USTAVNI SUD

KI99/21, Podnosilac: Energetska korporacija Kosova (EKK), ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Kosova, Ac. br. 3609/2020, od 13. aprila 2021. Godine 

KI99/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 3. novembra 2021. godine, objavljeno 26. novembra 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, sudska nenadležnost, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta rezultira da se suštinsko pitanje odnosi na navod podnosioca zahteva KEK-a u vezi sa plaćanjem računa od strane dužnika-KEDS-a kao rezultat ugovora o prodaji električne energije na veliko i da je prema njegovom navodu, dužnik delimično ispunio svoju obavezu i isti nije platio iznos od 4.340.491,00 evra od ukupnog računa. Postupajući na zahtev podnosioca, privatni izvršitelj A. M. je izdao nalog kojim se dozvoljava izvršenje na osnovu verodostojnog dokaza-računa za plaćanje gore navedenog duga. Kao rezultat osporavanja naloga privatnog izvršitelja od strane dužnika-KEDS-a i kao rezultat niza postupaka, Apelacioni sud je odbio tužbeni zahtev podnosioca, jer je član 28.4 ugovora o snabdevanju električnom energijom na veliko zaključen između podnosioca zahteva i KEDS-a, utvrdio da će se strane za bilo koji spor, razliku ili navod koji proizilazi iz ili u vezi sa ovim ugovorom, u slučaju povreda, raskida ili nevažnosti, rešiti isključivo i konačno arbitražom, u skladu sa Arbitražnim pravilima Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL).  Apelacioni sud je takođe istakao da sve dok su strane u rešavanju određenog spora ugovorile arbitražu, sud se proglašava nenadležnim i odbacuje tužbu.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je naveo da su redovni sudovi povredili garancije iz članova 31, 54. i 102. Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLJP-a zbog pogrešnog pravnog tumačenja kada su u njegovom slučaju proglasili sebe  nenadležnim.

Prilikom procene navoda podnosioca zahteva, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, zato što su (i) navodi o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a u vezi sa navodima podnosioca zahteva da je došlo do pogrešnog tumačenja i pogrešne primene važećeg zakona (ii) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“ i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama; (iii) navod podnosioca zahteva o povredi člana 54. Ustava je očigledno neosnovan, zato što se isti ocenjuje kao navod koji spada u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda; i (iv) navod podnosioca zahteva o povredi člana 102. Ustava je očigledno neosnovan, zato što isti ne spada u kategoriju osnovnih prava i sloboda predviđenim u ullII Ustava, i nije povezan i argumentovan sa bilo kojim drugim pravima predviđenim u Poglavlju II.

Sud je zaključio da se zahtev podnosioca treba proglasiti očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama, kao što je propisano u pravilu 39 (2) Poslovnika o radu.