Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 18. marta 2024. godine
Br. ref.: RK 2407/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI144/23
Podnosilac
Gëzim Kadriqeli
Ocena ustavnosti rešenja
Ac. br. 1418/2022 Apelacionog suda Kosova od 13. marta 2023. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
U sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednice
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja
Safet Hoxha, sudija,
Radomir Laban, sudija,
Remzije Istrefi-Peci, sutkinja
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Gëzim Kadriqeli, sa prebivalištem u Đakovici (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost rešenja [Ac. br. 1418/2022] Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od 13. marta 2023. godine u vezi sa rešenjem [PPP. br. 106/21] Osnovnog suda u Đakovici (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 3. februara 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti osporenog rešenja, kojim podnosilac zahteva navodi povredu prava zagarantovanih članovima 3. [Jednakost pred zakonom]; 21. [Opšta načela]; 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata] 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava], 102. [Opšta načela sudskog sistema] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 27. juna 2023. godine, podnosilac zahteva je preko pošte podneo svoj zahtev, koji je Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) primio 3. jula 2023. godine.
Dana 13. jula 2023. godine, predsednica je, odlukom [br. GJR. KSH144/23], imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Remzie Istrefi Peci (predsedavajuća), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci (članovi).
Dana 24. jula 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva, tražio da popuni zvanični formular, podnese poslednju osporenu odluku zajedno sa odlukama i drugim dokumentima koji se odnose na aktuelni zahtev i da pojasni da li ga zastupa advokat.
Dana 10. avgusta 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo formular zahteva.
Dana 14. avgusta 2023. godine, podnosilac zahteva je u prilog svom zahtevu podneo formular zahteva i druga relevantna dokumenta.
Dana 16. avgusta 2023. godine, Sud je obavestio Apelacioni sud o registraciji zahteva i poslao im je kopiju zahteva.
Dana 17. oktobra 2023. godine, Sud je zatražio kompletan spis predmeta od Osnovnog suda.
Dana 20. oktobra 2023. godine, privatni izvršitelj Mehdi S. Reshani je predao traženi spis Sudu.
Dana 30. januara 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica slučaja
Ugovor o kreditu i hipoteci
Dana 25. marta 2005. godine, Gjyste Bala, kao zastupnica „Marash petrol-a“, u svojstvu zajmoprimca, i Dede Bala, u svojstvu supruga zajmoprimca, uključujući podnosioca zahteva Gëzima Kadriqelia i Xhelala Kepuske, u svojstvu žiranata zaključili su ugovor o kreditu [br. 10078] i kreditnu liniju [Br. 10162], sa Raiffiesen Bankom (u daljem tekstu: poverilac). Ukupan iznos koji je kreditor odobrio za kredit bio je 150.000 evra.
Dana 25. marta 2005. godine, Raiffeisen Banka, u svojstvu hipotekarnog poverioca, i podnosilac zahteva Gëzim Kadriqeli, Deda Balaj i Xhelal Kepuska, u svojstvu zalogodavca, zaključili su ugovor o hipoteci [10078/H] i [10162/H] kojim je hipotekarni poverilac, odnosno poverilac, bio obezbeđen o potpunom ispunjenju obaveza koje proizilaze iz ugovora o kreditu [br. 10078] i kreditne linije [br. 10162], ostavljajući pod hipotekom svoje nepokretnosti, kao u nastavku:
„I. Kuća i zemljište u posedovnom listu 186. i sa brojem parcela 383., u ukupnoj površini od 37,88 m2, vlasništvo g. Dede Balaj. Ukupna vrednost 75.000 € i
II. Kuća i zemljište u posedovnom listu 4569 i sa brojem parcele 2617/4, u ukupnoj površini od 79 m2, vlasništvo g. Gëzim Kadriqeli. Ukupna vrednost 14.500 € i
III. Zemljište (i kuća koja se koja se ne nalazi u posedovnom listu koja se mora proveriti u sudu) u posedovnom listu 2037, sa brojem parcele 4388/15, ukupne površine od 308 m2, vlasništvo g. Xhelala Kepuske. Ukupna vrednost 65,000 €“.
Dana 25. marta 2005. godine, Opštinski sud u Đakovici rešenjem [In.br. 85/ 05] u skladu sa zahtevom poverioca dozvolio upis gore navedenih hipoteka kao garancije za zajmoprimca.
Predlog za izvršenje i izvršni postupak
(Prvi postupak)
Dana 29. decembra 2005. godine, poverilac je, sa obrazloženjem da zajmoprimac, odnosno dužnik Gj.B., kao zastupnik „Marash petrol-a“, u svojstvu zajmoprimca, nije ispoštovao gore navedene ugovore, podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Đakovici, tražeći da se zakaže izvršenje radi prodaje, pražnjenja i predaje nepokretnosti Dede Balaj, sa brojem katastarske parcele [383]; Gëzim Kadriqeli, sa brojem katastarske parcele [2617/4]; Xhelala Kepuske, sa brojem katastarske parcele [4388/15], „kako bi isplatio celi dug u iznosu od 125.896 €, uključujući glavnicu zajedno sa do sada obračunatom redovnom i kaznenom kamatom, kao i kamatom koja će se obračunavati do okončanja izvršnog postupka i troškovima izvršenja“.
Dana 29. decembra 2005. godine, Opštinski sud u Đakovici je doneo rešenje [E. br. 376/05] kojim je dozvolio izvršenje po predlogu poverioca na osnovu izvršnog dokumenta i ugovora zaključenih između poverioca i zajmoprimca, za vraćanje duga-zajma.
Dana 21. novembra 2011. godine, poverilac je na ročištu u Opštinskom sudu u Đakovici tražio povlačenje predloga za izvršenje u smislu člana 37. Zakona o izvršnom postupku.
Dana 21. novembra 2011. godine, Opštinski sud u Đakovici, sa sudijom Gjokom Radijem, doneo je rešenje [E. br. 376/05] kojim usvaja zahtev poverioca za povlačenje predloga za izvršenje i obustavlja postupak izvršenja nad relevantnim dužnicima.
Protiv gore navedenog rešenja Opštinskog suda u Đakovici, podnosilac zahteva je zajedno sa Xh.K. u svojstvu žiranta , uložio žalbu Okružnom sudu u Peći zbog bitnih povreda odredaba izvršnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Dana 10. maja 2012. godine, Okružni sud u Peći je rešenjem [Ac. br. 48/2012] odbio žalbu, kao neosnovanu, sa obrazloženjem da osporeno rešenje nije zahvaćeno povredom odredaba parničnog postupka iz člana 354. ZPP-a, da je njegov sadržaj razumljiv i zasnovan na činjeničnom stanju i materijalno pravo je pravilno primenjeno.
(Drugi postupak)
Dana 24. novembra 2011. godine, poverilac je podneo novi predlog u vezi sa izvršnim postupkom protiv podnosioca zahteva drugih dužnika, odnosno protiv Xh.K i D.B, tražeći da se odredi izvršenje radi prodaje, pražnjenja i predaje nepokretnosti Dede Balaj, sa brojem katastarske parcele [383]; Gëzima Kadriqelija sa brojem katastarske parcele [2617/4]; i Xhelala Kepuske sa brojem katastarske parcele [4388/15] radi realizacije duga „u iznosu od 150.158,52 €, kao i redovne i kaznene kamate koja će biti dostignuta do konačne isplate“.
Dana 9. decembra 2011. godine, Opštinski sud u Đakovici je, postupajući po predlogu poverioca, izdao nalog o izvršenju [E. br. 1356/11] kojim je dozvolio izvršenje protiv podnosioca zahteva i drugih dužnika. Prema Opštinskom sudu u Đakovici, izvršni postupak je u toku i nije okončan.
Dana 20. decembra 2011. godine, podnosilac zahteva je podneo prigovor Opštinskom sudu u Đakovici, navodeći bitnu povredu odredaba izvršnog postupka; pogrešno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešnu primenu materijalnog prava, tražeći da se odbaci predlog poverioca za izvršenje od 24. novembra 2011. godine.
Dana 16. marta 2012. godine, poverilac se hitno obratio sudiji Gjoke Radiju, Opštinskog suda u Đakovici, ističući sledeće: „u vezi sa slučajem Gëzima Kadriqelija, Dede Balaja i Xhelala Kepuske žiranata za kompaniju „Marrash Petrol D“ gde tražimo od Vas što je pre moguće da zakažete ročište o predmetnoj stvari...“
Dana 24. aprila 2012. godine, poverilac je podneo odgovor na prigovor tražeći da se potvrdi rešenje [e.BR. 1356/11] Opštinskog suda u Đakovici od 9. decembra 2011. godine.
Dana 22. jula 2012. godine, poverilac se ponovo, sa hitnošću, obratio sudiji Gjoke Radiju, Opštinskog suda u Đakovici, da počne sa razmatranjem predmeta.
Dana 4. marta 2013. godine, Osnovni sud u Đakovici, sa sudijom Gjoke Radijem, doneo je rešenje [E. br. 1356/11] kojim je pozivao podnosioca zahteva da plati sudsku taksu u iznosu od 30 evra, kako bi njegov prigovor koji je podneo bio razmotren.
Dana 19. novembra 2020. godine, poverilac je podneo zahtev za prenos ovog predmeta iz Osnovnog suda u Đakovici na privatnog izvršitelja.
Dana 2. decembra 2020. godine, Osnovni sud u Đakovici sa sudijom Besnikom Bislimajem, zaključkom [E. br. 1356/11] odlučio je da se predmet izvršenja [E. br. 1356/11] prenese na privatnog izvršitelja Djoke Radi.
Dana 18. januara 2021. godine, privatni izvršitelj Gjoke Radi je zaključkom [18/21] obavestio podnosioca zahteva i ostale dužnike da je Osnovni sud prihvatio predmet izvršenja sa radnim brojem [E. br. 1356/11], ističući sledeće:
„Zbog toga vas obaveštavamo da se u vezi sa ovim predmetom sve izvršne radnje koje preduzme Sud smatraju pravno valjanim kao da ih je preduzeo privatni izvršitelj i da se dalje izvršenje u vezi sa ovom materijom od sada nastavlja kod privatnog izvršitelja Gjoke Radi, sa sedištem u Đakovici, registrovan sa radnim brojem P. br. 18/21.“
Dana 10. februara 2021. godine, privatni izvršitelj Gjoke Radi je doneo nalog [P. br. 18/21] o izvršenju duga u iznosu od 150.158,52 €, sa zakonskom kamatom i troškovima izvršenja, tražeći od katastarskog organa u opštini Đakovica izvršni upis u knjigu nepokretnosti na nepokretnostima dužnika kao nastavku:
„Dedë (Marash) Bala iz Đakovice, u katastarskoj parceli 383, sa kulturom njiva, ukupne površine 0.38,88 ha, upisana u posedovnom listu br. 186, ZO Bec;
Gëzim (Shyqeri) Kadriqeli iz Đakovice, u katastarskoj parceli br. 2617/4, sa kulturom kuća-objekat, na površini od 0.00,63 ha, dvorište na površini od 0.00.00 ha, odnosno na ukupnoj površini od 0.00,79 ha, upisana u posedovnom listu br. 4569, KO Đakovica – Grad, kao i
Xhelal (Mazllom) Këpuska iz Đakovice, u katastarskoj parceli br. 4388/15, sa neplodnom kulturom na ukupnoj površini od 0.03.08 ha, upisana u posedovnom listu br. 2037, KO Đakovica-J-Grad“
Takođe, privatni izvršitelj Gjoke Radi nalogom [P. br. 18/21] je naglasio da prenos vlasništva na gore navedenim nepokretnostima na drugo lice podleže zakonskoj regulativi člana 205. Zakona br. 04/L-139 o izvršnom postupku.
Dana 12. februara 2021. godine, podnosilac zahteva je podneo podnesak privatnom izvršitelju Gjoke Radi, osporavajući izvršni postupak sproveden protiv njega Sa zahtevom da se ukine rešenje [Ekz. br. 1356/11] od 9. decembra 2011. godine.
Dana 18. januara 2021. godine, podnosilac zahteva je protiv naloga o dozvoli izvršenja [E. br. 1356/11] i zaključka [P. br. 18/21], podneo prigovor Osnovnom sudu, navodeći bitnu povredu odredaba parničnog postupka, pogrešnu primenu materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja, tražeći da se ukine nalog o izvršenju [E. br. 1356/11] i odbaci predlog poverioca za izvršenje.
Dana 10. marta 2021. godine, kancelarija privatnog izvršitelja Gjoke Radija je obustavila/ zaustavila izvršni postupak do konačne odluke redovnih sudova u vezi sa konkretnim slučajem.
Dana 18. januara 2022. godine, Osnovni sud u Đakovici sa sudijom Durimom Balajem, zaključkom [PPP. BR. 106/21], nalaže poveriocu da dostavi relevantna dokumenta na osnovu kojih je izvršenje dozvoljeno, u originalu ili overenim kopijama.
Dana 24. januara 2022. godine, poverilac podnosi traženu dokumentaciju Osnovnom sudu u Đakovici.
Dana 3. februara 2022. godine, Osnovni sud u Đakovici je rešenjem [106/21], na osnovu člana 73. Zakona br. 04/L-139 o izvršnom postupku (u daljem tekstu: ZIP), odbio, kao neosnovan, prigovor podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da u nedostatku dokaza nisu ispunjeni zakonski uslovi iz članova 61., 65. i 69. ZIP-a.
Dana 11. februara 2022. godine, podnosilac zahteva je na gore navedeno rešenje uložio žalbu Apelacionom sudu, navodeći bitnu povredu odredaba parničnog postupka, pogrešnu primenu materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Dana 28. februara 2022. godine, poverilac je podneo odgovor na žalbu Osnovnom sudu.
Dana 13. marta 2023. godine, Apelacioni sud je rešenjem [Ac. br. 1418/22] odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, sa obrazloženjem da nije potkrepio dokazima svoje navode i shodno tome nije argumentirao nikakav pravni osnov za „zaustavljanje, obustavljanje ili prekid izvršenja u ovom predmetu izvršenja“.
Dana 5. maja 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo predlog za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti Kancelariji glavnog državnog tužioca.
Dana 16. maja 2023. godine, Kancelarija glavnog državnog tužioca je obaveštenjem [KMLC. br. 57/2023] odbila predlog podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da u slučaju podnosioca zahteva nema pogrešne primene materijalnog prava.
Dana 19. maja 2023. godine, dužnik Dede Bala je preko Kancelarije privatnog izvršitelja Gjoke Radija, podneo žalbu Osnovnom sudu u Đakovici zbog nepravilnosti u izvršnom postupku.
Zahtev za izuzeće privatnog izvršitelja Gjoke Radi
Dana 25. maja 2023. godine, privatni izvršitelj Gjoke Radi, na osnovu člana 67. [Izuzeće sudija sa suđenja] ZPP-a i člana 325. [Izuzeće] ZIP-a, podneo je „Izjavu“ Osnovnom sudu u Đakovici kojom je tražio njegovo izuzeće iz izvršnog predmeta podnosioca zahteva sa obrazloženjem da je „dok je predmet još bio u Osnovnom sudu u Đakovici, izvršitelj koji je u to vreme bio sudija u istom sudu preduzeo je nekoliko radnji kao sudija“.
Dana 28. jula 2023. godine, Osnovni sud u Đakovici je rešenjem [04533377] usvojio zahtev privatnog izvršitelja Gjoke Radija za njegovo izuzeće iz izvršnog predmeta [2023:118117] (P. br. 18/21) podnosioca zahteva.
Dana 14. avgusta 2023. godine, poverilac je uputio podnesak Osnovnom sudu u Đakovici naglašavajući da pošto je Osnovni sud u Đakovici usvojio zahtev privatnog izvršitelja Gjoke Radija za njegovo izuzeće iz izvršnog predmeta [P. br. 18/ 21], tražimo da se predmetna stvar uputi na dalje postupanje privatnom izvršitelju Mehdi Reshani.
Dana 4. septembra 2023. godine, Osnovni sud u Đakovici je prosledio spise izvršnog predmeta [P. br. 18/21] privatnom izvršitelju Mehdi Reshani na dalje postupanje.
Dana 20. septembra 2023. godine, privatni izvršitelj u Prizrenu Mehdi S. Reshani je zaključkom [P. br. 24/2/2023] obavestio podnosioca zahteva i ostale dužnike kako sledi:
I. OBAVEŠTAVAJU SE gore navedeni dužnici da je po zahtevu zastupnika poverioca, na osnovu odredbe člana 397. stav 2, 3, 4. i 5. ZPP-a, od strane Osnovnog suda u Đakovici, predmet izvršenja sa brojem istog Suda E. br. 1356/11, prenet kod privatnog izvršitelja u Prizrenu, Mehdi S. Reshani, ul. „William Walker“, blok A-1, I sprat, broj 6, Prizren, koji predmet prema evidenciji privatnog izvršitelja, nosi broj P. br. 242/2023.
II. Sve radnje koje je po ovom pitanju preduzeo Osnovni sud u Đakovici su validne, tako da će privatni izvršitelj preduzeti dalje radnje izvršenja, u skladu sa zakonskim odredbama na snazi Zakona o izvršnom postupku (ZIP)“.
Dana 20. oktobra 2023. godine, privatni izvršitelj Mehdi S. Reshani je dostavio Sudu kompletan spis predmetnog slučaja.
Iz gore navedenog, proizilazi da je postupak izvršenja u konkretnom slučaju bio u toku kod privatnog izvršitelja Mehdija S. Reshanija.
Navodi podnosioca zahteva
Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da su mu osporenim rešenjem povređena prava zagarantovana članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 21. [Opšta načela], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava], 102. [Opšta načela sudskog sistema] Ustava i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.
Podnosilac zahteva navodi da ugovor o kreditu i ugovor o zalozi, koji je poslužio kao osnov za pokretanje izvršnog postupka, nije on potpisao u svojstvu žiranta , već je njegov potpis falsifikovan. U prilog tome, on navodi da ovo pitanje nije pravilno adresirano od strane redovnih sudova i da takav propust redovnih sudova predstavlja povredu člana 31. Ustava.
Podnosilac zahteva u prilog ovom navodu ističe: „Pošto ugovor o hipoteci nema pravni osnov kojem ne prethodi važeći ugovor o kreditu, ni prvostepeni ni drugostepeni apelacioni sud ne ocenjuju ovu razliku, već su zasnovali odluke na ugovoru o hipoteci koji ne proizvodi pravno dejstvo“.
Podnosilac u svom zahtevu ističe: „Na osnovu grafološkog veštačenja je dokazano da dužnik Gëzim Kadriqeli, žirant hipoteke, nije potpisnik ugovora o kreditu niti ugovora o zalozi“.
Podnosilac zahteva navodi da su „iste proceduralne povrede izvršene kada je dužnik Gëzim Kadriqeli podneo prigovor od 20.12.2011. godine protiv rešenja Ekz. br. 1356/11 od 09/1.1.2011 Opštinskog suda u Đakovici i pre nego što je rešenje postalo pravosnažno, pošto prigovor obustavlja izvršni postupak u smislu člana 69. ZIP-a, i na zahtev poverioca, a da se nije odlučilo po prigovoru, predmet se prenosi na zahtev poverioca privatnom izvršitelju koji, ne zasnivajući se ni na jednoj pozitivnoj zakonskoj odredbi, imajući u spisima predmeta prigovore dužnika i negirajući iste, bez odlučivanja o prigovoru, nezakonito donosi zaključak P. br. 18/21 od 10.02.2021. godine, a zatim odlučuje o prigovoru u predmetu Ekz. 1365/11 rešenjem PPP. br. 106/21 od 03.02.2022. godine“.
Prema njegovim navodima, podnosilac zahteva ističe da je „i član 31. (pravo na pravično i nepristrasno suđenje) povređen zbog toga što još pre završetka postupka u vezi sa predlogom za izvršenje poverioca za neisplatu duga po kreditu od 25. marta 2005. godine, kredit br. 10078, kreditna linija br.10162/h, za iznos duga u vrednosti od 150.000 €, dozvoljen realizacijom predloga za izvršenje rešenjem E.br. 376/05 od 29. decembra 2005. godine gde poverilac povlači predlog, i pre nego što je rešenje E. br. 376/05 postalo pravosnažno i izvršno, gde je postupak okončan rešenjem Okružnog suda u Peći Ac. br. 48/2012 dana 10. maja 2012. godine, poverilac je pokrenuo predlog za izvršenje, koji je dobio radni broj 1356/11 dana 09. decembra 2011. godine. Ovo predstavlja zakonsku povredu u smislu člana 18. Zakona o izvršnom postupku i člana 262. Zakona o parničnom postupku“.
Podnosilac zahteva navodi povredu člana 31. Ustava i člana 67. ZPP-a, na osnovu toga što je sudija Gj.R., koji je izdao nalog o izvršenju [Ekz. br. 1356/11] od 9. decembra 2011. godine, naknadno sproveo izvršni postupak u svojstvu privatnog izvršitelja u istom slučaju, što je rezultiralo donošenjem zaključka [P. br. 18/21] od 10. februara 2021. godine o prodaji nepokretnosti dužnika, uključujući i podnosioca zahteva.
U prilog ovom navodu, podnosilac zahteva ističe da je privatni izvršitelj Gj.R. bio u sukobu interesa, jer je istu stvar sudio kao sudija.
U ovom kontekstu, podnosilac zahteva naglašava: „Sudovi su bili dužni prema zakonu o parničnom postupku da unapred ocene po službenoj dužnosti sukob interesa u ovom slučaju gde je isti sudija koji je saslušao strane u sudu bio privatni izvršitelj u istoj stvari“.
Podnosilac zahteva takođe ističe: „Na osnovu navedenih razloga, predlažem Sudu da prvo utvrdi sukob interesa u predmetu Ekz. Br…“.
Podnosilac zahteva u prilog svojim navodima ističe: „I zaključak i prigovor su u suprotnosti među sobom da se imovina ne može prodati na zahtev poverioca, a da rešenje o dozvoli izvršenja nije pravosnažno, što je u suprotnosti sa članovima 61, 65, 67, 69. i 71. ZIP-a i u suprotnosti sa članovima 187. i 262. ZPP-a, stoga je i rešenje Apelacionog suda AC. br. 1418/22 od 13.03.2023. godine nezakonito, zato što sve zakonske povrede opisane i u žalbi nisu uzete u obzir, već je pogrešno potvrđeno rešenje PP. br. 106/21 od 03.02.2022. godine doneto u Osnovnom sudu u Đakovici“.
Podnosilac zahteva takođe ističe da „samo zato što je dozvoljen zaključak P. br. 18/21 od 10.02.2021. godine privatnog izvršitelja Gjoke Radija pre nego što se odlučilo o prigovoru dužnika Gëzima Kadriqelija povređen je član 54, pravo na delotvorno pravno sredstvo i pravo na ustavnu žalbu u vezi sa članom 102, stav 5 Ustava. Da se u smislu člana 50, osim dozvoljenosti zahteva, izvrši vraćanje u pređašnje stanje osporenih odluka tako da podnosilac zahteva nema pravne i imovinske posledice i da mu se nezakonito ne oduzme svojina ili bilo koja druga obaveza na štetu njegove imovine“.
Konačno, podnosilac zahteva traži od Suda da (i) njegov zahtev proglasi prihvatljivim; i (ii) da utvrdi da je osporeno rešenje, odnosno [Ac. br. 1418/2022] od 13. marta 2022. godine Apelacionog suda, doneto u suprotnosti sa članovima 31. i 32. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, proglašavajući isto ništavim i vraćajući stvar na presuđivanje.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde”.
[...]
ZAKON BR. 04/L-139 O IZVRŠNOM POSTUPKU [objavljen u Službenom listu 31. januara 2013. godine]
Član 5
Nadležnost
1. Izvršenje određuje i sprovodi izvršni organ predviđen ovim zakonom, ako drugim zakonom nije drugačije predviđeno.
2. Nadležni sud ima stvarnu nadležnost da naloži i sprovodi izvršenje, kao i da odlučuje o pitanjima tokom postupka u skladu sa odredbama ovog zakona, osim ako su sudovi i drugi organi o izvršenju nadležni da nalažu i da sprovode izvršenje, kao i da odlučuju o pitanjima u toku postupka.
3. Privatni izvršitelj donosi nalog na osnovu predloga za obavljanje izvršenja i obavlja izvršenje u cilju zadovoljavanja zahteva dužnika na osnovu dokumenta o izvršenju, osim ako je zakonom drugačije predviđeno kada se nalaže da se izvršenje i obavljanje izvršenja čine u okviru nadležnosti suda.
4. Mesna nadležnost o odlučivanju o pitanjima u vezi sa primenom izvršnog postupka određuje se odredbama ovog zakona, u zavisnosti od sredstava i predmeta izvršenja, kao i na osnovu statusa izvršnog organa.
5. O odlučivanju o pitanjima koja se odnose na svaki prigovor, žalbu, neurednosti u izvršnom postupku shodno člana 52 i 67 ovog zakona, ili o bilo kojoj vrsti procedure protiv preduzetih radnji od privatnog izvršitelja, nadležan je nadležni sud na čijem području je prebivalište dužnika, ili ukoliko nema prebivalište na Kosovu, onda na području gde ima boravište, ako je fizičko lice. Ako je dužnik pravno lice mesnu nadležnost ima nadležni sud gde je dužnikovo sedište. Ako dužnik nema privremeni boravak ili sedište na Kosovu, nadležan je nadležni sud na čijem se području nalaze pokretne i nepokretne stvari, a koje su predmet izvršenja.
[...]
Član 17
Primena odredbi drugih zakona
U izvršnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom ili nekim drugim zakonom nije drugačije predviđeno.
Član 325
Izuzeće
1. Odredbe Zakona o parničnom postupku koje važe za izuzeće sudija, shodno se primenjuju i za izuzeće privatnog izvršitelja.
2. Sudija osnovnog suda na čijem je području imenovan privatni izvršitelj, odlučuje o zahtevu o izuzeću.
3. Neće biti dozvoljena nikakva žalba protiv rešenja koje usvaja ili odbacuje jedan zahtev o izuzeću jednog zvaničnika privatnog izvršitelja. Izvršne radnje privatnog izvršitelja obavljene suprotno stavu 1. ovog člana će se ukidati.
ZAKON Br. 03/L- 006 O PARNIČNOM POSTUPKU
POGLAVLJE III
IZUZEĆE SUDIJA SA SUĐENJA
Član 67
Sudija Ne može da procesuira pravno pitanje:
a) ukoliko je sam stranka , zakonski ili ovlašćeni zastupnik stranke, ili ukoliko je sa strankom supoverilac ili sudužnik, ili obavezan za regresiranje, ili ukoliko je o istoj stvari saslušan kao svedok ili kao ekspert;
b) ukoliko stranka ili njen zakonski ili ovlašćeni zastupnik je krvni srodnik po vertikalnoj crti, do bilo kojeg stepena , a po horizontalnoj crti do četvrtog stepena , ili ukoliko je suprug, ili majčinoj liniji do drugog stepena, nezavisno od toga da li je brak prestao ili neo;
c) ukoliko je staratelj, usvojitelj, ili usvojitelj stranke, njegovog zakonskog ili ovlašćenog zastupnika;
d) ukoliko je o istoj stvari učestvovao u donošenju odluke nižeg suda ili nekog drugog organa, ili u postupku posredovanja;
e) ukoliko je postupao u stvari gde je izvršeno sudsko poravnanje a sa podignutom tužbom se traži poništavanja takvog poravnanja;
f) ukoliko je akcionar ili član trgovačkog udruženja koja je stranka u postupku iniciranom tužbu;
g) ukoliko ne postoje druge okolnosti koje stavljaju u sumnju njegovu nepristrasnost.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnijele sudu na zakonit način.
[…]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.“
Osim toga, Sud se poziva i na članove 47. (Individualni zahtevi), 48. (Tačnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, koji predviđaju:
Član 47
(Individualni zahtevi)
„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva“.
Član 48
(Tačnost podneska)
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
(Rokovi)
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...”.
Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud primećuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno rešenje [Ac. br. 1418/2022] Apelacionog suda od 13. marta 2023. godine. Podnosilac zahteva je takođe razjasnio osnovna prava i slobode za koje navodi da su mu povređena, u skladu sa kriterijumima iz člana 48. Zakona i podneo je zahtev u roku iz člana 49. Zakona.
U nastavku, Sud se poziva na pravilo 34. (1) (b) Poslovnika o radu, koji utvrđuje sledeće:
„(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[...]
(b) Ako su iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva utvrđena zakonom protiv osporenog akta;“
Shodno tome, Sud podseća da prema stavu 1 člana 47. (Individualni zahtevi) Zakona, svako lice ima pravo da traži pravnu zaštitu od Ustavnog suda u slučaju da smatra da su mu povređena prava i slobode zagarantovane Ustavom od strane nekog javnog organa. Prema stavu 2 istog člana, lice može podneti pomenuti zahtev tek kada iscrpi sva druga pravna sredstva utvrđena zakonom.
Što se tiče konkretnog zahteva u pogledu ispunjenosti navedenih uslova, Sud ističe da je podnosilac zahteva ovlašćeno lice koje osporava akt organa javne vlasti, odnosno rešenje [Ac. br. 1418/2022] Apelacionog suda, od 13. marta 2023. godine. Međutim, Sud će dalje oceniti da li je podnosilac zahteva ispunio uslov iscrpljenosti pravnih sredstava utvrđenih Zakonom, kako to zahtevaju stav 7 člana 113. Ustava, stav 2 člana 47. Zakona i tačka (b) stava (1) pravila 34. (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika.
Shodno tome, Sud najpre ističe da pomenuto pravilo, zasnovano na sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) i Suda, omogućava docnjem da proglasi zahteve neprihvatljivim zbog neiscrpljenja pravnih sredstava. Tačnije, na osnovu člana 113. Ustava, stava 2 člana 47. Zakona i tačke (b) stava (1) pravila 34. (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim, ako tokom preliminarne procene utvrdi da podneti zahtev očigledno ne ispunjava proceduralne uslove podnošenja, kao što je utvrđeno članom 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 34. (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika o radu.
S tim u vezi, Sud ističe da uslovi o proceni da li su ispunjeni svi „delotvorna pravna sredstva“ dobro utvrđeni u praksi ESLJP-a, u skladu sa kojom je, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, Sud je dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
Sud podseća da praksa ESLJP-a i ovog Suda prepoznaje tri kategorije slučajevima kada se podneti zahtev može proglasiti neprihvatljivim za razmatranje zbog neiscrpljenja pravnih sredstava, a to su: (i) „proceduralno neiscrpljenje“, (vidi slučajeve ESLJP-a Civet protiv Francuske, br. 29340/95, presuda od 28. septembra 1999. godine, stav 41; Demopoulos i drugi protiv Turske, br. 46113/99, 3843/02, 13751/02, 13466/03, 10200/04, 14163/04, 19993/04, 21819/04, odluka od 10. marta 2010. godine stavovi 69 i 97), (ii) „supstancijalno neiscrpljivanje“ (vidi slučajeve ESLJP-a Haxhia protiv Albanije, br. 29861/03, presuda od 8. oktobra 2013. godine, stavovi 149 i 152; Castells protiv Španije, br. 11798/85, presuda od 23. aprila 1992. godine, 32; Ahmet Sadik protiv Grčke, br. 18877/91, presuda od 15. novembra 1996. godine, stav 33; Gäfgen protiv Nemačke, br. 22978/05, presuda od 1. juna 2010. godine, stavovi 142, 144 i 146), i , (iii) „preuranjeni zahtev“, (vidi slučajeve ESLJP-a Bilsena Šahman protiv Bosne i Hercegovine, br. 40110/16, odluka od 25. aprila 2017. godine i Alenka Šaver protiv Slovenije, br. 18105/13, odluka od 7. februara 2017. godine).
U konkretnom slučaju, Sud primećuje da je razvijen niz postupaka koji su doveli do nekoliko odluka. U tom kontekstu, Sud primećuje da je podnosilac zahteva protiv naredbe o dozvoli izvršenja [E.br. 1356/11] i Zaključka [P.nr. 18/21], podneo prigovor Osnovnom sudu sa zahtevom da poništi nalog za izvršenje [E.br. 1356/11] sa obrazloženjem da nije bio potpisnik sporazuma od 25. marta 2005. godine. Osnovni sud je rešenjem [106/21] odbio prigovor predlagača sa obrazloženjem da je izvršni organ odredio i sproveo izvršenje na osnovu izvršnog dokumenta, odnosno pozivajući se na ugovor o hipoteci od 25. marta 2005. godine, gde je podnosilac zahteva bio njegov potpisnik i da nije dokazano suprotno. Dana 22. februara 2022. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na gore pomenuto rešenje Osnovnog suda.
Sud primećuje da je Apelacioni sud kao poslednja sudska instanca u ovom slučaju, rešenjem [Ac.br. 1418/22] od 13. marta 2023. godine, potvrdio rešenje [106/21] Osnovnog suda.
Takođe, Sud podseća da je od Osnovnog suda zatražio originalni spis predmeta, kako bi imao potpunije informacije o konkretnom slučaju. Sud je prihvatio originalni spis predmeta od privatnog izvršitelja Mehdi S. Reshani.
Sud podseća da je preduzeo neophodne korake kako bi obezbedio originalni spis predmeta, zahtevajući isti od Osnovnog suda, kako bi imao čitav niz informacija u vezi sa predmetnim slučajem.
Sud primećuje da je dana 19. maja 2023. godine, jedan od dužnika Dede Bala je preko Kancelarije privatnog izvršitelja Gjoke Radija, podneo žalbu Osnovnom sudu u Đakovici zbog nepravilnosti u izvršnom postupku
Stoga, Sud, pozivajući se na dodatne dokumente iznete iz originalnog spisa predmeta, primećuje da je 25. maja 2023. godine, privatni izvršitelj Gjokë Radi na osnovu člana 67. [Izuzeće sudija od suđenja] ZPP-a i člana 325. [Izuzeće] ZIP-a, podneo je „Izjavu“ Osnovnom sudu u Đakovici tražeći njegovo isključenje iz izvršnog predmeta podnosioca zahteva sa obrazloženjem jer je „za vreme dok je predmet još bio u Osnovnom sudu u Đakovici, izvršitelj koji je u to vreme bio sudija u istom sudu, preduzeo je nekoliko radnji kao sudija.“
Sud primećuje da je 28. jula 2023. godine Osnovni sud u Đakovici rešenjem [04533377] usvojio zahtev privatnog izvršitelja Gjokë Radija za njegovo isključenje iz izvršnog predmeta [2023:118117] (P.br. 18/ 21) podnosioca zahteva. Kao rezultat toga, a prema zahtevu poverioca, Osnovni sud u Đakovici je preneo predmet na dalji postupak drugom privatnom izvršiocu, Mehdi Reshaniju.
U ovom aspektu, Sud ne može a da ne primeti da je privatni izvršitelj u Prizrenu Mehdi S. Reshani, Zaključkom [P.br. 24/2/2023] obavestio podnosioca zahteva i druge dužnike odnosno podnosioca zahteva Gëzim Kadriqeli, kao i ostalih dužnika Deda Balaj i Xhelal Kepuska, da „[...] Sve radnje koje je u ovom slučaju preduzeo Osnovni sud u Đakovici su važeće, tako da će privatni izvršitelj preduzeti dalje radnje izvršenja, u skladu sa zakonskim odredbama na snazi Zakona o izvršnom postupku (ZIP)“.
U ovom kontekstu, Sud primećuje da je postupak koji se odnosi na izvršenje u kojem je učestvovao Gjokë Radi u potpunosti poništen i da je sada započeo drugi postupak koji je razvio drugi izvršitelj, odnosno privatni izvršitelj Mehdi Reshani.
Na osnovu gore opisanih argumenata, Sud zaključuje da osporena odluka podnosioca zahteva, a to je rešenje [Ac.br. 1418/22] od 13. marta 2023. godine, više nije na pravnoj snayi i, kao rezultat toga, ne proizvodi pravna dejstva u slučaju podnosioca zahteva Gëzim Kadriqeli, kao i ostalih dužnika Deda Balaj i Xhelal Kepuska, koji su svojstvu zalogodavca, zaključili ugovor o hipoteci. Stoga Sud utvrđuje da je pokrenut novi izvršni postupak, prema Zaključku [P.br. 24/2/2023] od 20. septembra 2023. godine, od strane privatnog izvršitelja u Prizrenu, Mehdi S. Reshani. U ovom novom postupku podnosilac zahteva će imati mogućnost da istakne sve prigovore, samim tim ovo kvalifikuje zahtev podnosioca zahteva kao zahtev kategorije i) „proceduralno neiscrpljenje“, što je u skladu sa gore pomenutom praksom ESLJP-a (vidi konkretne slučajeve ESLJP-a Civet protiv Francuske, br. 29340/ 95, presuda od 28. septembra 1999. godine, stav 41; Demopoulos i drugi protiv Turske, br. 46113/99, 3843/02, 13751/02, 13466/03, 10200/04, 14163/04, 19993/04, 21819/04, odluka od 10. marta 2010, stavovi 69 i 97).
S tim u vezi, Sud podseća da pravilo o iscrpljivanju pravnih sredstava, prema članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona i tački (b) stava (1) pravila 34. Poslovnika o radu, obavezuje sva fizička i pravna lica žele da iznesu svoj slučaj Ustavnom sudu da prvo iscrpe efikasna pravna sredstva protiv osporene odluke.
Imajući to u vidu, Sud ocenjuje da je zahtev podnosioca zahteva kvalifikovan kao zahtev kategorije „(i) „proceduralno neiscrpljenje“ pravnih sredstava i stoga se zahtev odbija u skladu sa članom 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 34. Poslovnika o radu.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. Zakona i u skladu sa pravilom 34. (1) (b) Poslovnika, dana 30. januara 2024. godine, većinom glasova
ODLUČUJE
DA PROGLASI, sa 6. (šest) glasova za i 2. (dva) protiv, zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Radomir Laban Gresa Caka-Nimani
Gëzim Kadriqeli
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Nisu iscrpljena pravna sredstva
Civilni