USTAVNI SUD

KI23/19, Podnosilac: Agim Hoxha, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova, CML. br. 45/2018, od 20. decembra 2018. godine

KI23/19, rešenje o neprihvatljivosti od 7. oktobra 2021. godine, objavljeno dana 1. novembra 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, privremena mera, sukob interesa, neblagovremen zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da je poverilac RBKO podneo Opštinskom sudu u Đakovici predlog za izvršenje prodajom nepokretnosti podnosioca zahteva radi realizacije kredita, a protiv podnosioca zahteva (dužnika). Osnovni sud u Đakovici, sa sudijom pojedincem Gjokë Radi, rešavajući povodom predloga poverioca RBKO, odlučuje da se odredi javna prodaja nepokretnosti upisanih na ime podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu. Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva i potvrdio rešenje Osnovnog suda. U međuvremenu, poverilac RBKO se obratio Osnovnom sudu sa zahtevom da se “izvršni predmet” preda privatnom izvršitelju, Gjokë Radi. Osnovni sud je zaključkom dozvolio da se izvršni predmet preda privatnom izvršitelju Gjokë Radi. Podnosilac zahteva se obratio Kancelariji glavnog državnog tužioca sa predlogom da Vrhovnom sudu podnese zahtev za zaštitu zakonitosti protiv zaključka privatnog izvršitelja Gjokë Radi.  Vrhovni sud je rešenjem odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti Kancelarije glavnog državnog tužioca koji je podnet protiv zaključka privatnog izvršitelja Gjokë Radi i zaključka Osnovnog suda. Vrhovni sud je, između ostalog, obrazložio:  (i) da je odredbom člana 245.1 ZPP-a predviđeno da javni tužilac protiv pravosnažne odluke suda može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 3 meseca; (ii) da se u konkretnom slučaju ne radi o rešenju kojim se dozvoljava izvršenje ili rešenju kojim je odlučeno o prigovoru, već su u pitanju zaključci protiv kojih nisu dozvoljena nikakva sredstva pobijanja jer se njima sprovode određene radnje i vodi izvršni postupak; (iii) da je zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na zaključak Osnovnog suda neblagovremen jer je podnet nakon roka od 3 meseca predviđenog odredbom člana 245.1 Zakona o parničnom postupku; i (iv) da se zahtev za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 247. ZPP-a može podneti samo zbog povrede teritorijalne nadležnosti, ako je prvostepeni sud doneo odluku bez glavne rasprave ili ako je u suprotnosti sa zakonom javnost udaljena sa glavne rasprave.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva, između ostalog, navodi: (i) državni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i po isteku roka od 3 meseca jer je tako utvrđeno načelnim stavom Vrhovnog suda; (ii) da se odredi finansijsko veštačenje radi utvrđivanja stvarnog iznosa duga u skladu sa ZIP-om i propisima CBK-a jer trenutni dug uključuje i penale; (iii) da ugovor o hipoteci nije legalizovan kod suda, niti je javnobeležnički overen, a izvršni organ sprovodi izvršenje samo na osnovu izvršne isprave; (iv) da je “verodostojna isprava” na kojoj se zasniva prodaja njegove imovine nezakonita jer nije overena od strane sudova, niti je javnobeležnički overena; i (v) da je privatni izvršitelj Gjokë Radi u sukobu interesa jer je u istom predmetu sudio kao sudija, i (vi) uvođenje privremene mere.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud se pozvao na član 49 Zakona i na pravilu 39 (1) (c) Poslovnika o radu koji propisuju da zahtevi u Ustavnom sudu treba da se podnesu u zakonskom roku od četiri (4) meseca od dana prijema poslednje odluke. Iz činjenica slučaja, Sud je utvrdio da su rešenje Apelacionog suda i zaključak Osnovnog suda u Đakovici osporeni pred Ustavnim sudom nakon isteka zakonskog roka od 4 (četiri) meseca propisanog članom 49 Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika o radu.

Sud je utvrdio da se navodi podnosioca zahteva o materijalnom aspektu zahteva KI23/19, o dvostrukoj ulozi Gjokë Radija kao sudije i izvršnog organa, i zahtev za uvođenje privremene mere, u celosti, moraju odbiti kao neblagovremeni u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika o radu.