USTAVNI SUD

 Priština, dana​​ 2.​​ februar​​ 2023. godine

Ref.br.:RK​​ 2117/23

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTII

u​​ 

slučaju br.​​ KI140/22

Podnosilac

Imer​​ Mustafa​​ i drugi

Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda​​ 

Rev.​​ br.​​ 209/2021​​ od​​ 10.​​ januara​​ 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:​​ 

Gresa Caka-Nimani,​​ predsednica​​ 

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika​​ 

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi,​​ sudija​​ 

Safet Hoxha,​​ sudija​​ 

Radomir Laban,​​ sudija​​ 

Remzije Istrefi-Peci,​​ sudija​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija,​​ 

Podnosilac zahteva

• Zahtev su podneli​​ Imer​​ Mustafa, Beqir​​ Sahiti, Shaban Sahiti​​ i​​ Ajshe​​ Sahiti​​ Ahmeti​​ iz Prištine​​ (u daljem tekstu:​​ podnosioci zahteva),​​ koje zastupa​​ Sabri Kryeziu,​​ advokat​​ iz Lipljana.

Osporena odluka​​ 

• Podnosioci zahteva osporavaju​​ rešenja​​ [Rev. br.​​ 209/2021]​​ od​​ 10.​​ januara​​ 2022. godine Vrhovnog suda i obaveštenje predsednika Vrhovnog suda od​​ 9.​​ septembra​​ 2022. godine.

• Podnosioci zahteva su osporeno​​ rešenje​​ Vrhovnog suda primili​​ 8.​​ februara​​ 2022. godine.

Predmetna stvar

• Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti osporenog​​ rešenja, kojim podnosioci zahteva navode povredu prava zagarantovanih​​ članovima​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom],​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje],​​ 32.​​ [Pravo na pravno sredstvo],​​ i​​ 54.​​ [Sudska zaštita prava]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav).

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilima 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] i 59 [Vrste odluka] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).​​ 

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana​​ 15. septembra​​ 2022. godine, podnosioci su podneli svoj zahtev Sudu.

• Dana​​ 22. septembra​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio zastupnika podnosilaca o registraciji zahteva i tražio od njega da podnese važeće punomoćje za Sud. Kopija zahteva je dostavljena Vrhovnom sudu.

• Dana​​ 26. septembra​​ 2022. godine,​​ predsednica Suda je​​ odlukom br. GJR. KI140/22​​ imenovala sudiju​​ Bajrama​​ Ljatifija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Safet Hoxha​​ (predsedavajući)​​ Remzie Istrefi-Peci​​ i​​ Nexhmi Rexhepi,​​ članovi.

• Dana​​ 30. septembra​​ 2022. godine,​​ Sud je​​ dostavio dopis Osnovnom sudu u Prištini​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovni sud)​​ i tražio od njih da podnesu priznanicu koja dokazuje kada su podnosioci zahteva primili osporeno rešenje Vrhovnog suda.

• Dana​​ 30. septembra​​ 2022. godine,​​ zastupnik podnosilaca zahteva je podneo Sudu svoj odgovor.

• Dana​​ 7. oktobra​​ 2022. godine,​​ zastupnik podnosilaca zahteva je podneo Sudu traženo punomoćje.

• Dana​​ 11. oktobra​​ 2022. godine,​​ Osnovni sud je podneo Sudu​​ priznanicu koja dokazuje da su​​ podnosioci​​ zahteva primili osporeno rešenje Vrhovnog suda​​ 8.​​ februara​​ 2022. godine.

• Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je započeo njegov mandat u Sudu.​​ 

• Dana 20. decembra 2022. godine, zamenik predsednika​​ Suda, Bajram Ljatifi, kao sudija izvestilac u predmetu KI140/22, prema stavu 2 pravila 9 (Postupak izuzeća), obavestio je predsednicu​​ Suda da je na osnovu​​ dosijea​​ predmeta​​ KI140/ 22, sudija Enver Peci je ranije učestvovao u odlučivanju u vezi sa ovim slučajem, kao predsednik Vrhovnog suda, pa je tražio njegovo izuzeće.

• Istog dana, predsednica​​ Suda je, na osnovu stava 2.​​ pravila 9. Poslovnika, zahtevala​​ mišljenje sudije​​ Enver​​ Peci ako se slaže sa/ili protivi zahtevu sudije izvestioca za izuzeće​​ iz​​ odlučivanja​​ u ovom slučaju.

• Dana 21. decembra 2022. godine, sudija​​ Enver​​ Peci je u svom odgovoru naglasio da smatra da bi trebalo da bude​​ izuzet​​ iz odlučivanja u predmetu KI140/22, pošto je predmet vodio pre nego što je podnet​​ Ustavnom sudu.

• Dana 21. decembra 2022. godine, predsednica Suda je​​ odlukom broj KK229/22, na osnovu stavova 1.3 i 4 člana 18. Zakona i pravila 9 Poslovnika, usvojila​​ zahtev za​​ izuzeće​​ sudije Enver Peci iz​​ odlučivanja​​ u predmetu KI140/22.

• Dana​​ 22. decembra​​ 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i​​ jednoglasno​​ iznelo​​ preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica​​ slučaja

• Neutvrđenog datuma, podnosioci zahteva su podneli tužbu Osnovnom sudu u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud) protiv​​ tuženih B.K, R.K, N.K, E.K, H.K, E.K i L.K, tvrdeći da su isti isključivi naslednici​​ nepokretnosti​​ koja se nalazi​​ na​​ mestu zvanom „Slanište“,​​ po kulturi​​ oranica​​ V. klase,​​ na katastarskoj parceli​​ br. 757, površine 0,36,70 ha, prema posedovnom listu br.​​ 468, katastarska zona Matičan, na osnovu​​ pravosnažnog​​ rešenja​​ o​​ nasleđivanju​​ Opštinskog suda u Prištini T. br. 17612002 od 12.12.2002. godine.

• Dana 15. januara 2007. godine,​​ tuženi su​​ isto tako podneli​​ protivtužbu protiv podnosilaca zahteva, koju su precizirali 15. novembra 2013. godine, kojom su tražili da se protivtužba protivtužilaca usvoji kao osnovana i da se utvrdi da su​​ protivtužioci​​ stekli​​ pravo svojine na osnovu​​ održaja​​ na nepokretnosti u površini od 0,36,70 ha koja je evidentirana kao katastarska parcela br. 757,​​ po kulturi​​ oranica​​ V. klase, na mestu zvanom​​ „Slanište“, katastarska zona Matičan, prema posedovnom listu br. 468 KZ Priština.

• Dana​​ 23.​​ januara​​ 2014. godine,​​ Osnovni sud je presudom​​ [C.​​ br.​​ 3344/12]​​ odlučio​​ na​​ sledeći način: (i)​​ odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev podnosilaca;​​ (ii)​​ usvojio​​ je​​ kao osnovanu protivtužbu​​ B.K, R.K, N.K, E.K, H.K, E.K,​​ i​​ L.K,​​ i potvrdio da su isti stekli pravo svojine na osnovu​​ održaja​​ na nepokretnosti u površini od​​ 0.36,70 ha,​​ katastarska zona Matičan, koja je evidentirana kao katastarska parcela br.​​ 757,​​ po kulturi oranica V. klase,​​ na mestu zvanom “Slanište”,​​ prema posedovnom listu br. 468,​​ SO​​ Priština; (iii)​​ protivtužiocima​​ B.K, R.K, N.K, E.K, H.K, E.K,​​ i​​ L.K., ova presuda će poslužiti kao osnov za upis svog prava svojine za​​ nepokretnost preciziranu kao u tački​​ II​​ izreke ove presude;​​ (iv)​​ mera obezbeđenja izdata rešenjem​​ C.​​ br.​​ 3344/12​​ od​​ 18.03.2013. godine će ostati na snazi​​ do pravosnažnosti ove presude;​​ (v)​​ odbija se kao nedozvoljen zahtev preciziran kao u tački III protivtužbe protivtužilaca prema podnesku od​​ 15.11.2013. godine kojim su tražili​​ da se utvrdi da​​ protivtužioci u postupku eksproprijacije prema konačnoj odluci opštine Priština-predsednika opštine​​ 01.​​ br.​​ 465-102334​​ od​​ 27.06.2013. godine​​ imaju pravo na iznos naknade eksproprisanog dela katastarske parcele br.​​ 757-0,​​ katastarska zona Matičan,​​ u površini od​​ 2870 m²,​​ tako da im Direkcija za finansije i imovinu isplati u celosti iznos utvrđen prema​​ Aktu​​ o proceni​​ utvrđenom od strane Kancelarije za procenu nepokretnosti pri Ministarstvu finansija Republike Kosovo, koji​​ je​​ prema​​ rešenju ovog suda C. br. 3344/12 od 18.03.2013. godine deponovan na povereničkom računu CBK-a radi čuvanja i prava​​ da deo​​ neeksproprisane​​ nepokretnosti​​ upišu​​ u Registar prava na nepokretnostima​​ kao vlasnike​​ na njihovo ime u celini prema konačnoj odluci i podacima iz spiska​​ parcela-beleška​​ i kopija​​ plana sa parcelacijom parcele; i (vi)​​ dužni su​​ tužioci-protivtuženi​​ da​​ tuženima-protivtužiocima isplate troškove postupka u iznosu od 2.462,40 evra, u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

• Dana​​ 18. februara​​ 2014. godine,​​ podnosioci zahteva su uložili žalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda, zbog bitne​​ povrede​​ materijalnih odredaba, sa predlogom da se ukine presuda Osnovnog suda i stvar vrati na preispitivanje i presuđivanje.

• Dana​​ 4. oktobra​​ 2019. godine,​​ Apelacioni sud je presudom​​ [AC.​​ br.​​ 1553/2014]​​ odbio kao neosnovanu žalbu​​ podnosilaca​​ zahteva, dok je potvrdio presudu Osnovnog suda.

• Dana​​ 18. februara​​ 2020. godine,​​ podnosioci zahteva su podneli reviziju Vrhovnom sudu protiv​​ presude Apelacionog suda, zbog povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnih odredaba.

• Dana​​ 10.​​ januara​​ 2022. godine,​​ Vrhovni sud je rešenjem​​ [Rev.​​ br.​​ 209/2021]​​ odbio kao​​ van roka​​ reviziju podnosilaca zahteva.

• Dana 24. februara 2022. godine, podnosioci zahteva su se podneskom obratili predsedniku Vrhovnog suda sa​​ sledećim​​ zahtevom:​​ „... da zatražite od veća ovog suda koje je​​ odlučilo o reviziji, da upravnim aktom​​ traži​​ spisa​​ predmeta​​ C. br. 33441l2​​ od​​ Osnovnog suda u Prištini da​​ bi​​ se meritorno odlučilo​​ u vezi sa revizijom”.​​ 

• Dana 9. septembra 2022. godine, predsednik Vrhovnog suda putem saopštenja obaveštava podnosioce zahteva o njihovom podnesku, gde, između ostalog, ističe:​​ „... Obaveštavam vas​​ kao predsednik Vrhovnog suda Kosova​​ o vašem obaveštenju:​​ prema Zakonu br. 06/L-054 o sudovima, član 25 stav 7 je odgovoran za upravljanje i​​ rad​​ Vrhovnog suda;​​ po potrebi, određuje sudije kako bi se osiguralo efikasno rešavanje predmeta;​​ osigurava da je svaki slučaj koji je podnesen Vrhovnom sudu dodeljen adekvatnom veću sudija i imenuje predsedavajućeg sudiju tog veća;​​ nije u zakonskoj nadležnosti predsednika suda da traži od veća ovog suda da upravnim aktom ili na​​ neki drugi način zatraže spisa​​ predmeta od Osnovnog suda. U konkretnom slučaju, predsednik nema pravo da se meša u odlučivanje veća​​ sudija​​ i da ocenjuje meritum predmeta,​​ jer se to smatra uticajem na nezavisnost i nepristrasnost rada sudija”.

Navodi podnosioca

• Podnosioci zahteva osporavaju rešenje​​ [Rev.​​ br.​​ 209/2021]​​ od​​ 10.​​ januara​​ 2022. godine​​ Vrhovnog suda i obaveštenje predsednika Vrhovnog suda, navodeći da​​ su isti doneti uz​​ povredu njihovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih​​ članovima​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom], 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32.​​ [Pravo na pravno sredstvo]​​ i​​ 54.​​ [Sudska zaštita prava]​​ Ustava.

• Podnosioci zahteva navode da su redovni sudovi donetim presudama povredili​​ jednakost​​ pred zakonom, budući da je, kako ističu podnosioci zahteva:​​ „... Apelacioni sud u postupku odlučivanja​​ po žalbi povredio jednakost pred zakonom,​​ zagarantovanu​​ Ustavom Republike Kosovo, jer​​ uopšte nije razmotrio žalbu​​ – dopunu​​ žalbe​​ podnetu​​ 18.10.2016. godine​​ od strane punomoćnika tužilaca,​​ a da povreda bude još teža, ovaj akt – dopuna žalbe od​​ 18.10.2016. godine primljena​​ sa pečatom o​​ prijemu u sudskoj pisarnici u prijemnoj kancelariji, nije ni uvršten​​ u spise predmeta.​​ Ovim postupkom,​​ tužioci nisu bili​​ jednako​​ tretirani pred zakonom i to im je​​ uskratio​​ Apelacioni sud,​​ a isti su tražili​​ i​​ sudsku zaštitu svoje imovine.​​ Ovo Ustavom zagarantovano osnovno pravo tužilaca​​ je​​ povredio i Osnovni sud u Prištini,​​ čiji se podnesak​​ tužilaca od 24.01.2020. godine,​​ primljen sa pečatom​​ na šalteru suda, kome je takođe priloženo sedam​​ akata​​ koje je Apelacionom sudu podneo​​ punomoćnik​​ tužilaca od 02.09.2016. godine, takođe ne nalazi u spisima predmeta,​​ stoga je​​ i​​ ovom radnjom tužiocima uskraćena​​ jednakost pred zakonom”.

• Pored toga, podnosioci zahteva navode da je​​ „... na sličan način povređeno pravo tužilaca​​ i​​ od strane Vrhovnog suda, posebno kada je Vrhovni sud obavešten preko svog predsednika 24.02.2022. godine,​​ da​​ Vrhovni sud meritorno odluči u ovom predmetu izvođenjem svih materijalnih dokaza, dopune žalbe od​​ 18.10.2016. godine, ovlašćenja i​​ podneska​​ od 24.01.2020. godine,​​ i na kraju, Vrhovni sud - predsednik Enver Peci sa obaveštenjem od 09.09.2022. godine obrazlaže da ne postoji zakonska nadležnost da se traži procesna radnja,​​ te na ovaj način tužioci nisu jednaki pred zakonom.​​ Postupkom prvostepene, drugostepene​​ i trećestepene sudske instance tužiocima je uskraćeno zagarantovano pravo na jednaku zaštitu u postupku pred sudovima,​​ nije ocenjena​​ žalba, nije​​ ocenjena​​ revizija”.​​ 

• Podnosioci zahteva takođe navode da im je odlukama redovnih sudova uskraćena sudska zaštita, jer im je „nerazmatranjem žalbe uskraćena ocena zakonitosti presude prvostepenog suda,​​ nerazmatranjem revizije​​ im je​​ uskraćeno pravo na ocenu zakonitosti presude prvostepenog i drugostepenog suda,​​ a sve to pošto se​​ ta​​ pravna sredstva tužilaca,​​ kao i njihova volja iskazana kroz ovlašćenje​​ koga​​ žele da angažuju za zastupanje, ne nalaze u spisima predmeta;​​ jednostavno, oni​​ su uklonjeni ili​​ se o njima uopšte nije odlučilo;​​ to nije učinjeno zbog postupanja tužilaca,​​ već zbog inkriminisanih radnji administrativno odgovornih službenika sudova i ovih njihovim radnjama​​ su​​ povređena ustavna prava o čemu se govori u uvodu u oceni​​ ustavnosti sudskih odluka”.

• Na kraju, podnosioci zahteva traže od Suda da ukine odluke redovnih sudova i da se stvar vrati na preispitivanje i presuđivanje.​​ 

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika

Zakon

Član​​ 49

(Rokovi)

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog”.

Poslovnik

Pravilo​​ 39​​ 

(Kriterijum o prihvatljivosti)

“(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ 

[…]

c)​​ ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva,​​ i

[…]”.

Prihvatljivost zahteva

• Sud prvo​​ ocenjuje​​ da li su podnosioci zahteva ispunili uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani​​ Zakonom​​ i dalje predviđeni Poslovnikom.

• U tom smislu, Sud se​​ prvo​​ poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava,​​ koji​​ propisuju:​​ 

“1.​​ Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit​​ način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

• Sud takođe​​ ocenjuje​​ da li​​ su​​ podnosioci​​ zahteva ispunili​​ uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se​​ prvo​​ poziva na članove​​ 47.​​ [Individualni zahtevi], 48.​​ [Tačnost podneska]​​ i 49.​​ [Rokovi]​​ Zakona, koji propisuju:

Član​​ 47. Zakona​​ 

[Individualni zahtevi]

“1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

Član​​ 48. Zakona

[Tačnost podneska]

"Podnosilac​​ podneska​​ je dužan da jasno naglasi to koja prava​​ i​​ slobode sumu​​ povređena​​ i​​ koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori".

Član​​ 49. Zakona​​ 

[Rokovi]

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku​​ ... ".

• Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud​​ prvo ističe da su​​ podnosioci​​ zahteva ovlašćena strana, koji​​ osporavaju​​ akt javnog organa, odnosno​​ rešenje​​ [Rev. br.​​ 209/2021] od​​ 10.​​ januara 2022. godine Vrhovnog suda, nakon što​​ su​​ iscrpeli​​ sva pravna sredstva propisana zakonom.​​ 

• Međutim, Sud takođe ističe da se prema članu 49. (Rokovi) Zakona, zahtev mora podneti u roku od 4 (četiri) meseca. Rok počinje da teče od dana dostavljanja sudske odluke podnosiocu zahteva. Ovaj zahtev je takođe definisan tačkom (c) stava (1) pravila 39 (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika, kojom je propisano da se zahtev podnosi u​​ roku od 4 (četiri) meseca od dana kada je odluka​​ o​​ poslednjem​​ delotvornom​​ pravnom​​ sredstvu​​ dostavljena​​ podnosiocu​​ zahteva.​​ 

• Sud, takođe, podseća da podnosilac​​ zahteva mora da iscrpi​​ sva pravna sredstva za koje se očekuje da su delotvorna i dovoljna. Samo delotvorna sredstva se mogu uzeti u obzir od strane Suda, pošto podnosilac ne može da produži striktne rokove koji su propisani Zakonom i Poslovnikom, pokušavajući da iscrpi pravna sredstva koja nisu​​ delotvorna da pruže sudsku zaštitu prava​​ na koje se žali podnosilac zahteva​​ (vidi,​​ mutatis​​ mutandis,​​ slučajeve ESLJP-a:​​ Gavrilov protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije,​​ gore citiran, ​​​​ stav​​ 25;​​ i,​​ Fernie​​ protiv Ujedinjenog Kraljevstva,​​ zahtev br.​​ 14881/04,​​ odluka od​​ 5.​​ januara​​ 2006. godine).​​ Što se tiče gore​​ navedenih uslova, Sud prvo ocenjuje da su zahtev za iscrpljivanje pravnih sredstava i uslov da se zahtev podnosi u roku od 4 (četiri) meseca usko povezani​​ (vidi,​​ mutatis​​ mutandis,​​ slučaj ESLJP-a:​​ Jeronovičs protiv Latvije,​​ zahtev br.​​ 44898/10,​​ presuda od​​ 5. jula​​ 2016. godine,​​ stav​​ 75).

• S tim u vezi, Sud primećuje da je u ovom slučaju postupak protiv podnosilaca​​ zahteva​​ sproveden pred redovnim sudovima,​​ u vezi sa imovinskim pitanjem,​​ sproveden​​ pred tri sudske instance, Osnovnim sudom, Apelacionim sudom i Vrhovnim sudom, a što je rezultiralo donošenjem rešenja Vrhovnog suda [Rev. br. 209/2021] od 10. januara 2022. godine.​​ 

• Međutim, nakon prijema​​ rešenja​​ Vrhovnog suda, podnosioci​​ zahteva​​ su se obratili predsedniku Vrhovnog suda, sa predlogom da​​ poslednje navedeni​​ zatraži od veća sudija koje je odlučivalo o slučaju, da zatraže spise predmeta od​​ Osnovnog​​ suda​​ i da se ponovo odluči o meritumu​​ slučaja. S tim u vezi, Sud ističe da je odgovor na predmetni zahtev potpuno diskrecioni za predsednika Vrhovnog suda.​​ 

• U tom smislu, Sud podseća da je obaveštenjem od 9. septembra 2022. godine predsednik Vrhovnog suda obavestio podnosioce zahteva na sledeći način:​​ „...​​ Obaveštavam vas kao predsednik Vrhovnog suda Kosova​​ o vašem obaveštenju:​​ prema Zakonu br. 06/L-054 o sudovima, član 25 stav 7 je odgovoran za upravljanje i rad Vrhovnog suda;​​ po potrebi, određuje sudije kako bi se osiguralo efikasno rešavanje predmeta;​​ osigurava da je svaki slučaj koji je podnesen Vrhovnom sudu dodeljen adekvatnom veću sudija i imenuje predsedavajućeg sudiju tog veća; nije u zakonskoj nadležnosti predsednika suda da traži od veća ovog suda da upravnim aktom ili na neki drugi način zatraže spisa predmeta od Osnovnog suda. U konkretnom slučaju, predsednik nema pravo da se meša u odlučivanje veća sudija i da ocenjuje meritum predmeta, jer se to smatra uticajem na nezavisnost i nepristrasnost rada sudija”.

• Stoga, Sud ocenjuje da se „poslednjom​​ odlukom“,​​ u smislu​​ člana​​ 49. Zakona​​ u vezi sa​​ imovinskim​​ pitanjem, smatra​​ rešenje​​ Vrhovnog suda [Rev. br. 209/2021] od 10. januara 2022. godine, kojim je odbijena revizija podnosilaca zahteva protiv presude Apelacionog suda (vidi,​​ mutatis mutandis, predmet ESLJP-a:​​ Paul​​ i​​ Audrey​​ Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva, zahtev br. 46477/99, odluka od 14. marta 2002. godine, vidi slučaj Suda:​​ KI115/20, podnosilac zahteva:​​ Muharem Rama, rešenje o neprihvatljivosti od 2. decembra 2021. godine, stav​​ 51).​​ 

• U​​ tom kontekstu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da su​​ podnosioci​​ zahteva​​ rešenje​​ [Rev. br. 209/2021] od 10. januara 2022. godine Vrhovnog suda, primili 8. februara 2022. godine, što je potvrđeno i priznanicom koju je Sudu dostavio Osnovni sud. Podnosioci zahteva su podneli svoj zahtev Sudu 15. septembra 2022. godine, više od 4 meseca nakon prijema poslednje odluke, odnosno rešenja Vrhovnog suda. Shodno​​ tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnosilaca podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca utvrđenog Zakonom i Poslovnikom, te je stoga neprihvatljiv za razmatranje.

• Sud podseća​​ da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa​​ članom 49. Zakona i​​ prema​​ pravilu​​ 39 (1) (c) Poslovnika, da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji pokreću ustavna pitanja razmatraju u razumnom roku i da​​ prethodne odluke ne budu stalno otvorene za osporavanje​​ (vidi,​​ između ostalog,​​ slučajeve Suda:​​ KI48/21,​​ podnosilac zahteva:​​ Xhavit R. Sadrija,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 30.​​ juna​​ 2021. godine,​​ stav​​ 44;​​ i​​ KI45/21,​​ podnosilac zahteva:​​ Samedin Bytyqi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 20.​​ maja​​ 2021. godine,​​ stav​​ 35;​​ vidi takođe,​​ između ostalog,​​ slučaj ESLJP-a:​​ Mocanu​​ i drugi protiv Rumunije,​​ br. 10865/09,​​ 45886/07​​ i 32431/08​​ od​​ 17. septembra​​ 2014. godine,​​ stav​​ 258).​​ 

• Ovaj rok takođe omogućava eventualnom podnosiocu zahteva da razmotri da li želi da podnese zahtev i, ako želi, da odluči o konkretnim žalbama i argumentima koje treba da iznese i ujedno olakšava utvrđivanje činjenica u ovom slučaju, jer protekom vremena, svako drugo​​ pravično​​ razmatranje​​ iznetih pitanja postaje problematično​​ (vidi, presudu ESLJP-a:​​ Sabri Gunes​​ protiv Turske,​​ zahtev br. 27396/06,​​ od​​ 29.​​ juna​​ 2012. godine,​​ stav​​ 39;​​ vidi, takođe, slučaj Suda:​​ KI12/20,​​ podnositeljka zahteva:​​ Hamijete​​ Dinarama-Daija,​​ rešenje o neprihvatjivosti od​​ 6.​​ novembra​​ 2020. godine,​​ stav​​ 42).​​ 

• U zaključku, iz prethodno obrazloženih razloga, Sud utvrđuje da zahtev nije podnet u zakonskom roku definisanom članom 49. Zakona i pravilom 39 (1)​​ (c) Poslovnika, te se shodno tome zahtev proglašava neprihvatljivim.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Republike Kosovo,​​ u skladu sa članom​​ 113.1​​ i​​ 113.7​​ Ustava,​​ članom​​ 49. Zakona i pravilom​​ 39 (1)​​ (c)​​ Poslovnika,​​ dana​​ 22. decembra 2022. godine,​​ većinom

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona, i

• Ovo rešenje stupa na snagu odmah.​​ 

Sudija izvestilac    Predsednica Ustavnog suda

Bajram Ljatifi     Gresa Caka Nimani