoj praksi. Sledstveno tome, navodi podnositeljke zahteva u vezi sa povredom gore navedenih članova su proglašene neprihvatljivima kao očigledno neosnovani po ustavnim osnovama.

Sa druge strane, u proceni navoda podnositeljek zahteva u vezi sa članovima 24, 32 i 49 Ustava, Sud je (i) što se tiče prvog, objasnio da u okolnostima ovog konkretnog slučaja, podnositeljka zahteva nije precizirala niti jednu tvrdnju u vezi sa nekom razlikom u tretiranju i samim tim nije obrazložila niti potkrepila svoje navode u vezi sa povredom člana 24 Ustava; (ii) što se tiče drugog, objasnio da je podnositeljka zahteva imala efektivni pravni lek koji joj je bio dostupan kao i da propuštanje rokova za predaju tužbenog zahteva i žalbi ni na koji način ne može da rezultira argumentovanim navodima o povredi ovog prava; i (iii) što se tiče poslednjeg, objasnio da navodi podnositeljke zahteva nisu povezani sa osporavanjem prava na rad i obavljanje profesije, kao i da ne postoji ništa u navodima podnositeljke zahteva što bi obrazložilo zaključak da je došlo do povrede njenih ustavnih prava koja su zagarantovana ovim članom.

Samim tim, zahtev je proglašen neprihvatljivim kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, kao što je to određeno u članu 113.7 Ustava i dalje precizirano u pravilu 39 (2) Poslovnika o Radu.