KI214/19 podnosilac zahteva: Murteza Koka, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 195/2019 od 23. jula 2019. godine
KI214/19 – presuda od 29. jula 2020. godine, objavljena 24 avgust 2020. godine
Ključne reči: individualni zahtev, prihvatljiv zahtev, imovinski spor, dozvoljenost revizije, načelo res judicata
Glavna stvar koju je pokrenuo podnosilac u svom zahtevu pred Ustavnom sudu je bila da li je Vrhovni sud rešenjem [Rev. br. 195/2019] ponovo otvorio pitanje podnosioca zahteva koje je odlučeno presudom [AC. br. 3332/2013] od 26. aprila 2018. godine Apelacionog suda, koji je potvrdio presudu [C. br. 38/2012] od 30. aprila 2013. godine Osnovnog suda, kojom je usvojena tužba podnosioca zahteva i potvrđeno da je podnosilac zahteva vlasnik imovine koja je bila predmet spora.
S tim u vezi, nakon presude [AC. br. 3332/2013] Apelacionog suda, opština Đakovica je preko Osnovnog suda podnela reviziju Vrhovnom sudu. U međuvremenu, podnosilac zahteva je podneo odgovor na reviziju, osporavajući dozvoljenost revizije, budući da je, prema njegovim rečima, vrednost spora bila 200.00 evra, dok, prema članu 211, stav 3 Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3000.00 evra. Osnovni sud je, rešenjem [C. br. 38/2012], odbacio reviziju opštine Đakovica, kao nedozvoljenu, sa obrazloženjem da je vrednost spora tužbe i predmetnog tužbenog zahteva bila ispod iznosa od 3000.00 evra.
Apelacioni sud je, rešenjem [Ac. br. 3860/18], nakon žalbe opštine Đakovica, vratio na ponovno suđenje i ponovno odlučivanje slučaj, nakon što je utvrdio da je prvostepeni sud trebao da primenom člana 36. ZPP-a, prema službenoj dužnosti, verifikuje vrednost spora navedenog u tužbi, a da zatim donese rešenje o određivanju vrednosti spora. Osnovni sud je, nakon rešenja [Ac. br. 3860/18] Apelacionog suda, prosledio spisa predmeta Vrhovnom sudu da odlučuje u vezi sa revizijom. Zatim je Vrhovni sud rešenjem [Rev. br. 195/2019] usvojio, kao osnovanu, reviziju i ukinuo presudu [AC. br. 3332/2013] od 26. aprila 2018. godine Apelacionog suda i presudu [C. br. 38/2012] od 30. aprila 2013. godine Osnovnog suda, kojom je potvrđeno imovinsko pravo podnosiocu zahteva za osporenu imovinu i predmet vratio na presuđivanje.
Podnosilac zahteva je navodio pre Ustavnim sudom da je osporena odluka Vrhovnog suda, kada je odlučeno presudom [C. br. 38/2012] od 30. aprila 2013. godine Osnovnog suda koja je postala konačna presudom [AC. br. 3332/2013] od 26. aprila 2018. godine Apelacionog suda, ponovno vraćena na odlučivanje u meritumu u Osnovnom sudu bez obrazloženja o dozvoljenosti revizije prema navodima iznetim u odgovoru podnosioca zahteva na reviziju i time je on navodio da mu je povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a, kao i pravo na jednakost pred zakonom i pravo na zaštitu imovine, zagarantovana članovima 24. i 46. Ustava.
Ustavni sud je, zasnivajući se na svoju prethodnu sudsku praksu i sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, zaključio da je Vrhovni sud osporenom odlukom ponovo otvorio slučaj podnosioca zahteva koji je bio odlučen presudom [AC. br. 3332/2013] od 26. aprila 2018. godine Apelacionog suda, koji je potvrdio presudu [C. br. 38/2012] od 30. aprila 2013. godine Osnovnog suda i koje su postale res-judicata, uzimajući u obzir vrednost spora koja je prema sudskim odlukama bila ispod iznosa za koju je dozvoljena revizija, dok vrednost predmeta spora ni jednom odlukom redovnih sudova nije osporena i ispravljena.
Stoga, ukidajući presudu [AC. br. 3332/2013] od 26. aprila 2018. godine Apelacionog suda, koji je potvrdio presudu [C. br. 38/2012] od 30. aprila 2013. godine Osnovnog suda, neocenjujući dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je povredio načelo pravne sigurnosti i uskratio podnosiocu zahteva pravično i nepristrasno suđenje u vezi sa njegovim pravima i obavezama u smislu člana 31, stav 2 Ustava i člana 6, stav 1 EKLJP-a.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi prava na zaštitu imovine i prava na jednakost pred zakonom, zagarantovana članovima 46, odnosno 24. Ustava, Sud je istakao da imajući u vidu da je Sud zaključio da je osporenom odlukom povređeno pravo na pravično suđenje zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a, i proglasio nevažećim rešenje Rev. br. 195/2019 Vrhovnog suda Kosova od 23. jula 2019. godine, Sud nije smatrao da je potrebno da odvojeno razmatra navode o povredi prava na zaštitu imovine i prava na jednakost pred zakonom, zagarantovano članom 46, odnosno članom 24. Ustava.
Murteza Koka
KI – Individualni zahtev
Presuda
Povreda ustavnih prava
Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje
Civilni