USTAVNI SUD

KI145/20, Podnositeljka zahteva: Hafize Gashi, Ocena ustavnosti Rešenja Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 244/2020, od 27. jula 2020. godine

 KI145/20, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 26. marta 2021. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan, pogrešno tumačenje zakona, zahtev neprihvatljiv.

Podnositeljka zahteva pred Sudom osporava Rešenje Vrhovnog Suda Kosova [Rev. br. 244/2020] od 27. jula 2020. godine, u vezi sa Rešenjem Apelacionog suda Kosova [Ac. br. 265/2015] od 20. Avgusta 2020. godine.

Okolnosti ovog konkretnog slučaja su poivezane sa činjenicom da je Xh.G., koji je bio suprug podnositeljke zahteva, bio zaposlen u Elektroekonomiji Kosova, i potonja je dana 22. oktobra 1990. godine prekinula XH.G radni odnos. Nakon tužbe koja je bila podneta od strane  XH.G.  pred Opštinskim sudom u Prištini, a protiv Odluke o prekidu radnog odnosa, Opštinski Sud je u Presudi [P1. br. 237/92] odbio njegov tužbeni zahtev. Nakon toga, Xh.G. je uložio žalbu protiv gore navedene Presude pred Okružnim sudom u Prištini, i ovaj potonji je u Rešenju [Gz.br.496/93], usvojio žalbu Xh.G i vratio je slučaj na ponovno razmatranje pred Opštinskim sudom u Prištini. Opštinski sud u Prištini nije imao mogućnosti da odluči u vezi sa slučajevima iz 90/99 godina. Nakon toga, tokom 2003. godine, Opštinski sud u Prištini je dozvolio rekonstrukciju spisa predmeta. 2010. godine, Xh.G je preminuo. Podnositeljka zahteva, u svojstvu naslednika, je inicirala postupak pred Osnovnim sudom u Prištini, da bi se utvrdilo da je Odluka o udaljavanju Xh.G sa posla bila nezakonita i istovremeno sa zahtevom za kompenzaciju plata. Osnovni –sud u Prištini je Rešenjem [C1. br. 173/2003] odlučio da se po ovom pitanji prekine postupak zato što se prava koja traži podnositeljka zahteva ne mogu naslediti. Rešenje Opštinskog suda je bilo potvrđeno od strane Apelacionog Suda i od strane Vrhovnog Suda.

Podnositeljka zahteva osporava ove zaljučke pred Sudom, tvrdeći da je došlo do povrede člana 31 [ Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, naglašavajući da je Vrhovni Sud u osporenoj odluci, kojom su potvrđene odluke nižestepenih sudova, a kojom je prekinut postupak po ovom pravnom pitanju, pozivajući se na član 282 Zakona o Parničnom  postupku, pogrešno primenio zakonske odredbe na štetu podnositeljke zahteva. U suštini, podnositeljka zahteva tvrdi da u ovom konkretnom slučaju nije trebalo da se postupak obustavi, imajući u obzir da je podnositeljka zahteva jedini naslednik Xh.G. kao i da je ista imala interes u ovom pravnom pitanju. Podnositlejka zahteva nije dalje navela kako je došlo do pogrešne primene Zakona o Parničnom Postupku.

Sud je, nakon procene navoda podnositeljke zahteva, utvrdio da su svi redovni sudovi razmotrili i obrazložili tvdenje podnositeljke zahteva. Štaviše, Sud je utvrdio da je Vrhovni Sud na jasan način naglasio da na osnovu člana 204 Zakona o Obligacionim Odnosima, lični prihodi iz radnog odnosa se ne mogu preneti na naslednike, izuzev ukoliko nisu potvrđeni konačnom presudom, a što u ovom konkretnom slučaju lični prihodi nisu bili potvrđeni kao takvi.

Samim tim, primenjujući standarde svoje sudske prakse kao i sudske prakse Evropskog Suda za Ljudska prava, Sud je zaključio da je zahtev neprihvatljiv, jer su navodi podnositeljke zahteva u vezi sa povredama člana 31 Ustava očigledno neonosvani zbog “očiglednog ili evidentnog nedostatka povrede”, i samim tim i neprihvatljivi, u skladu sa stavom 7 člana 113 Ustava, članom 47 Zakona i pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu.