USTAVNI SUD

 

 

 

 

 

 

 

Priština, dana​​ 10. januar 2023. godine

Ref.br.:RK 2106/22

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI​​ 

u​​ 

slučaju br. KI132/21

Podnosilac​​ 

Ajsel Gashi, Fetije Gashi-Qeko, Sevim Gashi, Suad Gashi​​ i​​ Sylejman Gashi

Ocena ustavnosti rešenja [CN. br. 11/21] Apelacionog suda​​ 

od​​ 6. maja​​ 2021. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:​​ 

Gresa Caka-Nimani,​​ predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gerxhaliu -Krasniqi,​​ sudija​​ 

Safet Hoxha,​​ sudija

Radomir Laban,​​ sudija​​ 

Remzije Istrefi-Peci,​​ sudija i​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev su podneli​​ Ajsel​​ Gashi, Fetije Gashi-Qeko, Sevim Gashi, Suad Gashi​​ i​​ Sylejman Gashi​​ (u daljem tekstu: podnosioci​​ zahteva),​​ iz opštine Prizren.​​ 

Osporena odluka

• Podnosioci zahteva​​ osporavaju​​ rešenje​​ [CN.​​ br. 11/2021]​​ od​​ 6.​​ maja​​ 2021. godine Apelacionog suda Kosova​​ (u daljem tekstu:​​ Apelacioni sud).​​ 

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenog rešenja Apelacionog suda, kojim su navodno​​ povređena prava podnosilaca​​ zahteva, zagarantovana članom​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ i​​ članom​​ 46.​​ [Zaštita imovine]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav),​​ u vezi sa članom​​ 6.​​ [Pravo na pravično suđenje]​​ i članom​​ 1. Protokola br.​​ 1​​ Evropske konvencije o ljudskim pravima​​ (u daljem tekstu: EKLJP).

• Podnosioci zahteva se takođe pozivaju​​ i​​ na član​​ 24.​​ Evropske socijalne povelje.

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1.​​ i 7.​​ člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava​​ Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32.​​ [Podnošenje podnesaka i odgovora]​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana​​ 12. jula​​ 2021. godine, podnosioci su predali​​ svoj zahtev putem​​ pošte, koji je Ustavni sud Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Sud)​​ primio​​ 14.​​ jula​​ 2021. godine.

• Dana​​ 26. jula​​ 2021. godine,​​ predsednica Suda je imenovala sudiju​​ Nexhmija​​ Rexhepija​​ za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Gresa Caka-Nimani​​ (predsedavajuća),​​ Bajram Ljatifi​​ i​​ Radomir Laban.​​ 

• Dana​​ 9. avgusta​​ 2021. godine,​​ Sud je obavestio podnosioce o registraciji zahteva i tražio da svi podnosioci​​ zahteva​​ potpišu​​ obrazac​​ zahteva ili da​​ dostave​​ punomoćje za zastupanje pred Sudom, kao i da​​ dostave​​ sve odluke redovnih sudova i žalbe protiv njih.​​ 

• Dana​​ 24. avgusta​​ 2021. godine,​​ podnosioci zahteva su​​ dostavili​​ Sudu potpisan dokument,​​ kojim su dokazali da su svi​​ oni​​ podnosioci zahteva i da sami sebe zastupaju pred Sudom.​​ 

• Dana​​ 8. oktobra​​ 2021. godine,​​ Sud je obavestio Apelacioni sud o registraciji zahteva.​​ 

• Dana​​ 27. oktobra​​ 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica​​ 

• Dana 28. januara 1958. godine, I.B.​​ je, u svojstvu vlasnika,​​ zaključio ugovor o poklonu [Leg. br. 74/58] sa​​ opštinom Prizren o poklonu katastarske parcele [br. 110/58], koji je overen​​ kod​​ Sreskog​​ suda​​ u Prizrenu, a koja​​ je sada​​ prešla u posed​​ opštine Prizren.

• Neutvrđenog datuma, E.K. je​​ sporazumom​​ o razmeni imovine​​ poklonio katastarsku parcelu [br. 8670 ZK] opštini Prizren.​​ Poslednje navedena je​​ poklonila​​ E.K.-u, kao nadoknadu,​​ iz opštenarodne imovine,​​ katastarsku parcelu [9170], koju​​ je​​ dobila​​ kao poklon od​​ I.K-a. Ovaj sporazum je overen​​ kod​​ Opštinskog​​ suda​​ u Prizrenu i​​ tada je​​ parcela [9170] prešla u​​ posed​​ E.K.-a.​​ 

• Dana​​ 22. septembra​​ 1964. godine, I.K.​​ je preminuo.​​ 

• Neutvrđenog datuma, naslednici I.K.-a, odnosno S.K., I.K.,​​ M.K., R.K., N.B., E.M., i stranka V.Gj.,​​ podneli​​ su​​ tužbu Opštinskom sudu u Prizrenu, tražeći​​ poništenje ugovora o poklonu [Leg. br. 74/58] od 28. januara 1958. godine sa obrazloženjem da je​​ zaključen pod pritiskom i nasiljem.

• Dana 7. maja 1996. godine, Opštinski sud u Prizrenu je presudom [P. br. 991/95] poništio ugovor o poklonu [Leg. br. 74/58] od 28. januara 1958. godine, zbog apsolutne ništavosti,​​ jer je zaključen pod pritiskom i nasiljem.

• Dana 28. decembra 2000. godine, Direkcija za imovinsko-pravne poslove opštine Prizren je rešenjem [br. 03/3-463-225] odlučila​​ da naslednicima I.K.-a nadoknadi parcelu ostavioca I.K.-a,​​ koja​​ je poklonjena​​ opštini Prizren, poklanjajući​​ im​​ sada​​ katastarsku parcelu [br. 329/17].​​ 

• Dana 20. jula 2001. godine, Direkcija za imovinsko-pravne poslove opštine Prizren je​​ rešenjem​​ [br. 03/3-463-180] ukinula​​ prethodno rešenje,​​ tražeći​​ da se katastarska parcela [br. 329/17],​​ dodeljena na ime nadoknade,​​ vrati​​ i​​ upiše​​ u društvenu​​ svojinu​​ na ime prethodnog​​ korisnika.​​ 

• Neutvrđenog datuma, naslednici I.K.-a su se obratili Opštinskom sudu u Prizrenu, tražeći predaju parcele [329/1] od opštine Prizren na ime nadoknade.​​ 

• Dana 14. marta 2006. godine, Opštinski sud u Prizrenu je presudom [C. br. 937/05] usvojio​​ zahtev naslednika I.K.-a, i naložio opštini​​ Prizren da​​ preda katastarsku parcelu [329/1] prema posedovnom listu [244] zakonskim naslednicima I.K.-a, i dozvoli njen upis​​ na​​ njihovo ime.​​ 

• Neutvrđenog datuma, opština Prizren je uložila žalbu Okružnom sudu u Prizrenu protiv presude [C. br. 937/05] Opštinskog suda u Prizrenu, navodeći bitne​​ povrede​​ odredaba postupka,​​ pogrešno i​​ nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava.​​ 

• Dana 11. avgusta 2006. godine, Okružni sud u Prizrenu je presudom [Ac. br. 287/2006] odbio žalbu opštine Prizren i potvrdio presudu [C. br. 937/05]​​ Opštinskog suda u Prizrenu​​ od 14. marta 2006. godine.

• Neutvrđenog datuma, podnosioci zahteva su se obratili Osnovnom sudu u Prizrenu sa tužbenim zahtevom, tražeći da​​ se utvrdi​​ da su podnosioci zahteva suvlasnici​​ sa​​ po​​ 1/10 katastarske parcele [br. 329/1] i da im se dozvoli upis imovine na njihovo ime. Podnosioci zahteva su obrazložili da pravo suvlasništva na katastarskoj parceli​​ [br.​​ 329/1] proizilazi​​ iz​​ prava na nasleđivanje svog​​ pretka​​ Nergjivane Kovaqi-Gashi kao naslednice​​ bivšeg vlasnika parcele [br. 9170] Sejfulle​​ Kovaqija.​​ 

• Podnosioci su u svom zahtevu prvo naveli​​ da parcela [br. 9170] nije bila​​ u svojini​​ I.K.-a, već njegovog oca S.K.-a, koji je​​ iza​​ smrti ostavio kao naslednika svog sina I.K. i ćerku Nergjivane Kovaqi-Gashi, odnosno pretka/ostavioca​​ podnosilaca zahteva.​​ 

• Dana 26. avgusta 2013. godine, Osnovni sud u Prizrenu je presudom [C. br. 648/2001] odbio​​ tužbeni zahtev podnosilaca, uz obrazloženje da je ugovorna strana ugovora o poklonu [Leg. br. 74/58] od 28. januara 1958. godine bio I.K., u svojstvu​​ poklonodavca, pa prema tome sporna imovina nije bila na ime Sejfulle Kovaqija.​​ 

• Neutvrđenog datuma, podnosioci zahteva su uložili žalbu protiv presude [C. br. 648/2001] od 26. avgusta 2013. godine Osnovnog suda, navodeći bitne​​ povrede​​ odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno​​ činjenično stanje​​ i pogrešnu primenu materijalnog prava. Podnosioci zahteva su,​​ dopunom žalbe, istakli da svoje pravo zasnivaju na zastupanju​​ od strane Sejfulle​​ Kovaqija.​​ 

• Dana 8. jula 2019. godine, Apelacioni sud je presudom [Ac. br. 595/2014] odbio​​ žalbu​​ podnosilaca zahteva i potvrdio presudu [C. br. 648/2001]​​ Osnovnog suda​​ od 26. avgusta 2013. godine,​​ uz obrazloženje da podnosioci zahteva nijednim​​ materijalnim​​ dokazom​​ nisu potkrepili navod da je sporna imovina [br. 9170]​​ bila​​ upisana na ime Sejfulle​​ Kovaqija.​​ 

Zahtev za ponavljanje postupka

• Dana 2. novembra 2020. godine, podnosioci zahteva su podneli​​ Osnovnom sudu​​ predlog za ponavljanje postupka protiv presude [C. br. 1648/2001]​​ Osnovnog suda u Prizrenu​​ od 26. avgusta 2013. godine.​​ 

• Sud​​ primećuje​​ da ni iz spisa predmeta, niti​​ od​​ samih​​ podnosilaca zahteva,​​ nema saznanja o tome​​ da li je Osnovni sud doneo​​ neku​​ odluku u vezi sa zahtevom podnosilaca​​ koji su​​ podneli​​ 2. novembra 2020. godine.​​ 

• Neutvrđenog datuma, podnosioci su podneli zahtev za ponavljanje postupka i Apelacionom sudu protiv presude [C. br. 1648/2001] Osnovnog suda u Prizrenu. Pored toga, podnosioci zahteva su podneli i dopunu žalbe koja je od 4. februara 2014. godine.​​ 

• Dana 6. maja 2021. godine, Apelacioni sud je rešenjem [CN. br. 11/21],​​ na osnovu članova​​ 327. i 239. Zakona br. 03/L-006​​ o parničnom postupku,​​ odbacio​​ kao nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka, uz obrazloženje​​ da​​ je zahtev podnet van zakonskog roka.​​ 

• Apelacioni sud je u svom rešenju zaključio:

“[...]​​ uz analognu primenu odredaba ZPP-a u​​ vezi sa​​ vanrednim​​ sredstvima, nema smetnje da drugostepeni sud odbije kao nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka, jer takvu radnju nije preduzeo prvostepeni sud​​ [...]”.​​ 

Navodi podnosioca​​ zahteva

• Podnosioci zahteva navode da su redovni sudovi povredili​​ njihova​​ prava zagarantovana članom​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ i​​ 46.​​ [Zaštita imovine]​​ Ustava u vezi sa članom​​ 6.​​ [Pravo na pravično suđenje]​​ i članom​​ 1. Protokola​​ br.​​ 1​​ EKLJP-a, kao i članom​​ 24.​​ Evropske socijalne povelje.​​ 

• Podnosioci zahteva u svojim navodima ističu:​​ “Tužioci​​ Fetije (Qeko)​​ Gashi, Ajsel Qeko-Gashi, Sevim Gashi, Suad Gashi​​ i​​ Sylejman Gashi,​​ su​​ tužbom stalno navodili​​ da​​ sporna nepokretnost,​​ koja je bila predmet ugovora o poklonu​​ (Leg.​​ br.​​ 74/53​​ od​​ 28.12.1958. godine),​​ koji je​​ poništen pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Prizrenu​​ C.​​ br.​​ 991/95​​ od​​ 07.05.1996. godine,​​ nije bila imovina oca tuženih -​​ Ibrahima​​ Kovaqija​​ (ujaka tužilaca)​​ - Selvinaz Kovaqii​​ i dr.,​​ već je imovina dede parničara​​ Sejfulla​​ Kovaqija,​​ koji je imao dvoje dece, tj. oca tuženih​​ Ibrahima​​ Kovaqija​​ i​​ majku tužilaca​​ Nergjivanu​​ Kovaqi-Gashi”.

• Podnosilac zahteva zaključuje, tražeći od Suda,​​ “Utvrđivanje svojine na osnovu nasleđa”.

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

Ustav Republike Kosovo

Član 31.

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

• Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.

• Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.

​​ [...]

Član​​ 46.

[Zaštita imovine]

1. Garantuje se pravo na imovinu.​​ 

2. Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom.​​ 

3. Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se eksproriiše.​​ 

4. O sporovima koje uzrokuje neko delo Republike Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo, a koji se smatraju eksproprijacijom, odlučuje nadležni sud.​​ 

5. Intelektualno pravo je zaštićeno zakonom.​​ 

Evropska konvencija o ljudskim pravima

Protokol​​ br. 1​​ član​​ 1.​​ [Zaštita imovine]

1.​​ Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine,​​ osim u javnom interesu i pod uslovima​​ predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Zakon br. 03/L-006​​ o parničnom postupku

Član​​ 237.

237.1​​ Predlog za ponavljanje postupka podnet nakon isteka zakonskog ili ne dozvoljenog roka, odbacuje prvostepeni sud putem rešenja bez vođenja sudske rasprave.

[...]

Član​​ 239.

239.1​​ Drugostepeni sud odlučuje o predlogu za ponavljanje procesa obično van ročišta za glavnu raspravu.​​ 

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo​​ razmatra​​ da li​​ su podnosioci​​ zahteva​​ ispunili​​ uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani​​ Zakonom​​ i dalje predviđeni Poslovnikom.

• U tom smislu, Sud se poziva na član 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava,​​ koji​​ propisuje:

“1.​​ Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit​​ način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

• Sud takođe razmatra da li su podnosioci zahteva ispunili uslove prihvatljivosti, kao što su propisani​​ u​​ članovima​​ 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:

Član​​ 47.

[Individualni zahtevi]

1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.

Član​​ 48.

[Tačnost podneska]

“Podnosilac​​ podneska​​ je dužan da jasno naglasi to koja prava​​ i​​ slobode sumu​​ povređena​​ i​​ koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.

Član​​ 49

[Rokovi]

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta.​​ […]”.

• Sud se dalje poziva na stavove​​ (1) (c)​​ i​​ (3) (b)​​ pravila​​ 39.​​ [Kriterijum o prihvatljivosti]​​ Poslovnika, koji propisuju:

(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ 

[...]

(c) ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.

[...]

(3)​​ Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim pod sledećim uslovima:

​​ […]​​ 

(b)​​ kada zahtev nije ratione materiae u skladu sa Ustavom.

[…]”.

• Sud podseća da u vezi sa podnetim zahtevom, podnosioci zahteva osporavaju rešenje​​ [CN.​​ br.​​ 11/21]​​ Apelacionog suda​​ od​​ 6. maja​​ 2021. godine,​​ kojim​​ su navodno povređeni​​ članovi​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ i​​ 46.​​ [Zaštita imovine]​​ Ustava u vezi sa članom​​ 6.​​ [Pravo na pravično suđenje]​​ i članom​​ 1.​​ Protokola br.​​ 1​​ EKLJP-a, kao i članom​​ 24. Evropske socijalne povelje.

• Sud će dalje​​ razmotriti​​ svaki navod podnosilaca zahteva​​ pojedinačno, primenjujući sudsku praksu ESLJP-a, na osnovu koje je Sud, shodno članu​​ 53.​​ [Tumačenje odredbi ljudskih prava]​​ Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.​​ 

• S tim u vezi, Sud naglašava da praksa ESLJP-a utvrđuje da se pravičnost postupka ocenjuje na osnovu postupka u celini (vidi, u ovom kontekstu, predmet ESLJP-a​​ Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španije, presuda od 6. decembra 1988. godine, stav 68). Shodno tome, prilikom ocenjivanja navoda podnosilaca zahteva, Sud će se takođe pridržavati ovog načela (vidi, slučaj Suda​​ KI104/16, podnosilac​​ Miodrag Pavić,​​ presuda od​​ 4. avgusta​​ 2017. godine,​​ stav​​ 38;​​ i slučaj​​ KI143/16, podnosilac​​ Muharrem Blaku​​ i drugi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 13. juna​​ 2018. godine,​​ stav​​ 31).

Navod o povredi člana​​ 31. Ustava u vezi sa članom​​ 6. EKLJP-a

• Sud prvo podseća da podnosioci zahteva osporavaju​​ rešenje​​ [CN. br. 11/21]​​ Apelacionog suda​​ od 6. maja 2021. godine, kojim​​ je navodno povređen​​ član 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a zbog odbijanja njihovog zahteva za ponavljanje parničnog postupka.

• Sud primećuje da su se podnosioci zahteva obratili Apelacionom sudu sa zahtevom za ponavljanje postupka i ukidanje presude [C. br. 1648/2001] Osnovnog suda u​​ Prizrenu, kojom je odlučeno​​ u vezi sa meritumom slučaja, a potom je ova presuda potvrđena presudom [Ac. br. 595/2014]​​ Apelacionog suda​​ od 8. jula 2019. godine.​​ 

• U ovom aspektu, Sud primećuje​​ da je Apelacioni sud rešenjem [CN. br. 11/21] od 6. maja 2021. godine odbio, kao nedozvoljen, predlog za ponavljanje postupka, uz obrazloženje​​ da​​ zahtev ne ispunjava uslove iz člana 237. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku, odnosno​​ da​​ je​​ zahtev podnet van zakonskog roka.​​ 

• Imajući to u vidu, Sud primećuje da je Apelacioni sud, po zahtevu podnosilaca za ponavljanje sudskog postupka, odlučio isključivo o ispunjenosti procesnih uslova za podnošenje zahteva za ponavljanje sudskog postupka, a ne o meritumu slučaja.

• Sud, imajući u vidu da​​ se​​ konkretni postupak​​ odnosi​​ samo​​ na pitanja​​ u vezi sa​​ ponavljanjem​​ parničnog postupka, ističe da u skladu sa članom​​ 53.​​ [Tumačenje odredbi ljudskih prava]​​ Ustava:​​ “Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.

• Što se tiče navoda podnosilaca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, Sud, pozivajući se na​​ sudsku​​ praksu ESLJP-a i​​ svoju​​ sudsku praksu, ponavlja da se član 31. Ustava i član 6. EKLJP-a ne primenjuju na zahteve za preispitivanje ili ponavljanje postupka (vidi, analogno, slučajeve Ustavnog suda: KI159/15,​​ Sabri Ferati,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 13. juna​​ 2016. godine,​​ stav​​ 37; KI80/15, 81/15​​ i​​ 82/15,​​ Rrahim Hoxha,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 27.​​ decembra​​ 2016. godine,​​ stav​​ 31,​​ vidi i slučajeve ESLJP-a,​​ inter alia,​​ Oberschlick​​ protiv Austrije,​​ br. 23727/94,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 21.​​ marta​​ 1994. godine,​​ Dowsett​​ protiv Ujedinjenog Kraljevstva,​​ br. 8559/08,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 4.​​ januara​​ 2011. godine,​​ Sablon​​ protiv Belgije,​​ br. 36445/97,​​ presuda od​​ 10.​​ aprila​​ 2001. godine,​​ stav​​ 86).

• Takođe, Sud podseća da se član 6. EKLJP-a ne primenjuje na neuspešne pokušaje ponovnog pokretanja krivičnog ili parničnog postupka, zasnovane na novim činjenicama ili putem vanrednih ili posebnih postupaka revizije iz proceduralnih razloga, koji nisu direktno dostupni fizičkim licima i​​ čija primena​​ zavisi od diskrecionih​​ ovlašćenja​​ relevantnog​​ organa (vidi, odluku ESLJP-a​​ Tumilovich​​ protiv Rusije,​​ predstavka​​ br.​​ 47033/99​​ od​​ 22.​​ juna​​ 1999. godine).

• U tom smislu,​​ Sud podseća​​ na sudsku​​ praksu​​ ESLJP-a, koja propisuje​​ da:​​ “...​​ Član 6. Konvencije nije primenljiv, sve dok lokalne vlasti ne pristanu na ponovno pokretanje postupka, čak​​ ni​​ u onim slučajevima kada je podnosilac zahteva podneo zahtev za ponavljanje postupka zahvaljujući prethodnoj presudi suda kojom je utvrđeno​​ da je došlo do povrede Konvencije u vezi sa parničnim postupkom pred domaćim sudovima (vidi, presudu ESLJP-a​​ Franz Fischer protiv Austrije,​​ predstavka​​ br. 37950/97 od 29. maja 2001. godine). Međutim, u trenutku kada se postupak ponovo otvori ili kada je vanredno preispitivanje postupka odobreno, zaštitni mehanizmi člana 6. Konvencije​​ se​​ primenjuju na ceo sudski postupak (vidi, odluku ESLJP-a: Vanyan protiv Rusije,​​ predstavka​​ br. 53203/99 od 15. decembra 2005. godine, stavovi 56-58)”.

• Sud smatra da kompatibilnost​​ ratione materiae​​ zahteva sa Ustavom proizilazi iz materijalne nadležnosti Suda.​​ “Pravo na koje se poziva podnosilac zahteva mora biti zaštićeno Ustavom kako bi ustavna žalba bila kompatibilna ratione materiae sa Ustavom”​​ (vidi,​​ slučajeve Ustavnog suda: KI80/15, 81/15​​ i​​ 82/15,​​ podnosilac​​ Rrahim Hoxha,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 27. decembra​​ 2016. godine,​​ stav​​ 31).

• Stoga, Sud smatra da žalbe/navodi podnosilaca zahteva u vezi sa odbijanjem Apelacionog suda da ponovi postupak nisu​​ ratione materiae​​ u skladu sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Navod o povredi člana​​ 46. Ustava u vezi sa članom​​ 1.​​ Protokola br. 1​​ EKLJP-a

• S tim u vezi, podnosioci zahteva navode​​ povredu prava svojine na katastarskoj parceli​​ [br.​​ 329/1] na osnovu​​ nasleđa​​ njihovog pretka​​ Nergjivane Kovaqi-Gashi u svojstvu naslednika bivšeg vlasnika parcele [br. 9170] Sejfulle​​ Kovaqija.​​ 

• U tom smislu, Sud primećuje da podnosioci zahteva navode da parcela​​ [br.​​ 9170] nije bila​​ u svojini​​ I.K.-a,​​ već njegovog​​ oca​​ S.K.-a,​​ koji je nakon smrti ostavio kao naslednika sina​​ I.K.​​ i ćerku​​ Nergjivane Kovaqi-Gashi,​​ odnosno pretka/ostavioca podnosilaca zahteva.

• Sud primećuje da podnosioci zahteva navode pravo svojine na spornoj imovini u svojstvu naslednika​​ Nergjivane Kovaqi-Gashi​​ kao potomka​​ bivšeg vlasnika​​ parcele​​ [br.​​ 9170] Sejfulle​​ Kovaqija.​​ 

• U tom pogledu, Sud primećuje da podnosioci zahteva u suštini navode da​​ neusvajanje zahteva za ponavljanje postupka od strane Apelacionog​​ suda​​ rešenjem [CN. br. 11/21] od 6. maja 2021.​​ godine​​ i​​ propust redovnih sudova da utvrde/potvrde pravo svojine na spornoj imovini predstavljaju​​ povredu člana 46. Ustava.​​ 

• Sud primećuje da su podnosioci zahteva tokom čitavog sudskog procesa koji se sprovodio pred redovnim sudovima tražili pravo svojine nad imovinom, tvrdeći da I.K. nije bio vlasnik parcele [br. 9170], kasnije nadoknađene parcelom [329/1], već je parcela [br. 9170] bila na ime S.K.-a, oca I.K.-a​​ i Nergjivane Kovaqi-Gashi.​​ 

• U tom smislu, Sud primećuje​​ da je postupak protiv podnosilaca zahteva koji je sproveden pred redovnim sudovima povodom njihovog tužbenog zahteva za utvrđivanje prava​​ svojine, u kojem je meritorno razmotren i njihov navod u vezi sa pravima​​ svojine​​ na spornoj imovini, okončan presudom​​ [Ac.​​ br. 595/2014]​​ Apelacionog suda od​​ 8. jula​​ 2019. godine,​​ kojom je potvrđena u celosti presuda​​ [C.​​ br. 648/2001]​​ Osnovnog suda od​​ 26. avgusta​​ 2013. godine,​​ kojom je odbačen tužbeni zahtev podnosilaca zahteva za prava svojine na spornoj imovini.​​ 

• Sledstveno tome,​​ "poslednju odluku",​​ u smislu člana​​ 49. Zakona, predstavlja presuda​​ [Ac.​​ br. 595/2014]​​ Apelacionog suda od​​ 8. jula 2019. godine,​​ kojom je odbijen tužbeni zahtev podnosilaca protiv presude​​ [C.​​ br. 648/2001]​​ Osnovnog suda od​​ 26. avgusta​​ 2013. godine​​ (vidi, slučaj Ustavnog suda br.​​ KI112/19,​​ podnosilac​​ Ilir Kabashi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 2. decembra​​ 2019. godine,​​ stav​​ 43).

• Shodno tome, Sud podseća da je presuda​​ [Ac.​​ br. 595/2014]​​ Apelacionog suda doneta​​ 8. jula​​ 2019.​​ godine. Iako podnosioci nisu naveli​​ datum prijema te odluke, iz činjenica u slučaju je jasno da je vreme između datuma prijema presude i datuma podnošenja njihovog​​ zahteva Ustavnom sudu, a to je​​ 12. jul​​ 2021. godine,​​ premašilo vremenski period od​​ 4 (četiri)​​ meseca.​​ 

• Sud podseća da je svrha zakonskog roka od​​ 4 (četiri)​​ meseca, u skladu sa članom​​ 49. Zakona i pravilom​​ 39 (1) (c)​​ Poslovnika, ta da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju u razumnom vremenskom roku i da se spreči da​​ se stranke i druga uključena lica u sudskim postupcima drže u stanju neizvesnosti duži vremenski period​​ (vidi,​​ mutatis mutandis,​​ predmet​​ Sabri Güneş​​ protiv Turske,​​ predstavka br.​​ 27396/06,​​ presuda ESLJP-a od​​ 29. juna​​ 2012. godine,​​ stav​​ 39;​​ i slučaj Ustavnog suda br.​​ KI140/13,​​ Ramadan Cakiqi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 17. marta​​ 2014. godine,​​ stav​​ 24).

• Shodno tome, Sud zaključuje da je ovaj navod podnosilaca zahteva o povredi njihovih imovinskih prava, zagarantovanih članom 46. Ustava, neblagovremen u smislu člana​​ 49. Zakona i pravilom​​ 39 (1) (c)​​ Poslovnika, te​​ da je ovaj deo zahteva,​​ kao takav,​​ neprihvatljiv.​​ 

• Na osnovu napred navedenog, Sud utvrđuje da​​ se​​ zahtev​​ u celini proglašava neprihvatljivim, u skladu sa stavom 7.​​ člana 113. Ustava​​ i pravilom 39​​ (1) (c) i 39​​ (3)​​ (b)​​ Poslovnika.

• Shodno tome,​​ 

• što se tiče​​ dela zahteva koji se odnosi na​​ navod o povredi člana​​ 31. Ustava kao rezultat odbijanja predloga za ponavljanje postupka u vezi sa meritumom zahteva​​ o​​ kojem​​ je već odlučeno, zahtev nije​​ ratione materiae​​ u skladu sa Ustavom;

• što se tiče​​ preostalog dela zahteva koji se odnosi na​​ navod o povredi člana 46. Ustava,​​ isti je neblagovremen.​​ 

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom​​ 113.7​​ Ustava,​​ članom​​ 20.​​ i 49.​​ Zakona i pravilom​​ 39​​ (1)​​ (c)​​ i​​ 39​​ (3)​​ (b)​​ Poslovnika,​​ dana 27. oktobra​​ 2022. godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu odmah.​​ 

Sudija izvestilac   Predsednica Ustavnog suda

Nexhmi Rexhepi   Gresa Caka-Nimani