USTAVNI SUD

KI 17/20 Podnosilac zahteva: Rrahim Ramadani, ocena ustavnosti rešenja Rev.A.U.br.7/2019 Vrhovnog suda od 14. novembra 2019. godine

KI17/20, rešenje o neprihvatljivosti od 22. jula 2021. godine, objavljeno 20. avgusta 2021 godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporenog rešenja Vrhovnog suda, očigledno neosnovan.

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac je po četvrti put podneo zahteva pred Sudom u vezi sa njegovim predmetom, osporavajući različite odluke redovnih sudova.

Što se tiče konkretnog predmeta podnosilac zahteva je 2015 godine pred Osnovnim sudom u Prištini ponovo pokušao da pokrene pitanje njegovog povratka na prethodno radno mesti i plaćanja razlike u plati, medjutim osnovni sud je odbacio, tužbu podnosilaca zahteva, sa obrazloženjem da je reč o stvari za koju se ne može pokrenuti upravni spor. Apelacionog suda koji je odbio žalbu podnosioca i u potpunosti potvrdio prvostepenu odluku, dok je Vrhovni sud  odbacio, kao nedozvoljen, zahtev revizijom podnosilaca zahteva, utvrđujući da protiv odluka pravosnažnog oblika za upravne stvari drugog stepena, stranke ne mogu da podnesu reviziju.

Što se tiče konkretnog slučaja,  Sud  primećuje da se suština navoda podnosioca o povredi  prava zagarantovanih članom 31. [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. [Pravo na pravično suđenje] Konvencije, članom 32 [Pravo na pravno Sredstvo] i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, kao i članom 13. [Pravo na delotvorni pravni lek] Konvencije.

Sud primećuje da je redovni sud odbio tužbu podnosioca zahteva. Razlozi za odbijanje žalbe podnosioca zahteva, redovni sudovi su, a posebno Vrhovni sud, zasnovali na relevantnim odredbama ZUS-a koje je smatrao relevantnim u odnosu na okolnosti ovog slučaja i u odnosu na bitne navode koje je izneo podnosilac zahteva.

Sud primećuje da je odbijanje zahteva od strane Osnovnog, Apelacionog i Vrhovnog suda direktno povezano sa propustom podnosioca da zahteva podnese u skladu sa članom 24, stav 1,  članom 25, stav 1 i članom 34, stav 1.5 ZUS-a.

U konkretnom slučaju Sud, podseća da podnosilac zahteva samo navodi povredu većeg broja članova Ustav i konvencije ali iste ne obrazlaže niti objašnjava kako je do povrede ovih članova došlo, već tvrdi da je pravo podnosioca povređeno “… zbog neizvršenja odluka NNOK-a ”.(vidi slučaj KI166/20, citiran gore Resenje 0 neprihvatljivosti, 05. januara 2021, paragraf 50).

Sud konstatuje da što se tiče navoda podnosioca o povredi prava zagarantovanih članom 31., 32. i 54 Ustava kao i prava zagarantovanih članom 6 i 13 Konvencije, Sud zaključuje da zahtev u celosti  treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovanu jer se ovi navodi podnosioca kvalifikuju se kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii) „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“.  Prema tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika..

Na osnovu gore navedenih razloga, Sud zaključuje da činjenice koje je izneo podnosilac zahteva ni na koji način ne opravdavaju njegove tvrdnje o povredi prava zagarantovanih Ustavom.