USTAVNI SUD

KI182/20,  Podnosioci zahteva: Sedat Kovaçi, Servet Ergin,  Ilirjana Kovaçi i Sabrije Zhubi, zahtev za  ocena ustavnosti rešenja  Rev. 54/2020 Vrhovnog suda od 6.jula 2020 godine

KI182/20, presuda od 20. januara 2022. godine, objavljena 23. marta 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pristup sudu

Okolnosti konkretnog slučaja se tiču parničnog postupka koji su  podnosioci zahteva prvenstveno pokrenuli pred Opštinskim sudom u Prizrenu, protiv opštine Prizren, u kome su tražili, da se utvrdi da su oni  „suvlasnici jedne imovine. Svi podnosioci zahteva su pojedinačnim ovlašćenjima ovlastili advokata S.R., iz Prizrena, da ih  zastupa u parničnom postupku, ovlašćujući Istog da moće ovlašćenje da prenese i na nekog drugog advokata. Opštinski sud  je doneo presudu kojom je prihvatio tužbeni zahtev podnosilaca zahteva, a ovu odluku je potvrdio i Okružni sudu Prizrenu. Međutim, pitanje je vraćeno na ponovno odlučivanje nakon odluke Vrhovnog Suda, donete po reviziji opštine Prizren. U ponovljnom postupku Osnovni sud u Prizrenu je odbio tužbeni zahtev podnosilaca, a ova odluka je potvrđena i od strane Apelacionog suda. Nakon donošenja presude Apelacionog suda, advokat S.R., shodno klauzuli iz ovlašćenja,  izvršio je transfer  prava zastupanja podnosilaca zahteva na drugog advokata E.G. Kao novi zastupnik podnosilaca zahteva, Advokat E.G,  podneo je zahtev za reviziju Vrhovnom sudu. Potonji je odbacio reviziju kao neosnovanu, navodeći,  da u spisima predmeta ne postoji punomoćje kojim su podnosioci zahteva ovlastili advokata E.G., da ih zastupa pred Vrhovnim sudom.  

Podnosioci  zahteva su pred Sudom naveli, da je rešenje  Vrhovnog suda  doneto uz povredu njihovih  prava i sloboda zagarantovanim  članovima 21 [Opšta načela], 23 [Ljudsko dostojanstvo], 24 [Jednakost pred zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i [54 [Sudska zaštita prava] Ustava Repubike Kosovo. U tom kontekstu, oni su naveli da je odbacivanjem njihove revizije kao nedozvoljene, čak i pod pretpostavkom da u spisima predmeta nema ovlašćenja za advokata E.G., Vrhovni sud postupio suprotno proceduralnim garancijama pristupa sudu predviđenim članom 31. Ustava. u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Dalje, podnosioci zahteva su naveli da na osnovu stava 2. člana 93. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku, sud može dozvoliti da radnje u postupku za stranku privremeno izvrši lice koje nije dostavilo punomoćje, ali će mu istovremeno naložiti da u određenom roku podnese punomoćje ili odobrenje stranke za izvršene proceduralne radnje. Uprkos ustavnim i zakonskim garancijama, Vrhovni sud je jednostavno odbio njihovu reviziju, ne zahtevajući od podnosilaca zahteva da razjasne/podnesu ovlašćenje u određenom roku i ne dajući im mogućnost da se izjasne o pravnom statusu advokata E.G., koji je podneo zahtev u njihovo ime.

Razmatrajući navode podnosilaca zahteva o povredi njihovih prava u kontekstu prava na “pristup sudu”, kao jednog od osnovnih principa na pravično suđenje zagarantovano članom 31 Ustava i članom 6 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, Sud je prvo razradio, a zatim primenio, načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda o Ljudskim pravima. Na osnovu ovih načela, parvo “pristupa sudu” ne podrazumeva samo pravo da se iniciraju postupci pred nekim sudom, već,  da bi pravo na pristup sudu bilo efektivno, pojedinac treba da ima mogućnost koja je “jasna i realna” da bi osporio neku odluku koja povređuje njegova/njena prava i da se njegov/njen slučaj razmotri u meritumu.

Nakon ocene svih okolnosti u ovom slučaju, Sud je istakao da su navodi podnosilaca zahteva o povredi prava na “pristup sudu” osnovani, zato što je Vrhovni Sud, na osnovu kako ustavnih garancija, tako i na osnovu samog Zakona o parničnom postupku, pre odbacivanja revizije na potpuno formalan način, trebao da da mogućnost podnosiocima zahteva da se izjasne oko pitanja njihove  zastupljenosti od strane advokata E.G., ili da se da mogućnost da advokat E.G., donese u određenom roku dokaz o zastupanju podnosioca zahteva.

Na kraju, na osnovu objašnjenja datih u objavjenoj Presudi, Sud je utvrdio da je rešenje  Vrhovnog suda, doneto u suprotnosti sa proceduralnim garancijama propisanim u članu 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, pa je shodno tome, isto proglasio ništavim, vraćajući ga na ponovno odlučivanje pred Vrhovnim Sudom.