USTAVNI SUD

KI12/19, Podnosilac zahteva, Arben Mërxha, ocena ustavnost rešenjaPml. br. 313/2018 Vrhovnog suda od 10. decembra 2018. godine

 KI12/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 10. aprila 2019. godine, objavljeno dana 7. maja 2019. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, subsidijarni tužilac, tužba protiv trećeg lica, juridikcija racione materiae  

Podnosilac zahteva je, u svojstvu supsidijarnog tužioca, u Osnovnom sudu u Peći pokrenuo krivičnu tužbu protiv lica G.D., optužujući ga za vršenje krivičnog dela po članu 219. [Nesavesno lečenje bolesnika] Privremenog krivičnog zakona Kosova od 6. jula 2003. godine (u daljem tekstu: PKZK). Osnovni sud u Peći – Ogranak u Dečanu (u daljem tekstu: Osnovni sud) je presudom P. br. 72/2016 oslobodio od optužbe, podnete od strane podnosioca zahteva kao supsidijarnog tužioca, lice G.D. Nakon žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je Presudom (PA1. nr. 595/2018), odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio je presudu Osnovnog suda (P. br. 7 2/2016). Podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Osnovnog suda (P. br. 72/2016) i presude Apelacionog suda (PA1. br. 595/2018). Vrhovni sud je rešenjem (Pml. br. 313/2018), odbacio, kao neprihvatljiv, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva protiv presude Osnovnog suda (P. br. 72/2016) i presude Apelacionog suda (PA1. br. 595/2018).

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom naveo da su redovni sudovi povredili njegovo pravo zagarantovano članovima 31 Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46. [Zaštita imovine] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava. Ovo zato što, po njemu, redovni sudovi a) nisu obrazložili svoje odluke, b) nisu ocenili kako treba činjenice podnete sa njegove strane i ekspertize stručnjaka; kao i c) pogrešno su i proizvoljno primenili zakon.

U vezi sa tim, Sud je naglasio da u ovom konkretnom slučaju, glasni navodi podnosioca zahteva se tiču  krivičnog postupaka koji je on inicirao protiv treće strane, odnosno lica G.D. Sud je, pozivajući se na svoju sudsku praksu, naglasio da EKLjP ne garantuje pravo pokretanja krivičnog postupaka protiv trećih lica za jedno krivično delo. Ni Ustav ne pruža takvo pravo. Na taj način, tvrdnja podnosioca zahteva o kršenju prava na pravično suđenje, tokom odvijanja postupka protiv trećeg lica, G.D., ne spada u delokrug naslova „ kao bilo koje krivično gonjenje “ koje se nalazi u članu 31. Ustava.

Samim tim, Sud je došao do zaključka da žalba podnosioca zahteva u vezi sa krivičnim postupkom protiv trećeg lica, u ovom slučaju G.D., ne spada u okvir prava na pravično suđenje po članu 31. Ustava i članu 6. stav 1. EKLJP-a, stoga, zahtev podnosioca nije ratione materiae u skladu sa Ustavom. Stoga, u skladu sa članom 113, stav 7, Ustava, članom 47 Zakona i u skladu sa pravilom 39 (3) (b) Poslovnika o radu, zahtev podnosioca zahteva je proglašen neprihvatljivim.